U martu 2020. godine, kompanije širom Amerike iznenada su zatvorile svoje kancelarije i uputile zaposlene da nastave sa radom od kuće na neodređeno vreme, a sve zbog pandemije. U početku su mnogi mislili da će takve okolnosti potrajati dva-tri meseca, ali, evo, godinu dana kasnije, milioni zaposlenih i dalje rade na daljinu. Pandemija je primorala ogroman broj radnika na globalnom nivou da budu zamorci u do sada najsveobuhvatnijem eksperimentu rada na daljinu. Naravno, mnogo što-šta se promenilo u proteklih dvanaest meseci. Granica između posla i našeg privatnog života postala je prilično nejasna. Obavljanje poslovnih poduhvata za trpezarijskim stolom sada je sasvim uobičajeno, a roditelji su pred svakodnevnim izazovom dok pokušavaju da se izbore sa virtuelnom nastavom svoje dece i poštovanjem rokova završetka posla.
Poslodavci su, takođe, primorani da budu znatno snalažljiviji. Morali su malo da ublaže ograničenja u vezi sa mestom na kome zaposleni mogu da rade, da im obezbede opremu za rad od kuće i podrže ih profesionalno i privatno. Zbog svega toga, naučili smo mnoge lekcije: sastanci nisu uvek potrebni, rad u standardnoj osmočasovnoj smeni možda ne odgovara svima, sedenje za stolom ne znači uvek da ste produktivni i, konačno, možda, da vam kolege nedostaju mnogo više nego što ste mislili.
Sada, kada se sve više ljudi vakciniše i kad se deca vraćaju u školu, izgleda nam da će se sve možda vratiti u „normalu“, ali ono nama dobro poznato radno mesto možda će se zauvek promeniti. Neke kompanije planiraju da u potpunosti zadrže model poslovanja na daljinu i posle pandemije, dok će druge – uključujući, recimo, Redit i Majkrosoft – prihvatiti hibridni pristup, pružajući radnicima veću slobodu da izaberu odakle će da rade.
Naravno, neke kompanije će tražiti od svih svojih radnika da se vrate u kancelarije. Bez obzira na pristup, radnici i poslodavci mogu očekivati da će naići na nekoliko prepreka na putu u sledeću fazu tog velikog eksperimenta. Mnoge kompanije su uspešno radile na daljinu u 2020. godini, uglavnom zbog toga što je to bila uobičajena praksa, dakle, radnici u kancelariji nisu bili više cenjeni od onih koji su radili od kuće. Međutim, hibridni model poslovanja bi mogao da dovede do pojave takve razlike.
Prvi šok
Svetska zdravstvena organizacija proglasila je pojavu novog korona virusa pandemijom 11. marta 2020. godine. Za nekoliko dana, kompanije širom sveta zatvorile su svoje kancelarije, a mnoge su imale malo ili nimalo vremena da pripreme svoje radnike da posao u potpunosti obave van kancelarije. U kompaniji Yelp, IT odeljenje je moralo na sve moguće i nemoguće načine da pronađe skoro 3.000 prenosivih računara za radnike, prvenstveno zaposlene u prodaji, kada je u martu počeo rad na daljinu. Softverska kompanija za veštačku inteligenciju Coveo ispraznila je svoje kancelarije početkom marta 2020. godine. Sa više od 600 radnika širom sveta, zaposleni su navikli da rade u različitim vremenskim zonama i lokacijama. Ipak, lična saradnja i okupljanja važan su deo kulture kompanije.
