Britansko-američka korporacija „Karnival“ opremila je tri svoja ogromna broda za krstarenje mnogobrojnim vrstama bežičnih tehnologija, a sve da bi zadovoljstvo svojih gostiju podigla na najviši nivo. Nedavno sam dobio poziv da se ukrcam na brod „Rojal princes“ koji je bio usidren u luci u San Francisku da bih video ono što „Karnival“ naziva najvećim angažovanjem interneta stvari, koji zajedno sa tehnologijom prepoznavanja lica treba da poboljša doživljaj putnika na krstarenju. To je bio prvi put da je korporacija pozvala novinare da im pokaže ono što ona naziva „prvi pravi primer pametnog grada“. Svaki putnik i član posade nosi bežični Bluetooth uređaj i medaljon opremljen NFC tehnologijom koji izgleda kao malo deblji novčić od 25 centi. Uz pomoć guste mreže senzora i vrhunskih računarskih uređaja, medaljon upravlja otvaranjem vrata kabina, naručivanjem pića, pružanjem usluga i stara se da niko ne ostane zaboravljen u hitnim slučajevima. Tehnologija prepoznavanja lica koristi se da identifikuje putnike pri ukrcavanju, a njihova lokacija je sve vreme poznata kapetanu broda pred kojim je ogromna kontrolna tabla na kojoj se prikazuje položaj svakog brodskog radnika.
Podaci o lokaciji koriste se na mnogo načina. Recimo, pomoćno osoblje uvek zna kad je kabina prazna i ulazi da je počisti i spremi, dakle ne moraju da kucaju na vrata ili traže neke druge znake koji bi im ukazali na to da li u kabini nekog ima ili mogu slobodno da uđu. Ti podaci su veoma korisni i pri posluživanju hrane i pića putnicima. Medaljon automatski otvara vrata i pre nego što putnik stigne do njih. Piće i hrana se direktno naplaćuju sa putnikovog računa, ali konzumiranje alkoholnih pića se ne nadgleda, niti postoji neki znak koji bi ukazao da je putnik suviše popio. Medaljon se koristi i za kockanje u kazinu. Ogromni ekrani osetljivi na dodir omogućavaju putnicima da pronađu i prate jedni druge. I još da dodam da postoje razne aplikacije i igre kojima možete pristupiti pomoću medaljona.
Svaki brod je opremljen brzim satelitskim internetom, a postoje i dva centra za podatke koji obrađuju sve što se dešava na brodu. Uz 3.600 putnika i 1.500 članova posade, možemo reći da je oprema koju je korporacija ugradila najverovatnije najveća instalacija interneta stvari. Za sada se instalacija nalazi na tri broda, a svi ostali biće opremljeni tehnologijom interneta stvari tokom sledeće dve godine. To će biti vrlo zahtevan zadatak kako zbog svih čeličnih prepreka, tako i zbog toga što svaki brod ima tek dve nedelje odmora godišnje.
Brodovi za krstarenje su ogromni i podaci koji se dobijaju kroz internet stvari omogućavaju dobijanje slike u realnom vremenu o najvrednijem teretu koji brod prevozi, a to su putnici i posada. Internet stvari doneće poboljšanje efikasnosti i ponudu novih usluga. Ti brodovi predstavljaju gradove za zabavu koji su unapređeni pomoću tehnologije.
„Karnival“ planira da instalira iste sisteme u objektima za zabavu na kopnu i kaže da bi sistem mogao da pronađe upotrebu u bolnicama koje su suočene sa sličnim skupom izazova pri povezivanju pacijenata sa uslugama koje im treba pružiti.
Grad zabave se može prilagoditi i na druge načine. Nije teško zamisliti kako bi „Karnivalova“ instalacija funkcionisala u pravom gradu. Iako bi mogla bolje da poveže stanovnike sa gradskim uslugama, postoji i jak distopijski potencijal. Vrata se otvaraju samo pravim ljudima, a postoje i veliki problemi u zaštiti privatnosti pošto se svaka osoba prati u realnom vremenu. Stambene i druge zgrade mogle bi da budu uvek zatvorene za određene građane, a odnosi između ljudi pod stalnim nadzorom. Postoje hiljade načina na koje bi se sistem mogao iskoristiti i zloupotrebiti sa ugnjetavanje stanovnika.
Te tehnologije bi vrlo lako mogle da naprave grad iz pakla kao što mogu da se iskoriste za stvaranje grada za zabavu. Međutim, digitalne tehnologije su neutralne i ne zaslužuju distopijsku reputaciju. Ipak, njihova primena nije neutralna. Mnogi tehnološki stručnjaci iz Silicijumske doline priklanjaju se stavu da bi kritičari trebalo da im se sklone s puta i omoguće tehnologijama kao što je internet stvari da pronađu svoj put u društvu, iako postoje neki negativni uticaji. Po mom mišljenju, takva strategija je pogubna jer svaka upotreba tehnologije odvija se prema utvrđenom planu, koji nije neutralan.
Svi mi imamo budućnost i pravo da odlučujemo kako ćemo u toj budućnosti živeti. Tehnologija uvek ima svrhu, ali bez aktivnog dijaloga, potencijali za stvaranje nasilnog grada koji lični na onaj kojim upravlja Veliki brat ne mogu se izbeći i, malo po malo, uvlačiće se u gradski život sve dok ne bude suviše kasno da se nešto promeni. Zabrinut sam jer nam se može dogoditi da nemamo kuda da pobegnemo i da ćemo se naći u paklenom i nasilnom društvu koje je opremljeno tehnologijom. Zamislite budućnost u kome nadmoćne tehnologije, kao što je Veliki brat, prate sve što uradite i izgovorite i zbog toga vam sude i kažnjavaju vas u realnom vremenu.
Ne treba da se sklanjamo sa puta tehnologiji. Treba sami da odlučimo kakvu budućnost želimo i ne treba da se prepustimo onoj koju slučajno dobijemo. Brodovi korporacije „Karnival“ nam pokazuju da možemo da izaberemo grad za zabavu.