Edvard Snouden, bivši obaveštajac po ugovoru, čija su otkrića strogo poverljivih američkih programa masovnog nadzora iz temelja potresle nacionalne špijunske agencije, mora saveznoj vladi da preda ceo prihod od svoje nove knjige, jer nikad nije dobio odobrenje za objavljivanje sadržaja te knjige, kako to nalažu ugovori o radu, odluka je suda. Sudija Lijam O’Grejdi u američkom Okružnom sudu u Istočnoj Virdžiniji nije precizirao koliko Snouden treba da plati američkoj vladi zbog objavljivanja knjige Trajni zapis. O’Grejdi će o tom iznosu, verovatno, kasnije odlučiti.
Presuda sudije u utorak usledila je kao odgovor na zahtev vlade da odobri objedinjenu presudu u tužbi protiv Snoudena zbog kršenja uslova sporazuma o tajnosti koji je potpisao dok je radio u Centralnoj obaveštajnoj agenciji kao zaposleni po ugovoru i u Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji, takođe, po ugovoru.
Ministarstvo pravde želi da povrati „sav prihod koji je Snouden zaradio“, kako je ranije rečeno. U tvitu u četvrtak, Snouden je napisao: „Vlada može da ukrade dolar, ali ne može da izbriše ideju koja ga je zaradila.“ „Napisao sam ovu knjigu, Trajni zapis, za vas i nadam se da vas bezobzirni očaj vlade da spreči njeno objavljivanje inspiriše da je pročitate – i poklonite je nekom.“
Snouden, koji se sada nalazi u Rusiji, i dalje je begunac od krivičnog gonjenja po saveznim krivičnim prijavama zbog navodnih kršenja Zakona o špijunaži u vezi sa svojim istupanjem u javnost 2013. godine kada je obelodanio detalje o masovnom prikupljanju telefonskih i internetskih podataka o Amerikancima koje je obavljala NSA.
Snoudenova obelodanjivanja navela su Kongres da zabrani masovno prikupljanje telefonskih zapisa američkih građana. U presudi, O’Grejdi je napomenuo je da su sva tri ugovora koja je Snouden potpisao od njega zahtevala da zaštiti informacije i materijale, o kojima ima saznanja, od neovlašćenog otkrivanja.
Takođe su od njega tražili da podnese na pregled bilo koje zapise ili druge prezentacije koje je pripremio, a koje se odnose na obaveštajne podatke ili zaštićene informacije. Snoudenova knjiga, koju je u septembru u Sjedinjenim Državama objavila izdavačka kuća Macmillan Publishing Group, sadrži detalje o aktivnostima prikupljanja obaveštajnih podataka koje su obavljale CIA i NSA, uključujući i tajne programe.
Snouden nije dobio dozvolu za knjigu ni od jedne od agencija. Nije dobio dozvolu ni za obaveštajne podatke koje je iznosio tokom razgovora koje je vodio u raznim javnim događajima, koji su uključivali barem jedan slajd „obeležen kao poverljiv na nivou strogo poverljiv“, navodi se u presudi. U svojoj odbrani, Snouden tvrdi da je vlada prekršila sporazume o tajnosti „nagoveštavajući da će odbiti da pregleda Snoudenove materijale u dobroj veri i u razumnom roku“, primetio je O’Grejdi u svojoj presudi.
Snouden je, takođe, tvrdio da je tužba „zasnovana na neprijateljskom stavu prema njegovom stanovištu“, i da je vlada samo selektivno sprovodila sporazume o tajnosti, rekao je sudija. I na kraju, Snouden je tvrdio da ugovori ne podržavaju tvrdnje vlade protiv njega. Ipak, u svojoj presudi, O’Grejdi je rekao da su „ugovori o kojima je ovde reč“ – sporazumi o tajnosti –„nedvosmisleni i jasni“. Sudija je, takođe, istakao da je „neosporno“ da je Snouden prekršio sporazume. Glasnogovornica američkog Ministarstva pravde nije odmah odgovorila na zahteve za komentar o presudi sudije O’Grejdija.
Bret Maks Kaufman, advokat Snoudenovog pravnog tima, rekao je: „Potpuno je suludo verovati da bi vlada pregledala knjigu gospodina Snoudena ili bilo šta drugo što je on podneo u dobroj veri.“ „Iz tog razloga, gospodin Snouden je radije rizikovao svoje buduće tantijeme nego da podvrgava svoja iskustva nepropisnoj vladinoj cenzuri“, rekao je Kaufman, advokat iz Centra za demokratiju Američkog udruženja za građanske slobode. „Ne slažemo se sa odlukom suda i preispitaćemo naše mogućnosti, ali jasnije je nego ikad da su nepoštenom i nejasnom sistemu pregleda tekstova za objavljivanje koji utiče na milione bivših državnih službenika potrebne velike reforme.“
U aprilu su Udruženje za građanske slobode i Institut Najt na Univerzitetu Kolumbija podneli tužbu u ime pet bivših javnih službenika koji su osporavali sistem preispitivanja tekstova pre njihovog objavljivanja koji utiče na bivše zaposlene u obaveštajnim agencijama, kao što su Snouden i vojno osoblje.
Tužba tvrdi da sistem krši Prvi i Peti amandman Ustava Sjedinjenih Država. Tužba je podneta u ime bivših zaposlenih u Kancelariji direktora Nacionalne obaveštajne službe, bivšeg službenika CIA, bivšeg marinca i bivšeg radnika u Mornaričkoj kriminalističkoj službi.