Kompanija se od samog početka usredsredila na to da radnici budu dobro opremljeni u kućnim kancelarijama. Nabavila je vrhunske tehnološke uređaje, slušalice koje eliminišu buku i dala subvencije za brzi internet, što uopšte nije bilo jeftino. Iako je kompanija uložila nekoliko miliona dolara u sve, trošak se isplatio, jer, kako navode direktori, „Ne možete stvoriti sjajnu kompaniju ako vašim ljudima nije dobro“. Na početku pandemije, osim rešavanja problema organizacije rada od kuće, svi su morali da se uhvate u koštac sa mentalnim i emocionalnim posledicama takvog poslovanja. U kompaniji Cisco, recimo, poslovnim sastancima su obično prisustvovali i lekari jer su radnici imali mnogobrojna pitanja u vezi sa smernicama koje treba da poštuju tokom pandemije, o tome šta je bezbedno, a šta nije i o mnogo čemu drugom.
Da bi pomogle zaposlenima da se izbore sa promenama i neizvesnostima pandemije, neke kompanije su poboljšale beneficije, nudeći besplatna savetovanja, novčane nadoknade za brigu o deci i opremanje kućnih kancelarija, kao i povećanje broja slobodnih dana.
Međutim, posle pandemije, rad na daljinu više se neće smatrati posebnom pogodnošću.
Više se neće čuti pitanje: „Da li postoji mogućnost rada na daljinu?“, već: „Da li postoji mogućnost rada na daljinu sa dovoljno organizacione podrške da bih mogao da budem uspešan koliko i ljudi koji rade u kancelariji?“
Očekuje da će oko 60 procenata kompanija ponuditi hibridni model rada, dok će se 30 procenata kompanija vratiti u kancelariju, a 10 procenata će u potpunosti raditi na daljinu.
Sad dolazi teži deo
Uprkos izazovima, mnogi smatraju da je protekla godina bila laka u poređenju sa onim što nas čeka. S obzirom na to da smo u protekloj godini svi radili manje-više isto, imali jednak pristup informacijama, imali iste šanse za napredovanje, možemo reći da nam nije bilo mnogo teško. Međutim, kad budemo prihvatili hibridni model poslovanja u 2021. godini, neće nam biti lako. Nejednakost između zaposlenih na daljinu i zaposlenih u kancelariji može postati problem hibridne radne snage. Ljudi u kancelariji imaju više vremena da razgovaraju sa šefom, što može dovesti do boljih odnosa, povećanog pristupa informacijama i boljih poslovnih prilika. To ne čudi jer je pre pandemije postojalo uvreženo mišljenje da su oni koji rade od kuće manje produktivni i nisu toliko usredsređeni na napredak karijere.
Recimo, kompanija Jahu je 2103. godine ukinula opciju rada od kuće navodeći potrebu za boljom komunikacijom i saradnjom među zaposlenima. Kompanija IBM je, 2017. godine, vratila u kancelariju neke od svojih radnika koji su radili od kuće.
Rukovodioci bi trebalo da se obuče kako da na isti način uključe radnike na daljinu i u kancelarijama na sastanke i donošenje odluka, kao i kako da razgovaraju sa njima. To je presudan korak u izjednačavanju radne snage.
Kancelarije će biti manje
Kompanijama će, takođe, biti potrebno manje kancelarijskog prostora jer će više zaposlenih raditi na daljinu. I ne samo to. Da bi se zadovoljile potrebe hibridne radne snage, kancelarije će, verovatno, izgledati drugačije. Neće svakom radniku biti potreban odgovarajući sto. Prostori u kojima će se radnici okupljati i sarađivati biće veći, jer će se timski rad odvijati u kancelarijama, a individualni kod kuće.
Neke kompanije planiraju da uvedu rezervaciju radnih stolova, odnosno, da radnici koji nameravaju da rade u kancelariji moraju to unapred da najave da bi im se obezbedili stolovi. Zbog toga su mnoge kompanije odlučile da smanje kancelarijski prostor.
Iako se sve više ljudi vakciniše, stručnjaci upozoravaju da će biti potrebno mnogo vremena da se vrati osećaj „normalnosti“ na poslu. Sve što se dešavalo tokom proteklih dvanaest meseci (a još nije završeno) imaće dugotrajan psihološki uticaj na sve. Život je prilično poljuljan, a to ima i imaće višestruke posledice.