Interni dokumenti pokazuju da firma iznosi lažne podatke o napretku u borbi protiv govora mržnje, nasilja i dezinformacija, kaže Fransis Haugen, koja je nekada radila u kompaniji. Naime, Haugenova je optužila kompaniju da joj je profit uvek bio na prvom mestu, pre opšteg dobra, i pri tom je prikupila gomilu internih dokumenata koji su ovu tehnološku firmu doveli u najgoru krizu od skandala sa firmom Kembridž analitika. Fransis Haugen (37) je rekla da su hiljade dokumenata koje je prikupila i prosledila poznatom časopisu Vol strit i američkim službama za sprovođenje i zaštitu zakona pokazalo da kompanija laže javnost da postiže značajan napredak u borbi protiv govora mržnje, nasilja i dezinformacija. „Neprestano sam u „Fejsbuku“ uočavala sukob interesa između onoga što je dobro za javnost i onoga što je dobro za „Fejsbuk“. Međutim, kompanija je neprestano radila na tome da istakne svoje interese, odnosno da zaradi što više novca“, rekla je.
U intervjuu za informativni program 60 minuta u nedelju, Haugenova je objasnila svoju odluku da progovori o unutrašnjem radu „Fejsbuka“ i rekla je da se zabrinula kad je shvatila da prema politici kompanije profit ima prioritet nad javnom bezbednošću. „Verzija društvene mreže „Fejsbuk“ koja danas postoji razdire naša društva i izaziva etničko nasilje širom sveta“, rekla je ona. Haugenova je rekla da se zaposlila u kompaniji 2019. godine kao menadžer proizvodnje u timu za građanski integritet, koji se usredsredio na pitanja vezana za izbore širom sveta. Pre toga je radila više od jedne decenije u tehnološkoj industriji, uključujući „Pinterest“ i „Gugl“.
Izjavila je da je pristala da radi za „Fejsbuk“ pod uslovom da pomogne kompaniji u borbi protiv dezinformacija, jer je to za nju lično pitanje, pošto je prethodno uništila prijateljstvo nakon što se upetljala u teorije zavere na mreži. Međutim, prema njenim rečima ubrzo je shvatila da kompanija nije voljna da preduzme potrebne mere za rešavanje tih problema iako ima alate za takvu akciju. Kompaniju je napustila u maju ove godine. „Niko u „Fejsbuku“ nije zlonameran“, rekla je Haugenova za emisiju 60 minuta. Rekla je da Mark Zakerberg, osnivač i izvršni direktor kompanije, „nikada nije pokušao da napravi platformu mržnje“, ali, rekla je ona, posledice izbora koje je kompanija napravila, bile su presudne.
Platforma je dokazala da može da preduzme mnogo više da bi rešila te probleme kada je na nekoliko nedelja promenila politiku tretiranja sadržaja uoči američkih izbora 2020. godine, rekla je ona i dodala da je kompanija namerno dala manji prioritet političkim sadržajima na svojim vestima. Međutim, platforma se ubrzo vratila na stare algoritme koji su vrednovali angažovanje u odnosu na sve ostalo, što je, kako je Haugenova rekla, doprineo neredima 6. januara na Kapitolu. Kompanija je, takođe, rasturila tim za građanski integritet posle izbora. „Čim su izbori završeni, isključili su algoritme ili su vratili prethodne postavke da bi svojim interesima dali prioritet nad bezbednošću. To mi zaista deluje kao izdaja demokratije“, rekla je ona.
Pozivajući se na promenu algoritma, Haugenova je dodala: „Kompanija je shvatila da će, ako promene algoritam da bi bili bezbedniji, ljudi provesti manje vremena na veb lokaciji, kliknuće na manje oglasa, a „Fejsbuk“ će zaraditi manje novca.“ Haugenova je takođe govorila o najopasnijem otkrivanju dokumenata, koje je pokazalo da je kompanija svesna štete koju njena Instagram aplikacija nanosi mentalnom zdravlju i stanju tinejdžera. Jedno „slučajno“ otkriveno istraživanje procenjuje da je 30 procenata tinejdžerki smatralo da je aplikacija Instagram pogoršala nezadovoljstvo njihovim izgledom. „Posebno tragično je to što istraživanje same kompanije navodi da devojke, dok upijaju sadržaj o poremećaju u ishrani postaju sve depresivnije, a, s druge strane, to ih navodi da se neprestano vraćaju istoj toj aplikaciji. Tako upadaju u začarani krug zbog čega sve više mrze svoj izgled“, rekla je.
Haugenova je u utorak pozvana da svedoči pred Kongresom o studijama i drugim informacijama koje je prikupila dok je radila u „Fejsbuku“. Planirano je da se pojavi pred britanskim poslanicima i kolegama, ali ne zna se tačno kad, pošto zajednički odbor pregleda nacrt zakona o bezbednosti na mreži, koji društvenim medijima nameće obavezu da reaguju na štetni sadržaj korisnika. Rekla je da će u ponedeljak dati dokaze o tome. Prema navodima u emisiji 60 minuta, advokati Haugenove podneli su žalbe Komisiji za hartije od vrednosti – zaduženoj za finansijske transakcije u Americi – optužujući kompaniju za lažne izjave investitorima, upoređujući interne dokumente sa izjavama za javnost o rešavanju štetnih sadržaja. Advokat Haugenove Džon Taj, osnivač pravne neprofitne organizacije Whistleblover Aid, potvrdio je u nedelju u izveštaju za Njujork tajms da su neki od internih dokumenata podeljeni državnim tužiocima u nekoliko država, uključujući Kaliforniju, Vermont i Tenesi.
Američka Federalna komisija za trgovinu je 2019. godine kaznila kompaniju novčanom kaznom od 5 milijardi dolara (3,7 milijardi funti) zbog „obmanjivanja“ korisnika o sposobnosti čuvanja ličnih podataka, nakon jednogodišnje istrage o povredi ličnih podatak u skandalu Kembridž analitika, u kome je britanska kompanija prikupila milione profila američkih glasača sa Fejsbuka. Kompanija je osetila snažniji politički pritisak pošto je objavljen članak u časopisu Vol strit. Prošle nedelje su zakonodavci pritisnuli Antigonu Dejvis, globalnu nadzornicu za bezbednost „Fejsbuka“ i optužili kompaniju da „rutinski“ stavlja svoju zaradu iznad bezbednosti dece. „Društvene mreže imaju veliki uticaj na društvo poslednjih godina, a često se mnoge debate vode na Fejsbuku“, napisao je Nik Kleg, potpredsednik kompanije za politiku i javne poslove, u dopisu u petak uoči intervjua. „Međutim, postojeći dokazi jednostavno ne podržavaju ideju da su Fejsbuk ili uopšteno društvene mreže primarni uzrok polarizacije društva.“
U pisanoj izjavi za časopis Vol strit, portparol Fejsbuka Andi Stone takođe je odbacio sve te navode, rekavši: „Insinuacije da ohrabrujemo loš sadržaj i ništa ne preduzimamo jednostavno nije istina“.