Evropska unija pokušava da popravi užasan proces davanja saglasnosti za korišćenje kolačića, ali takav dosadni mehanizam predstavlja međunarodni problem.
Za mnoge korisnike interneta u Evropskoj uniji proces davanja saglasnosti za korišćenje kolačića predstavljaj otežavajuće i nezaobilazno iskustvo prilikom pregledanja internet stranica. Obaveštenja koja traže od korisnika da pristane na praćenje prilikom prve posete veb-lokaciji uvedena su 2018. godine kao deo Opšte uredbe o zaštiti podataka ličnosti ( GDPR ). Međutim, ta obaveštenja su često veoma loše sročena ili ih je nemoguće odbiti. U nastojanju da saglasnost o korišćenju kolačića postane usaglašenija, Evropska unija je ove nedelje objavila ažurirane smernice u kojima zabranjuje neka od najgorih tumačenja procedura koje se koriste.
Najveća promena je ukidanje obaveštenja o kolačićima koja pokrivaju ceo sadržaj i, prema tome, omogućavaju njegovo pregledanje samo ako date saglasnost za njihovo prikupljanje. Osnovni smisao uvođenja pravila o davanju saglasnosti za kolačiće je da se korisnicima omogući da slobodno izaberu da li će se njihovi podaci prikupljati ili ne za, recimo, ciljano oglašavanje, pored mnogo čega drugog. Međutim, kao što Evropska unija napominje, ako veb-lokacija „postavi tekst koji će sprečiti korisnika da vidi sadržaj, a omogućiće mu da vidi samo zahtev za prihvatanje kolačića“ to „ne predstavlja valjanu saglasnost“ jer korisniku „nije omogućen odgovarajući izbor“. Dakle: nema više obaveštenja o kolačićima koji u potpunosti pokrivaju sadržaj.
Još jedna velika promena sprečiće internet-stranice da tumače čak i najosnovniju interakciju kao saglasnost. Neki dobavljači veb-lokacija, na primer, tumače jednostavno pomeranje po stranici kao slaganje sa njihovim smernicama za praćenje. Evropska unija smatra da je takav stav besmislen i napominje da, ako pomeranje po stranici predstavlja davanje saglasnosti, onda se takav postupak može koristiti i za povlačenje saglasnosti. Pošto veb-lokacije nikako ne mogu da razlikuju te dve namere, korišćenje pomeranja ili kretanja po stranici kao znaka da je korisnik saglasan sa prikupljanjem kolačića je besmisleno. Te smernice pokazuju da je Evropska unija svesna problema koje ima njen proces slaganja sa prikupljanjem kolačića, ali treba odmah napomenuti da ljudi kojima takvi mehanizmi stvaraju glavobolje (i to ne samo oni koji žive u Evropi, jer sajtovi često usvajaju GDPR propise u inostranstvu kako bi uštedeli vreme ili iz preteranog opreza) ne bi trebalo da očekuju da će se takve promene brzo sprovesti.
Za početak, to su samo smernice za oblikovanje procedura u svakoj pojedinačnoj državi članici. Evropska unija donosi zakone, ali na državama članicama je da ih sprovode. Istraživanje pokazuje da veb-lokacije izbegavaju doslednu primenu važećih zakona o pristanku na kolačiće i da je sprovođenje pravila u najboljem slučaju minimalno. Štaviše, pored obaveštenja o kolačićima koje pokriva ceo sadržaj i tako zbuni i prevari korisnika da klikne na „slažem se“, postoji mnogo drugih postupaka koji se koriste. Čitav niz takozvanih tamnih obrazaca – zbunjujuće dizajnirani izbori u korisničkom interfejsu – mogu zavarati i naterati korisnike da urade ono što nisu želeli. Vrlo su raznoliki i kreću se od unapred označenih polja i komplikovanih menija do toga da jednostavno nikada ne objasne koji se kolačići za praćenje postavljaju na nečiji računar. Jedno nedavno istraživanje pokazalo je da samo 11 procenata mehanizama za davanje saglasnosti za kolačiće „ispunjava minimalne zahteve (evropskog zakona)“.
Uz sve navedene probleme, proći će još neko vreme dok se ne utvrde mehanizmi za davanje saglasnosti za kolačića, ako se to uopšte i ostvari. Ipak, nadamo se da je ukidanje obaveštenja o kolačićima koji pokrivaju ceo sadržaj prvi korak u dobrom smeru.