Sporni novi zakon za koji su kritičari rekli da će uništiti slobodu interneta nije usvojen. Kompanije „Gugl“, „Jutjub“ i „Fejsbuk“ izbegle su plaćanje milijardi dolara novinskim izdavačima, muzičkim producentima i umetnicima jer su zakonodavci u Evropskoj uniji glasali protiv promena pravila o plaćanju autorskih prava. To znači da tehnološke kompanije neće morati da dele veći deo svoje zarade sa njima. Predložene promene, o kojima se već dve godine razgovara u Evropskom parlamentu, izazvale su oštru borbu između giganata na internetu i vlasnika i stvaralaca sadržaja. Svako od njih se žestoko i opravdano borio za svoje interese.
Novinski izdavači, muzički producenti i umetnici, uključujući i Pola Makartnija, verovali su da će nova pravila „ispraviti nepravdu“ i obavezati gigante iz Silicijumske doline da plate, prema njihovom mišljenju, mnogo pošteniju sumu novca – da bi suzili takozvani „vrednosni jaz“ – za korišćenje sadržaja na osnovu koga razvijaju svoje poslovanje.
Više od 1,3 milijarde korisnika mreže „Jutjub“, koja je u vlasništvu kompanije „Gugl“, redovno gleda muzičke video-sadržaje, što znači da je najveći muzički servis na svetu. Međutim, umetnici dobijaju samo 67 centi godišnje po korisniku na ime autorskih prava. Protivnici uvođenja novih pravila, među kojima su izuzetno poznati ljudi kao što su osnivač „Vikipedije“ Džimi Vejls, osnivač modernog interneta Tim Berners-Li, stručnjak za neutralnost interneta Tim Vu i pionir interneta Vint Cerg, tvrde da bi pravila pretvorila „otvorenu platformu za deljenje i inovacije u sredstvo za automatizovani nadzor i kontrolu njenih korisnika“.
Jedan od najomraženijih delova nove direktive o autorskim pravima je Član 11, koji je nazvan „porez na vezu“, pretrpeo je najveće kritike. Naime, on primorava sajtove za pretraživanje i prikupljanje vesti, kao što je „Gugl“, da plate izdavačima za prikazivanje delova vesti или za povezivanje sa vestima na drugim internet-stranicama.
Član 13 prema kome bi platforme kao što je „Jutjube“ morale da traže direktnu dozvolu za objavljivanje, recimo, muzičkih video sadržaja, takođe je žestoko napadnut. Međutim, umetnici su isticali da im bi usvajanje tog člana omogućilo bolju poziciju za pregovore o ravednijoj naknadi za autorska prava.
Ukupno 318 zakonodavaca glasalo je protiv otvaranja debate o predlogu promena zakona u zemljama Evropske unije, 278 je glasalo za, a 31 član zakonodavnog tela bio je uzdržan.
Evropski parlament u punom sastavu razgovaraće o amandmanima na zakon o autorskim pravima u septembru. Član Evropskog parlamenta Aksel Vos, koji podržava promene direktive, napao je mnogobrojne iskrivljene argumente koje su izneli protivnici predloga. „Bez obzira na to da li su namerno iznosili pogrešne stavove ili, jednostavno, nisu bili dovoljno obavešteni, uspeli su da stvore utisak da će se internet raspasti ako se usvoje promene“, rekao je
„Niko u Evropskom parlamentu ne želi da uvede cenzuru, filtere, porez na veze или ograniči slobodu govora. Oni koji tvrde suprotno svesno šire lažne vesti i rade samo u interesu velikih internet-platformi.“