Direktor kompanije se obratio Kongresu sa predlogom da se povede „nacionalni dijalog“ o korišćenju tehnologije u snagama sprovođenja reda i zakona jer se pojavila zabrinutost zbog rasnog profilisanja. Takva iznenadna reakcija se pojavila zbog toga što se tehnološke kompanije nalaze pod sve većom lupom javnosti zbog ugovora koje su sklopile sa policijom usred nasilnih napada snaga reda na mirne proteste širom Sjedinjenih Država. Izvršni direktor kompanije Arvind Krišna je u javnom pismu upućenom Kongresu objasnio zbog čega se IBM povlači iz posla i nagovestio da su spremni da „sarađuju sa Kongresom u sprovođenju pravde i rasne jednakosti, pri čemu bi se prvenstveno usredsredili na tri glavne oblasti, a to su: reforma policije, odgovorna upotreba tehnologije i proširenje mogućnosti za ovladavanje veštinama i znanjima u domenu pomenute tehnologije“.
Kako je Krišna napomenuo, kompanija više neće nuditi svoj softver za opštu upotrebu pri prepoznavanju lica i za analizu. „ IBM se odlučno protivi i neće odobravati upotrebu bilo koje tehnologije, uključujući i tehnologiju za prepoznavanje lica koju nude ostali proizvođači za masovni nadzor, rasno profilisanje, narušavanje osnovnih ljudskih prava i sloboda ili u bilo koje druge svrhe koje nisu u skladu sa našim vrednostima i principima poverenja i transparentnosti“, dodao je. „Verujemo da je došlo vreme da počnemo nacionalni dijalog o tome da li i kako snage održavanja reda i zakona treba da koriste tehnologiju za prepoznavanje lica.“
Međutim, neki su prilično sumnjičavi prema takvom potezu kompanije i ističu da je IBM tek na dalekom trećem mestu u trci za prodaju tehnologije za prepoznavanje lica i da njena izjava ima nekoliko nedoslednosti. Naime, kompanija ostavlja sebi prostor da prodaje tehnologiju za prepoznavanje lica za posebne namene, na primer, kao i da preprodaje istu tehnologiju ostalih proizvođača kao deo svog većeg poslovanja u oblasti konsaltinga. Izjava je, ipak, najodlučnija do sada koju je uputila bilo koja tehnološka kompanija protiv zloupotrebe usluga tehnologije za prepoznavanje lica, što je izazivalo određenu uzbunu u organizacijama za odbranu građanskih prava, a uvezi sa sposobnošću takvih tehnologija da krišom prate čitave nacije.
U Velikoj Britaniji, tehnologija za prepoznavanje lica neprestano se koristi kao policijsko sredstvo uprkos negodovanju grupa kao što su Liberti i Amnesti internešenel, koje tvrde da se, u tom slučaju, narušava privatnost, a da ne postoji neophodna tačnost da bi bila korisna za sprečavanje kriminala. U februaru je Metropoliten policija obavila najveću probu tehnologije kada je skenirala kupce u jednom trgovačkom centru u istočnom delu Londona da bi ih uporedila sa 5.000 lica sa spiska kriminalaca koji se traže zbog ozbiljnih prekršaja kao što je nanošenje teških telesnih povreda. Proba je obavljena i pored upozorenja svih nadležnih agencija i institucija.
U septembru je Brad Smit iz „Majkrosofta“ rekao da je kompanija odlučila da svoju tehnologiju za prepoznavanje lica ne ponudi vladama koje bi je koristile za masovni nadzor, ali nije rekao da će je u potpunosti zabraniti. Smit je rekao da se takva tehnologija lako može iskoristiti u Orvelovom scenariju, ali smatra da bi se pri zabrani bilo koje tehnologije trebalo zapitati kako bi ona mogla da se iskoristi da donese neki boljitak, odnosno, kako uspostaviti ravnotežu. Smatra, takođe, da se takva ravnoteža ne može uspostaviti jednostavnom zabranom tehnologije, već zabranom njene upotrebe u štetne svrhe.
Kompanija „Amazon“ i njen osnivač milijarder Džef Bezos, koji je prošle nedelje javno dao podršku pokretu „Životi crnaca su važni“, uporno odbija da odgovori na pitanja o policijskoj upotrebi kompanijine tehnologije za prepoznavanje lica tokom protesta. Mala kompanijina podružnica „Ring“ blisko sarađuje sa policijskim snagama i pomaže snagama reda da dobiju pristup nadzornim snimcima, a da pri tom ne moraju da traže nalog i savetuju policajce da budu aktivniji na društvenim mrežama da bi tako mogli da dobiju snimke sa protesta. Kompanija je 2018. godine patentirala predlog da svoju tehnologiju za prepoznavanje lica poveže sa zvonom na ulaznim vratima, a u opisu karakteristika sistema navela da ga može koristiti policija da bi povezala lica ljudi koji prolaze pored zvona sa bazom fotografija sumnjivih ljudi.
Američka unija za građanske slobode je uništila plan „Amazona“ i pri tom navela da kompanija zamišlja vrlo opasnu budućnost u kojoj bi njena tehnologija bila u centru decentralizovane mreže nadzora gde bi se obavljalo prepoznavanje lica ljudi u javnosti u realnom vremenu pomoću kamera koje bi bile instalirane u zvonu na ulaznim vratima.