Pošto do izbora 2020.godine ima manje od tri meseca, savezni, državni i lokalni zvaničnici rade na jačanju izborne bezbednosti pošto su američke obaveštajne agencije upozorile na pretnju mešanja Rusije i drugih neprijatelja koji žele da potkopaju američku demokratiju. Do takvog zaključka su, između ostalog, došli i zbog dokaza koji potvrđuju rusko uplitanje u izbore 2016. godine. Stručnjaci kažu da su uočili potpuno iste postupke koji su viđeni i 2016. godine, ali u mnogo većem obimu.
Verovatni krivci, ovog puta, mogu biti „kombinacija“ starih protivnika, kao što je organizacija CozyBear – vojna hakerska grupa odgovorna za hakerski napad na elektronsku poštu demokrata u 2016. godini – i drugih, povezanih sa nacionalnim vladama kojima su veliki izbori ciljevi napada, kao i „domaće kampanje koje se bave dezinformacijama“ i koriste široki pristup tehnologiji i spremnost ljudi da unose svoje lične podatke u aplikacije za pametne telefone.
Danas se Amerika suočava sa nekom vrstom kombinacije starih napada u stanju pripravnosti kao i inovativnih novih hakerskih postupaka. Tehnologija je sve jeftinija i lakša za upotrebu, što znači da se mogu videti sve vrste domaćih kampanja za promovisanje dezinformacija koje ciljaju ne samo opšte izbore, već i lokalne i regionalne. Stari napadi u stanju pripravnosti obuhvataju aktivnosti, kao što su pecanje (phishing) i zlonamerni program sa otkupninom (ransomware). Pecanje se odnosi na lažne poruke koje se šalju sa ciljem da prevare ljude i nateraju ih da dele svoje informacije. Ransomver napadi sastoje se od zlonamernog softvera koji blokira podatke korisnika ako ne plati otkupninu.
Setimo se samo nedavnog hakerskog napada na društvenu mrežu Tviteru, zbog koga je nedavno uhapšen tinejdžer na Floridi, kao primera dostupnosti i efikasnosti šeme za krađu identiteta.
Postoji još jedna slična taktika koja koristi raspoložive podatke da bi ciljala određenu osobu или organizaciju, a koju su ruski hakeri obilno koristili tokom 2016. godine. Novi postupci koji se danas mogu videti vrlo su zanimljivi. Recimo, digitalno manipulisani video-snimci ( deepfakes ) sve više se koriste. Nedavno je pisac i režiser Džordan Pil napravio jedan takav video-snimak bivšeg predsednika Baraka Obame kako bi pokazao koliko je lako napraviti lažni video-zapis.
Ostali izmenjeni video-zapisi ciljali su političare visokog ranga, kao što je Nensi Pelosi. Druga potencijalna pretnja su „sintetički mediji“ – slike или audio-zapisi koje je u potpunosti или delimično generisao računar. Recimo, Amerikancima bi mogao da bude pušten audio-snimak или prikazan video-zapis koji kaže da je izborni dan u četvrtak umesto u utorak i tako zavede ljude u važnom okrugu da izađu na glasanje pogrešnog dana.
Smatra se da su ciljevi mešanja stranih protivnika u izbore u Sjedinjenim Državama ne toliko da izaberu jednog kandidata, a ne drugog, već, naprotiv, da seju razdor i sumnju u američku demokratsku infrastrukturu. Njih ne interesuje ko će pobediti na izborima, već žele da Amerikance slome, naljute i, iznad svega, nateraju da sumnjaju u rezultate izbora. Zbog toga je vrlo važno ne zaboraviti na demokratiju i izaći na izbore, jer je to u ovom trenutku izuzetno važno.