Pošto kriminalni postupci na mreži ne poznaju granice, naša odbrana protiv njih mora odgovoriti istom merom. Ne možemo se uspešno izboriti ako smo rascepkani i razjedinjeni. Bezbednost našeg života na mreži postaje sve važnija. Bez obzira na to da li govorimo o mešanjima u predsedničke izbore, napadima neprijateljskih snaga ili o prevarama na internetu, naš život na mreži je prilično ranjiv. Sajber-bezbednost je stigla do raskršća i moramo da odlučimo kojim ćemo putem krenuti. Naša odluka će ostaviti posledice na sve nas – hoćemo li platiti više, a ipak biti manje bezbedni? Hoćemo li plaćati veće premije osiguranja i bankarske nadoknade da bismo pokrili troškove sve većeg broja sajber-napada? Stojimo usred oluje, ali ne geopolitičke, već sajberpolitičke. Izgleda da niko nikom ne veruje, što omogućava sumnji i pometnji da vladaju krhkim sajber-svetom. Kojim putem bi trebalo da krenemo?
Kao i u mnogim klasičnim pričama, i ovde postoje dva puta. Jedan nas vodi u „balkanizaciju“, dakle, cepanje i izolaciju ove tehnološke oblasti. Balkanizacija je prirodan odgovor na strah i nepoverenje; kad smo uplašeni, bežimo kući i zaključavamo vrata. Za sajber-bezbednost balkanizacija znači povećanje političkog mešanja i uništavanje međunarodnih projekata i saradnje. Takve okolnosti mogu da dovedu do toga da se svaka država sama suoči sa sajber-pretnjom. Potrošači se suočavaju sa povećanjem cena jer kompanije moraju da nadoknade novac koji su izgubile u sajber-napadu, a s druge strane potpuno su nezaštićeni jer su konkurencija i izbor značajno suženi.
Drugi put nas vodi ka saradnji i razmeni podataka; ka saradnji između državnih policijskih snaga i kompanija koje se bave sajber-bezbednošću; ka udruženim istragama, odnosno, ujedinjenoj zajednici protiv sajber-pretnji koje ne poznaju granice. Takav otvoreni teren stvara življe i konkurentnije tržište programa za odbranu od napada što vodi do razvoja tehnologije i stvaranja pouzdanijih sredstava za odbranu.
Pretnje po bezbednost na mreži postaju naprednije i okrutnije. Danas, možemo da pratimo preko sto glavnih pretećih grupacija, među kojima su najbrojnije špijunske koje raspolažu ogromnim arsenalom alatki i procedura koje su stvorene za prikupljanje podataka. Pretnje nisu usmerene samo na vladine organizacije i njihovu infrastrukturu, već i na lanac snabdevanja, druge organizacije, pa čak i pojedince. Neke žrtve su primarne mete, a neke mogu biti i kolateralna šteta.
Vlade svih zemalja žele da zaštite od pretnji svoje građane, poslovne kompanije i sve povezaniju infrastrukturu i privredne grane. Najlakša i najjednostavnija, ali i najmanje delotvorna odbrana je zatvaranje vrata. Tendencija „zatvaranja vrata“ je sasvim realna jer je naša privreda rascepkana u jedinice geopolitičkim i regulatornim granicama. Državnih zakona je sve više, što dodatno otežava kompanijama koje se bave proizvodnjom programa za odbranu da plasiraju svoje proizvode i tako zaštite građane i poslovne kompanije. U poslednjih nekoliko godina, uvedeni su novi, strogi zahtevi u Evropsku uniju, Veliku Britaniju, Sjedinjene Države, Rusiju, Nemačku, Singapur i Kinu i u mnoge druge zemlje. Stroga regulativa dovodi do protekcionizma, što onemogućava kompanijama da posluju van granica svoje zemlje. To vodi ka naoružavanju sajber-prostora. Preko trideset zemalja je izjavilo da poseduju vojne sajber-divizije, ali broj je sigurno veći. Dakle, sajber-prostor se militarizuje neverovatnom brzinom.
Šta to znači za nas? Osim uobičajenih nepovoljnih posledica militarizacije, kao što su povećanje poreza i nesigurnosti, postoji još jedna, a to je da će uskoro sajber-oružje završiti u rukama loših momaka. Teško je ukrasti i lansirati projektil, ali to ne važi za sajber-oružje. Navešćemo primer zlonamerne alatke EternalBlue, koja je državna tvorevina, napravljena da bi se iskoristile ranjivosti neobjavljenih programa. Kad je otkrivena u aprilu 2017. godine, odmah je dospela u ruke napadača i ubačena je u ozloglašeni zlonamerni softver WannaCry mesec dana kasnije. Sličnih primera ima mnogo.
Da bismo rešili slične probleme, moramo da sarađujemo, a ne da se izolujemo. Kompanije koje se bave sajber-bezbednošću žele i moraju da sarađuju. Samo da vas podsetimo na ono što je već poznato: na mreži nema granica, dakle, bilo bi izuzetno čudno da postoje za sajber-napade. Podela nam onemogućava da udružimo snage i znanja i uzvratimo udarac. Da, neki delovi sajber-prostora su utonuli u mrak, ali naš zadatak je da u njih unesemo svetlost, da postanemo otvoreniji i pružimo ljudima dokaze da mogu imati poverenja u industriju koja se bavi bezbednošću na internetu.