Žena koja je stvorila i prodala, kako mnogi smatraju, prvi tekst procesor na svetu umrla je u 93. godini života. Evelin Berezin je svoj uređaj nazvala „data sekretar“ ( Data Secretary) kada je njena kompanija „Redaktron“ 1971. godine, predstavila proizvod. Kad je osnovala kompaniju, u njoj je bilo zaposleno devet radnika da bi se taj broj do 1976. godine povećao na 500. Iste te godine prodala je kompaniju koja je proglašena za lidera u toj oblasti. Pre toga je gospođica Berezin stvorila jedinstveni kompjuterizovani sistem za rezervaciju avionskih karata. Inovativni pronalazak – koji je spajao putnike sa raspoloživim sedištima u avionu – testirala je kompanija „Junajted earlajns“ 1962. godine. Prema navodima dokumenata iz Istorijskog muzeja računara, sistem je imao vreme odziva od jedne sekunde i radio je jedanaest godina bez bilo kakve greške u centralnom sistemu.
Tehnologija se borila za vodeće mesto sa sistemom Sejber koga je razvila kompanija „Amerikan earlajns“.
Uz to, gospođica Berezin je pomogla u razvoju drugih tipova računarstva za posebne namene uključujući i:
- automatizovani bankarski sistem
- kalkulator za izračunavanje položaja mete (projekat pod pokroviteljstvom Ministarstva odbrane Sjedinjenih Država)
- terminale za trke konja koji su pratili koliko je novca u klađenju stavljeno na svaku pojedinačnu životinju.
Uređivanje bez ekrana
U intervjuu koji je gospođica Berezin dala 2015. godine, rekla je da je odlučila da osnuje sopstvenu kompaniju sredinom šezdesetih godina dvadesetog veka pošto je zaključila da su njeni planovi i stremljenja ograničeni sve dok je zaposlena kod nekog drugog. Prvo je imala nameru da razvije elektronsku kasu, ali konačno se odlučila da stvori uređaj koji će postati poznat kao tekst procesor. Na tu zamisao je došla jer je prema njenim rečima u Americi u to vreme 6% svih zaposlenih obavljalo sekretarski posao.
„Kad smo počeli da radimo, dakle od 1968. do 1969, niko nije imao stone računare na kojima bi mogao da se pokrene program za obradu teksta koji bi mogao biti od koristi u sekretarskom poslu.“ U to vreme, mašina koja je najviše podsećala na današnji računar zvala se MT/ST koju je proizvodila kompanija IBM. Uređaj je predstavljao pisaću mašinu sa magnetnom trakom koja je mogla da snima i da posle toga reprodukuje ono što je snimila.
Reklamno odeljenje kompanije IBM nazivalo je uređaj „tekst procesorom“, ali mašina je koristila relejne prekidače, a ne integrisana kola. Bila je namenjena prevashodno upotrebi u vojne svrhe, ali ne i u poslovne, što je prema mišljenju Berezinove bilo „blesavo“.
„Sve vreme smo se trudili da napravimo računar koji bi pokretao naš sistem i znali smo da bi trebalo da koristimo integrisana kola jer je to bio jedini način da stvorimo dovoljno mali i jeftin uređaj koji bi bio i dovoljno pouzdan da bismo mogli da ga pustimo u prodaju“, rekla je Berezinova.
Mašina koju je napravila bila je visoka 1 metar i imala je tastaturu, uređaj za kasete, elektronske kontrole i štampač. Mogla je da snimi i reprodukuje ono što je korisnik otkucao i omogući ispravljanje i štampanje teksta. Prvobitni model nije imao ekran, ali ubrzo se suočio sa konkurentom „leksitronom“ koji je bio opremljen ekranom. Kasniji modeli „data sekretara“ dobili su i ekran.
Varnice i voda
Malo je nedostajalo da projekat potpuno propadne. Berezinova je nameravala da kupi procesor od kompanije „Intel“, koja je počela da radi 1968. godine, ali kompanija je rekla da nema vremena da se bavi narudžbinama za svoja memorijska integrisana kola jer je zatrpana poslom. Jedino rešenje je bilo da „Redaktron „napravi potrebna kola i obezbedi planove za dva proizvođača. Problemi su se nizali i sa prototipom kad je izložen u jednom njujorškom hotelu da bi novinari mogli da ga vide. Naime, tokom suvog vremenskog perioda, kolo bi počelo da razvija statički elektricitet, što je dovelo do stvaranja varnica koje su letele s jednog električnog kola na drugo, što mu je onemogućavalo normalno funkcionisanje.
Naravno, kad je kolo bilo izloženo, dan je bio prilično suv. Inženjeri su izložili nefunkcionalnu mašinu da bi novinarima prikazali čudo tehnike. Glavni inženjer koji je radio na projektu doneo je punu kantu vode i ne prozborivši ni reči prosuo vodu po tepihu u izložbenoj prostoriji. Tepih je upio vodu i bio mokar tri-četiri sata, a mašina je savršeno funkcionisala.
Prva mašina koja je proizvedena isporučena je kupcu u septembru 1971, a tokom sledeće godine, „Redaktron“ je prodao ili iznajmio preko 770 uređaja, ne računajući demo-primerke. Narednih godina, potražnja je bivala sve veća, ali finansijsko stanje kompanije je bilo vrlo loše, delimično zbog velikih kamatnih stopa i recesije zbog čega su klijenti radije iznajmljivali mašine. Tad ih je banka posavetovala da prodaju kompaniju za koju je imala kupca. Iako je Berezinova bila očajna, pristala je i odlučila da radi za novog vlasnika. Međutim, ubrzo se ispostavilo da je odluka bila loša.
„Razlikovala sam se od svih koji su bili zaposleni u korporaciji. Bila sam vrlo glasna i otvorena i nisu znali kako da me obuzdaju“, rekla je.
Napustila je kompaniju 1980.godine, da bi se posle toga bavila rizičnim kapitalom i imala mesto u upravnim odborima brojnih kompanija pre nego što je počela da se angažuje na Univerzitetu „Stouni Bruks“. Umrla je 8. decembra na Menhetnu pošto je odbila medicinski tretman za lečenje tumora. Jedan od preživeli „data sekretara“, odnosno tekst procesora, može se videti izložen u Istorijskom muzeju računara u Kaliforniji.