Dok zaposleni istovremeno rade u kancelarijama i od kuće, povećava se trošak kompanija i stvaraju se dve klase radnika. Pošto se približavamo kraju pandemije, kompanije su se usredsredile na planiranje budućeg rada za svoje zaposlene. Određeni broj velikih tehnoloških kompanija, među kojima su „Sejlsfors“, „Fejsbuk“, „Gugl“ i „Amazon“, odlučile su se za hibridni model poslovanja, što znači da će neki njihovi radnici dolaziti u kancelarije, a drugi će raditi od kuće. Neka preduzeća, na primer, „Spotifaj“, i dalje zaposlenima nude mogućnost da rade odakle god žele, dakle i van kancelarije, ako im je tako bolje. Fleksibilni hibridni model privlačan je i kompanijama i zaposlenima, jer će korporacije tako uštedeti malo bogatstvo s obzirom na to da neće plaćati zakup или izgradnju prostorija, a zaposleni će bolje upravljati svojim životom. Ipak, takav model nije savršen i ima nekoliko problema na koje treba obratiti pažnju. Kada se radnici vrate na posao, pojaviće se novi izdaci, mogući zakonski troškovi u vezi sa rizicima po zdravlje zaposlenih, ali i mogući razvoj dve klase zaposlenih. „Alfabet“, matična kompanija „Gugla“, zapošljava više od 135.000 radnika i skoro isto toliko radnika po ugovoru. Dok se „Gugl“ sprema da tokom 2021. godine vrati svoje radnike u kancelarije, kompanija je u svom godišnjem izveštaju navela da to može dovesti do određenih finansijskih i proizvodnih problema.
Povratak velikog broja radnika na posao biće ogroman i skup poduhvat. Kompanija u svom finansijskom izveštaju kaže da će značajan deo sredstava biti uložen u prilagođavanje prostorija za bezbedan povratak radnika i za testiranje hibridnog modela poslovanja, dok će, istovremeno, morati da očuva konkurentnost na tržištu kao i svoju korporativnu kulturu. Kompanija trenutno gradi veliki korporativni kampus da bi svojim radnicima stvorila udobno radno okruženje, uključujući i zgrade u kojima bi zaposleni mogli da žive. Biće izgrađeni restorani, biciklističke staze, parkovi i druge pogodnosti u kompleksu. Postojeći kancelarijski prostor moraće da bude preuređen da bi zaposleni mogli istovremeno da održavaju socijalnu distancu i da blisko sarađuju. „Gugl“, kao i druge kompanije koje planiraju da svoje radnike vrate u kancelarije, treba da ispoštuje sve zahteve za očuvanje zdravlja. Mogući su i skupi sudski procesi ako se zaposleni zaraze i bolest prenesu na druge. Kompanije bi trebalo da naprave planove kako će postupati u slučaju neočekivanih i nasumičnih odluka državnih i lokalnih vlasti u vezi sa otvaranjem i zatvaranjem preduzeća i škola. Za zaposlene roditelje koji imaju malu decu, zatvaranje škola znači da bi jedan od roditelja morao da ostane kod kuće i brine se o deci или bi oboje morali da stanu kod kuće i snalaze se kako da se posvete svojim zahtevnim poslovima i da istovremeno budu nastavnici. To, svakako, stvara prekide u dnevnim aktivnostima na radnom mestu.
Postoji još jedan potencijalni problem. Uprava kompanije bi svoju pažnju mogla da usmeri na zaposlene na daljinu kako vreme prolazi. Neophodnost obavljanja posla od kuće tokom pandemije mogla bi da postane stvar izbora, a ne nešto što je obaveza. Šefovi bi tako mogli da pomisle da nije dobro to što jedan deo zaposlenih nije u kancelariji i pod budnim okom rukovodilaca. Hibridni model bi zbog toga mogao da dovede do stvaranja dve potpuno različite grupe radnika. Mnogi će posle godinu dana izolacije jedva dočekati da se sastanu sa svojim kolegama. Oni koji se vrate obnoviće stare veze, stvoriti nove, održavati neposredne sastanke i izlaziti zajedno na ručak или večeru. Moći će da se sastanu sa svojim šefom или neobavezno porazgovaraju sa rukovodiocem u kancelariji. Sasvim je normalno očekivati da će ljudi koji provode više vremena u kancelariji uspostaviti prisnije odnose, dok će oni koji su ostali kod kuće imati utisak da su isključeni iz svih tih događaja, što može dovesti do toga da produktivnost opadne. S druge strane, rukovodstvo može da smatra da su zaposleni koji su se vratili u kancelarije savesniji i posvećeniji od onih koji su ostali kod kuće. Dakle, daleko od očiju, daleko od srca.
Zbog toga je potrebno i jednima i drugima obezbediti iste mogućnosti da se ne bi stvorile dve klase radnika. Višu klasu bi činili oni u kancelarijama, a oni kod kuća nižu klasu zaposlenih. Ipak, direktori mnogih kompanija ne veruju u hibridni model i smatraju da je to najgora opcija, upravo zbog toga što će se zaposleni na daljinu uvek osećati isključenim iz poslovnog života i biće im mnogo teže da komuniciraju. Postoji i zabrinutost da će zaposleni vrlo brzo otkriti da je kompanija zadržala stari metod nagrađivanja redovnog dolaska na posao (ako si „viđen“ na poslu, onda si odličan radnik) i da neće prihvatiti novi (ako postižeš odlične rezultate, onda si odličan radnik). Konačno, radnici na daljinu će shvatiti da nisu isto nagrađeni kao oni koji rade u kancelariji, jer su manje viđeni, a onda će otići u kompanije u kojima svi rade na daljinu i gde se u te radnike ulaže.
Izgleda da u ovoj pandemiji ni za šta ne postoji jednostavno rešenje. U ovom slučaju je, ipak, malo lakše. Prilično je teško smisliti kako smestiti radnike u kancelarije i voditi računa o njihovom zdravlju, ali mnogo je lakše od borbe sa užasnim virusom kovida-19.