Kompanija „Gugl“ se obogatila od naših podataka, ali, u julu 2018. godine, kažnjena je sa 4,34 milijarde evra zbog ograničavanja izbora pretraživača na telefonima sa Android okruženjem. Skoro dve godine kasnije, njeni rivali tvrde da se malo toga promenilo i kompanija je dominantna kao i uvek. Međutim, od ovog leta, pri podešavanju novog Android telefona ili tablet-računara u Evropi, biće vam predstavljen dodatni korak: ekran na kome ćete moći da izaberete podrazumevani pretraživač. Ekran je jednostavan. Ispod ikonice za pretraživanje i kratkog opisa nalaze se četiri opcije. Jedna je uvek Gugl; ostale se razlikuju u zavisnosti od zemlje u kojoj se nalazite. Izaberite jednog od Guglovih rivala i rezultati njegovog pretraživanja – a ne Guglovog – biće prikazani u vidžetu za pretraživanje na početnom ekranu i u veb pregledaču Chrome . Aplikacija nekog drugog pretraživača, takođe, će biti preuzeta na uređaj.
Promena je toliko nenametljiva da je mnogi ljudi možda neće primetiti. Ipak, širom kontinenta to će predstavljati suštinski korak napred. Ekran za izbor pretraživača pojavljuje se pošto je Evropska komisija kaznila kompaniju „Gugl“ sa 4,34 milijarde evra zbog kršenja Zakona o zaštiti konkurencije u Evropskoj uniji. Komesar za zaštitu konkurencije Margaret Vestager je, 18. jula 2018. godine, odredila kompaniji novčanu kaznu – najveću od tri kojima je kaznila kompaniju – zbog zloupotrebe dominantnog položaja nad operativnim sistemom Android .
Nije nezakonito biti velika kompanija, ali Evropska komisija kaže da dominantne kompanije imaju „posebnu odgovornost“ da ne zloupotrebe svoj moćni položaj na tržištu ograničavanjem konkurencije. Na kraju istrage koja je trajala više od tri godine, Komisija je zaključila da je „Gugl“ prekršila zakon koristeći Android kako bi obezbedila da saobraćaj pređe na Gugl pretraživanje umesto na konkurente. Komisija je optužila kompaniju za tri nepravedna postupka. Izjavila je da je kompanija tražila od proizvođača telefona da unapred instaliraju aplikacije Google Search i Chrome ako žele da licenciraju prodavnicu Gugl aplikacija ( Google Play ); da je platila operatorima mobilnih mreža i proizvođačima telefona da isključivo unapred instaliraju Google Search; i da je sprečila proizvođače da stvaraju alternativne verzije Android a bez njenog odobrenja ako žele da unapred instaliraju bilo koju Gugl aplikaciju.
Komisija je rekla da su takvi postupci „Guglu“ omogućili da učvrsti svoju dominaciju na tržištu pretraživača za mobilne uređaje. U Evropi se više od 95 procenata svih pretraživanja na mobilnim uređajima vrši preko Gugla. Na tržištu su uglavnom Android uređaji, ali „Gugl“, takođe, plaća milijarde kompaniji „Epl“ da bi njen pretraživač bio podrazumevani u pregledaču Safari u iOS okruženju. Prema Vestagerovoj, kompanijini postupci u Android okruženju „uskraćivali su konkurentima šansu da stvaraju inovacije i nadmeću se“. Kompanija je podnela žalbu na odluku.
Pri izricanju novčane kazne za kršenje Zakona o zaštiti konkurencije u Evropi, kažnjena strana je dužna da sama reši problem zbog koga je kažnjena. Kompanija je ispravila ugovore koje je sklopila sa proizvođačima telefona i ublažila ograničenja u načinu na koji i druge zainteresovane strane mogu da razvijaju operativni sistem Android . Kompanija je uvela ekran za izbor pretraživača veba na novim telefonima i tablet-računarima koji se isporučuju u Evropski ekonomski prostor. Taj ekran za izbor pretraživača omogućava „Guglovim“ konkurentima do sad neviđeno prisustvo na Android uređajima. Manje kompanije nikada nisu imale takvu priliku da direktno dođu do korisnika na najvećem mobilnom operativnom sistemu na svetu.
Glavni među onima koji će od odluke Evropske komisije imati korist je DuckDuckGo , američki pretraživač koga je 2008. godine osnovao generalni direktor Gabrijel Vajnberg. DuckDuckGo će se pojaviti na svakom od 31 ekrana širom Evrope kada se prvi put takav postupak primeni, što će uspeti da dostigne još samo Info.com. Kompanija se takmiči sa Guglom već više od decenije, nudeći pretraživač koji istaknuto mesto daje zaštiti privatnosti i stalno naglašava da ne prikuplja podatke o korisnicima, ali je i dalje prilično sitan u poređenju sa kreacijom Larija Pejdža i Sergeja Brina. „Ne pokušavamo da nadmašimo Gugl“, kaže četrdesetogodišnji Vajnberg. „Naš cilj je da korisnici koji žele da odaberu opciju koja štiti njihovu privatnost, treba da budu u mogućnosti da to jednostavno i lako urade.“