Nedavno nas je jedan stručnjak koji proučava principe veštačke inteligencije upozorio da ukazivanje suviše velikog poverenja velikim tehnološkim kompanijama izgleda kao da „od lisice tražimo smernice o bezbednosnim procedurama u kokošinjcu“. Kada je u pitanju veštačka inteligencija, velike tehnološke kompanije žele da učestvuju u razvoju njenog zakonskog regulisanja. Izvršni direktor kompanije „Gugl“ Sundar Pikaj u članku od 20. januara za Fajnenšal tajms poziva na regulisanje tehnologije i tvrdi da principi u njegovoj kompaniji na kojima se zasniva veštačka inteligencija mogu biti korišćeni kao obrazac za buduće zakone. Brad Smit iz kompanije „Majkrosoft“ rekao je isto u svom govoru na Svetskom ekonomskom forumu ranije ove nedelje.
„Gugl“ i „Majkrosoft“ su u pravu kad kažu da je vreme da vlada preduzme i obezbedi zaštitne mere i da regulacija treba da se zasniva na značajnom razmatranju koje je već obavljeno. Međutim, ako to posmatramo samo sa stanovišta velikih tehnoloških kompanija, koje su već postale dominantni akteri, zaista izgleda kao da od lisice tražimo smernice o bezbednosnim procedurama u kokošinjcu. Svakako, moramo imati širi pogled na pitanja zakonskog regulisanja veštačke inteligencije.
Brzi napredak tehnologije mašinskog učenja, koji spada pod opšti deo veštačke inteligencije, naveo nas je da brzo odgovorimo na pitanja o tome kako izgraditi i koristiti sisteme veštačke inteligencije odgovorno, sigurno i etički. Algoritmi krivičnog pravosuđa su rasno pristrasni, autonomna vozila učestvovala su u fatalnim nesrećama, a algoritamsko ublažavanje sadržaja doprinelo je naletu dezinformacija. Ponekad je bilo suviše teško da se obezbedi da veštačka inteligencija podržava ljudska prava i radi za dobrobit ljudi, a u tom procesu mnoga značajna pitanja ostala su bez odgovora.
To nije sprečilo veliki broj ljudi da pokušaju da odgovore na njih. Pored principa iz dve pomenute kompanije, postojali su principi za etičku veštačku inteligenciju koje su predložile nacionalne vlade i međuvladine organizacije, organizacije aktivista, stručne grupe i mnogi drugi. Tokom protekle godine, radio sam sa timom stručnjaka kako bih analizirao principe veštačke inteligencije iz celog sveta, pokušavajući da uočim šta bi im moglo biti zajedničko. Kad smo prikupili sve principe, na koje smo se usredsredili, u 36 dokumenata, otkrili smo osam ključnih stavki:
Pravednost i nediskriminacija. Sistemi veštačke inteligencije ne bi trebalo da jačaju društvenu nejednakost – umesto toga, trebalo bi da promovišu inkluziju.
Odgovornost. Programeri treba da planiraju uticaj svoje tehnologije. Moraju da postoje mehanizmi za praćenje i reviziju, a ugroženi pojedinci i populacije treba da imaju pristup odgovarajućim pravnim sredstvima.
Privatnost. Veštačka inteligencija bi trebalo da poštuje privatnost, kako u prikupljanju podataka koji se koriste za razvoj, tako i u pružanju mogućnosti korisnicima da imaju uvid i da mogu da odluče kada i kako se njihovi lični podaci koriste.
Transparentnost i objašnjivost. Trebalo bi da znamo gde se koriste sistemi veštačke inteligencije i kako donose odluke.
Sigurnost i bezbednost. Sistemi veštačke inteligencije treba da budu testirani kako bi se osiguralo da rade kako je planirano i da bi mogli da se odupru mešanju neovlašćenih strana.
Profesionalna odgovornost. Ljudi koji su uključeni u razvoj i korišćenje sistema veštačke inteligencije imaju obavezu da daju prioritet integritetu, saradnji, profesionalnosti i predviđanju.
Ljudska kontrola tehnologije. Da bi se promovisala autonomija poverenja i poštovanja, trebalo bi da ljudi proveravaju sisteme, od preispitivanja važnih odluka do zaštitnih mehanizama koji bi se koristili u posebnim okolnostima.
Promocija ljudskih vrednosti. Kada stvaramo i koristimo sisteme veštačke inteligencije, trebalo bi da se vodimo svojim osnovnim vrednostima, a za dobrobit čitavog čovečanstva.
Povezanost tih različitih principa – iz različitih regiona i interesnih grupa – nagoveštava pojavu društvenih normi za veštačku inteligenciju.
Zakon i propisi potiču iz društvenih normi, zbog čega su pomenute dve kompanije u pravu kad smatraju da su te skoro univerzalne stavke među principima veštačke inteligencije dobro polazište za zakonsko regulisanje. Međutim, kao što napominjemo u našem radu, postoji širok i trnovit jaz između mogućnosti isticanja ciljeva veštačke inteligencije, kao što su pravednost, transparentnost i sigurnost, i pisanja pravila koja bi upravljala hiljadama velikih i malih odluka, što će dovesti do toga da će se svaka nova tehnologija odgovorno stvarati i koristiti.
Takav jaz se jasno uočava kad se utvrdi da postoje vrlo različite vizije različitih organizacija koje istupaju sa navedenim stavkama. Na primer, svaki dokument koji smo pogledali sadrži neku verziju principa pravičnosti ili nediskriminacije, ali svaki zahteva različite načine sprovođenja. Neki se, na primer, usredsređuju na zabranu upotrebe pristrasnih skupova podataka – iako postoje prilično ubedljivi argumenti koji ukazuju na to da potpuno nepristrasni skupovi podataka ne postoje. Drugi pozivaju na veću raznolikost u razvojnim timovima kako bi se osiguralo da širi spektar perspektiva bude uključen u tehnologije od samog početka. Ipak, neki drugi žele da se veštačka inteligencija koristi za otkrivanje i popravljanje postojećih slučajeva diskriminacije. Zakonodavci bi trebalo pažljivo da razmotre te opcije i odluče koje su odgovarajuće.
Sve u svemu, ako nas je napredak u tehnologiji veštačke inteligencije doveo na nepoznatu teritoriju, analiza principa veštačke inteligencije mogla bi biti svojevrsna mapa koja nam je potrebna da bismo sve shvatili. Ipak, to bi bilo moguće samo ako se ne osvrćemo na vizije američkih tehnoloških kompanija o propisima koji bi njima najviše odgovarali. Principi šireg kruga zainteresovanih strana pružaju uvid u sve, od najvećih opasnosti u koje veštačka inteligencija može dovesti ranjivo i marginalizovano stanovništvo do ključnih ljudskih vrednosti, kao što su samoodređenje, jednakost i održivost, koje treba da zaštitimo.
Principi veštačke inteligencije su mapa koja bi trebalo da bude na stolu jer će zakonodavni organi širom sveta pripremiti svoje sledeće korake. Međutim, čak ni savršena mapa ne može vam pokazati put kojim ćete krenuti. U nekom trenutku – i to uskoro – političari moraju da odrede postupke sprovođenja zakona u stvarnom svetu koji će obezbediti da snaga tehnologije veštačke inteligencije ojača ono najbolje, a ne najgore u ljudskoj prirodi.