Nažalost, veštačka inteligencija preuzima kontrolu.
Internet je nekada pripadao mačkama.
Setite se samo onog neobičnog perioda kasnih devedesetih kada se činilo da svi na mreži objavljuju slike mačaka. Samo da spomenemo da je blog My Cat Hates You, koji je bio pionir objavljivanja fotografija mrzovoljnih mačaka, još uvek aktivan na mreži. Tada je izgledalo da je to prava stvar koju treba da uradite: Pokrenite blog, objavite fotografiju svog slatkog mačjeg ljubimca i budite srećni kada neko ostavi komentar.
Naravno, pojavljivalo se još mnogo toga na mreži osim mačaka. Međutim, u to vreme internet je predstavljao ogromno dostignuće, ali još nije bio od suštinske važnosti, jer niko nije znao kako će se dalje razvijati.
Razvoj interneta sam posmatrao od samog početka. Negde 1994. godine, moj otac je povezao svoj računar, sa operativnim sistemom Windows 3.1, na internet preko modema US Robotics dial-up i rekao: „Gledaj, sine, ovo ti je internet.ˮ
Mogli ste da pomerate datoteke (veoma sporo) preko FTP-a, mogli ste da tražite dokumente preko servisa Gopher, a najbolji pretraživač se zvao Cello. Koristio sam ga da pronađem neku čudnu poeziju, rana dela Vilijama Gibsona i tekstove pesama grupe Tool. Znao sam da će svetska mreža jednog dana biti ogromna, ali tada je bila prilično prazna. Internet tog doba još nije bio od neke velike koristi. Predstavljao je ogromnu oblast koju je trebalo ispuniti mnogim stvarima, a zatim istražiti.
Posle tog početnog perioda istraživanja, internet više nije bio samo ograničena oblast za ograničeni broj korisnika. Internet je postao neodvojivi deo našeg života. Uskoro nam je bilo teže da završimo školski projekat ili da obavimo poslovni zadatak bez interneta, a ubrzo posle toga, život bez interneta je postao skoro nezamisliv. Poslovna preduzeća, institucije i domaćinstva, svi su izašli na mrežu. Tada se pojavljuju Facebook i Twitter. Neki ljudi su shvatili da provode suviše vremena na internetu. Drugi su nastavili da objavljuju fotografije mačaka.
Pišem ovu veoma kratku istoriju interneta, jer imam neodoljiv utisak da smo ponovo na kraju jednog razvojnog perioda. I pored svega dobrog i lošeg što nam je internet doneo, uvek je bio uglavnom naš. Da, samo da spomenem da su neke od e-poruka koje smo dobijali bile automatizovani odgovori, botovi kompanije Google su pretraživali veb u potrazi za informacijama o tome kako da rangiraju veb-stranice u rezultatima pretraživanja, a neki od naših računara su pretvoreni u botnetove koji su rudarili bitcoine. Ipak, internet je i dalje uglavnom bio napravljen tako da imamo utisak da je napravljen za nas, da ga koristimo ili istražujemo. Ili nam se samo tako činilo.
Sklanjajte se, ljudi. Veštačka inteligencija preuzima internet.
Svima nam je dobro poznato da je kompanija OpenAI nedavno predstavila novu verziju modela veštačke inteligencije koja pokreće ChatGPT i koja nosi naziv GPT-4. Prvi put vidimo da veštačka inteligencija može da razume i obradi informacije sa slika. To otvara neke mogućnosti koje su ranije bile nedostupne, a već sam video primere koji su mi nagovestili kako će to promeniti sve.
ChatGPT, koga je razvila kompanija OpenAI – nekada neprofitna istraživačka laboratorija koja je prerasla u uspešnu fabriku veštačke inteligencije – je jezički model sistema veštačke inteligencije koji može da generiše iznenađujuće odgovore, koji podsećaju na ljudske, na mnoštvo upita. Chatbotovi su postojali decenijama, ali ChatGPT je drugačiji. Može da odgovara i na konkretna i na nejasna pitanja, može da se pretvara da je neko drugi, može da piše pesme i drame u stilovima poznatih pesnika i dramskih pisaca i… dalje pogledajte i sami.
Prethodna upečatljiva verzija ChatGPT-a, zasnovana na GPT-3 modelu, doslovno je osvojila internet, postala glavna tema tehnoloških članaka i rasprava i aplikacija koja se do tada najbrže razvijala.
S druge strane, GPT-4 ima potencijal da bukvalno razbije internet, što se ne može odmah uočiti. Kada razgovarate sa ChatGPT-om zasnovanim na novom GPT-4 modelu, uočavate da ne zvuči potpuno drugačije od svog prethodnika. Međutim, on otvara put za mnogo moćnije aplikacije.
Stručnjak za veštačku inteligenciju Travis Fišer navodi neke primere onoga za šta je ovaj novi model sposoban. Recimo, može da stvori veštačku inteligenciju koja može da stupi u interakciju sa svim ili većinom elemenata veb-stranice, kao i da kreira funkcionalnu veb-stranicu tako što bi samo prikupio elemente iz skice u običnoj svesci. Promene u GPT-4 mu takođe omogućavaju da razume duži niz ulaznih podataka i generiše duži niz izlaznih podataka, što znači da može, na primer, sam da kreira prilično složene aplikacije.
Za razliku od čoveka, koji može da obavlja jedan ili možda mali broj zadataka istovremeno, ograničenja veštački inteligentnog robota su, u stvari, ograničenja hardvera na kome funkcioniše (ili ograničenja troškova). Ako mu obezbedite moćan procesor i mnogo memorije, može da obavi isti zadatak nekoliko miliona ili milijardi puta dnevno ako je potrebno. Kada razmatramo uticaj alata, kao što je GPT-4, moramo da uzmemo u obzir ogroman obim zadataka koje može da obavi. Sada kada ChatGPT (a uskoro i slični veštački inteligentni botovi) može i da koristi veb-stranice i da ih pravi, ljudi će početi da ga koriste da on umesto njih obavi taj zadatak, koristiće ga da umesto njih kreira veb i tako će končano doći do nastanka veba kome nisu potrebni ljudi. Prva faza će doći brzo. Posle izvesnog vremena, sasvim sigurno ćemo doći i do poslednje faze. U tom trenutku, veb će biti ogromna, nemoguće zamršena mreža podataka, kojoj će ljudi moći da pristupe samo uz pomoć veštački inteligentnog asistenta.