Kad napredna tehnologija i vlade rade ruku pod ruku, rekao je autor, demokratija je suočena sa neviđenom pretnjom. Svet je usred nove trke za osvajanje naprednih tehnologija, prema istoričaru Juvalu Noi Harariju, koji upozorava da nagrada za koju se ovog trenutka borimo nije fizička teritorija, već naš mozak. Govoreći na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Harari predviđa budućnost u kojoj će vlade i korporacije moći da prikupe dovoljno podataka o građanima širom sveta, što će im, u kombinaciji sa računarskom snagom, omogućiti da u potpunosti predvide i manipulišu našim odlukama . Harari ovaj koncept naziva „hakovanje mozga“. „Zamislite, ako biste za 20 godina mogli da imate nekoga ko sedi u Vašingtonu, Pekingu ili San Francisku, i ko bi mogao da zna celokupnu ličnu, medicinsku, seksualnu istoriju, recimo, svakog novinara, sudije i političara u Brazilu“, rekao je Harari.
„Mogli biste da kontrolišete celu drugu državu pomoću podataka. U tom trenutku možete da se zapitate: „Da li je to nezavisna država ili je to kolonija podataka?“ Harari je naslikao tmurnu sliku budućnosti, udaljenu samo nekoliko decenija, u kojoj bi velike tehnološke kompanije, ili vlade, „ili bilo ko drugi“, mogli da znaju sve o zdravstvenom stanju i istoriji ličnog života svakog pojedinca na planeti. Drugim rečima, mogli bi da nas poznaju bolje nego što mi poznajemo sebe. To može da se dogodi i pre uvođenja novih tehnologija kao što je neuronski interfejs koji bi mogao da učini mogućim čitanje uma u stvarnom životu.
U ovom trenutku, rekao je, trka se odvija između državnog nadzora u Kini i nadzornog kapitalizma u Sjedinjenim Državama. Harari smatra da je u Sjedinjenim Državama tehnologija hakovanja mozga u rukama Silicijumske doline, a ne Vašingtona. To ne znači da velike tehnološke kompanije ne sarađuju sa političarima. „San Francisko se sve više približava Vašingtonu, jer mu treba podrška vlade za obavljanje nadzora“, rekao je Harari. Trka za osvajanje naprednih tehnologija oblikovaće budućnost čovečanstva, ali dodao je pozitivnu notu, uprkos zabrinutosti zbog rastućeg nadzora koji je omogućen podacima.
„Trenutno se stvara mnogo alata za nadzor“, rekao je, „ali neki od nas mogu da se odluče za stvaranje suprotne vrste tehnologije.“ Umesto da stvaramo alate za praćenje građana, na primer, mogli bismo da stvorimo tehnologiju koja omogućava građanima da nadgledaju vlade i korporacije, ili da napravimo „antivirus za um“ koji vam omogućava da znate kada se vama manipuliše. „Da li ste inženjer?“ pitao je Harari. „Onda napravite alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji istražuje korupciju vlade.“ Lakše je reći nego učiniti.