Ovako ili onako, ali Evropa mora da bude jedinstvena u pristupu veštačkoj inteligenciji i da se razlikuje od svojih moćnih konkurenata, Sjedinjenih Država i Kine. Iskreno govoreći, možda reč „konkurenti“ nije, bar za sada, odgovarajuća pošto prave konkurencije nema.Prema nedavno prikupljenim podacima, ukupna ulaganja u veštačku inteligenciju u Evropi iznosila su između 3 i 4 milijarde dolara 2016. godine, dok je u istom periodu u Aziji uloženo između 8 i 12 milijardi, a u Severnoj Americi između 15 i 23 milijarde dolara. Komisija Evropske unije, nadajući se da će premostiti toliki finansijski jaz u sledećoj deceniji, promoviše se kao začetnik drugačije vrste veštačke inteligencije koju naziva „pouzdanom“, što znači da takva veštačka inteligencija poštuje osnovna ljudska prava i etička pravila. Da li je sve to samo dobra reklama ili napredak koji svi željno iščekuju? Izgleda da nije ništa od ponuđenog, već naporno traganje za uravnoteženim pristupom.
Mnogo se može reći u prilog uticaju veštačke inteligencije na društvo u budućnosti, ali i protiv nje. Mogla bi, recimo, da omogući manje štetno lečenje raka, pomogne mašinama da preuzmu opasne i rizične poslove i posveti se pregledanju oglasa na mreži da bi identifikovala moguće žrtve trgovine ljudima. S druge strane, zajedno sa tehnologijom prepoznavanja lica, mogla bi da proširi nadzor nad stanovnicima država širom sveta, ugrozi ljudska prava, osposobi robote-ubice koji bi mogli da odaberu i unište ciljeve bez intervencije ljudi.
Da bi se promene usmerile na pravi put, maksimalno iskoristile prednosti i što je moguće više umanjili rizici, Evropska komisija je stvorila Grupu istaknutih eksperata na polju veštačke inteligencije u aprilu ove godine. Grupa se sastoji od 52 nezavisna stručnjaka iz oblasti nauke, industrije i iz društva. Oni su prošlog utorka objavili nacrt „Etičkih smernica za razvoj i korišćenje veštačke inteligencije“.Stručnjaci traže povratne poruke od građana da bi se što bolje usredsredili na osetljive delove i definisali određena pravila da bi ograničili potencijalne loše uticaje sistema veštačke inteligencije.
U izveštaju koji se prostire na 37 strana, istaknute su i zebnje koje su usko povezane sa gore navedenim pretnjama. Stručnjaci su prvenstveno zabrinuti zbog „neodobrene identifikacije“ usko povezane sa prepoznavanjem lica. Novi softver koga pokreće veštačka inteligencija može dovesti masovni nadzor nad građanima na sasvim novi nivo.
Do sada su takvi postupci bili primenjivani samo u visoko centralizovanim i diktatorskim državama kao što je Kina, ali postoje naznake da se nešto slično može dogoditi i na zapadu. Naime, pre nekoliko dana, policija Velike Britanije je najavila da testira tehnologiju prepoznavanja lica na ljudima koji obavljaju Božićnu kupovinu u Londonu. Da bi se izbegla zloupotreba potrebno je dobiti odobrenje od građana, međutim, to i nije baš tako jednostavan poduhvat. Testiranje u Londonu je pokazalo da iako je snimanje bilo unapred objavljeno, a prolaznicima je data mogućnost da se ne uključuju u testiranje, ipak svi oni koji nisu dali odobrenje ili izbegavali kamere mogli bi da budu smatrani sumnjivima.
Druga vrsta zabrinutosti koja je izazvala živu diskusiju među stručnjacima odnosi se na „prikrivene sisteme veštačke inteligencije“, softvere i robote koji se uspešno pretvaraju da su ljudska bića. Pomislite samo na Asistenta kompanije „Gugl“ koji vam zakazuje odlazak kod frizera ili humanoidnog robota Hirošija Išiguroa. Njihovo uključivanje u ljudsko društvo moglo bi da promeni percepciju ljudi i ljudskog društva i moglo bi da ima mnogobrojne posledice kao što su privrženost, uticaj ili umanjivanje vrednosti ljudskih bića.
Neki su počeli da primenjuju „bodovanje građana“ što u suštini i nije loše pošto smo navikli da nas stalno neko boduje i ocenjuje dok idemo u školu ili kad polažemo ispit za vozačku dozvolu. Međutim, ako je svaki deo našeg života pod lupom sveprisutnog i ne baš transparentnog algoritma, sve počinje da biva prilično zabrinjavajuće. Kineski sistem društvenog bodovanja je dobar primer za to. Prema „Etičkim smernicama“, „kad god se primenjuje bodovanje građana u ograničenom društvenom domenu, trebalo bi građane obavestiti o celokupnoj proceduri i obezbediti sve informacije u vezi sa procedurom, svrhom i metodologijom bodovanja i, u najidealnijoj situaciji, omogućiti im da se izjasne protiv takvog mehanizma i da ne učestvuju u njemu“.
Ponovo da napomenemo da ni to nije jednostavan poduhvat. Demokratije u Zapadnim zemljama verovatno nisu voljne da prate i procenjuju svoje građane u onoj meri u kojoj to čini Kina, ali vlade i političari neće moći da odole izazovu da upotrebe podatke koje su im obezbedili njihovi građani i iskoriste ih da bi ih bolje kontrolisali, odnosno, sprovodili procedure pohvaljivanja i kažnjavanja. To je jedna od oblasti u koju Evropska komisija ulaže najveće napore da bi je regulisala, mada se mnogima čini da je sav trud uzaludan.
Možda je suviše kasno za uspostavljanje pravila u oblasti sistema autonomnog naoružanja (odnosno, robota-ubica, što je mnogo rasprostranjeniji naziv). Prvi pokušaj da se zabrani njihov razvoj osujetile su u septembru najrazvijenije vojne sile među kojima treba istaći Ameriku, Rusiju, Južnu Koreju, Izrael i Australiju.
Sistemi autonomnog naoružanja donose prednosti „selektivnog ubijanja“, dakle, deca ne mogu biti mete, ali sposobnost tog naoružanja da „odluči koga će, kada i gde ubiti bez intervencije ljudskog faktora“ može dovesti do „nekontrolisane trke u naoružanju na do sada neviđenom nivou i može stvoriti takvo vojno okruženje u kome će ljudska kontrola biti skoro u potpunosti ustupljena mašinama“, napisali su stručnjaci.
Ostalo je još nekoliko nedelja da se zainteresovani izjasne o navedenim temama. Naime, nacrt „Etičkih smernica“ otvoren je za komentare do 18. januara.
Stručnjaci će Komisiji predstaviti konačnu verziju smernica u martu sledeće godine pošto dobiju povratne informacije i komentare od javnosti i preko Evropske alijanse za veštačku inteligenciju.