Njihovi odgovori postavljaju novo pitanje: Gde je polno neutralni govorni asistent? Aleksa, Siri, Cortana i Google- ov asistent su virtuelni asistenti koji imaju ženske glasove, a većina ima i ženska imena. Dok istraživanje pokazuje da ljudi smatraju da su ženski glasovi mnogo prijatniji od muških, glavna svrha virtuelnih asistenata je da urade ono što ste im rekli, kao digitalne sekretarice или pomoćnice. Kreatori digitalnih asistenata (verovatno muškarci) dajući im ženska imena kao da su želeli da stave znak jednakosti između „biti žensko“ i „biti poslušan“. Pošto se takvo shvatanje protivi osnovnoj pretpostavci dizajna za sve, kompanije koje se bave savremenim tehnologijama konačno su počele da uvode određene promene. Prošlog meseca, kompanija Google dodala je i muški glas svom asistentu tako da korisnici mogu da izaberu kom polu će da naređuju. Iako možete da zamolite Siri da promeni pol, Kortanine karakteristike morate odrediti u podešavanjima. Ako ste govornik engleskog jezika, Aleksi možete dodeliti muški glas, ali podrazumevano njen glas je ženski.
Da bi otkrili šta korisnici zaista žele od svojih asistenata, kompanija Ikea, odnosno njena laboratorija za inovacije Space 10, početkom godine je sprovela онлајн istraživanje postavljajući samo jedno osnovno pitanje: „Da li želite da vaša veštačka inteligencija bude polno određena?“ Na pitanje je odgovorilo 12.000 ljudi iz 139 zemalja. Najzanimljiviji rezultat je da bi 44% ispitanika želelo da njihova veštačka inteligencija bude polno neutralna.
Međutim, ako odgovore posmatramo prema polu ispitanika, rezultati su malo drugačiji. Od oko 8.000 muškaraca koji su učestvovali u istraživanju, 27% smatra da bi asistent trebalo da bude ženskog pola, a 36% muškog, što je ukupno 63% onih koji misle da asistent treba da bude polno određen. Odgovori ženskih ispitanika su potpuno drugačiji. Naime, 62% žena misli da asistent ne treba da bude polno određen, 11% da treba da bude muškog, a 27% misli da treba da bude ženskog pola.
Rezultati, naravno, nemaju naučnu težinu, pošto je uzorak sasvim slučajan. Prvo, u istraživanju je učestvovalo skoro dva puta više muškaraca nego žena, a nije bilo ni određivanja starosnih granica. Ipak, odgovori pružaju vrlo zanimljiv uvid u funkcionisanje digitalnih asistenata. Dok većina može biti muškog или ženskog pola, nijedna kompanija ne nudi korisnicima mogućnost da svog asistenta ne odrede prema polu, odnosno da bude polno neutralan.
Istraživanje je otkrilo još jednu zanimljivost – 69% ispitanika želi da njihova veštačka inteligencija ima iste stavove i vrednosne sisteme kao i oni. Iako bi ova dva termina mogla biti definisana na različite načine, ipak postavljaju zanimljivo pitanje kreatorima koji se bave takvim sistemima. Kako da napravite veštačku inteligenciju koja će imati iste stavove kao i bilo koji korisnik? Da li treba napraviti takav sistem koji će odobravati sve stavove i razmišljanja korisnika?
Konačno, laboratorija Space 10 sprovela je istraživanje jer je htela da počne razgovor, kako u sferi javnosti, tako i unutar kompanije o obliku koji bi veštačka inteligencija trebalo da ima i, naravno, uoči greške u njenom dizajniranju. Inače, Ikea već izvesno vreme sprovodi eksperimente u izgrađivanju svojih proizvoda na polju savremenih tehnologija. Međutim, kompanija ne planira da iskoristi razmišljanja 12.000 ispitanika da bi prema tome odredila kakvu će veštačku inteligenciju razvijati, ako uopšte i počne da je razvija.