Izraelske odbrambene snage (IDF) izvršile su stvarni napad na Hamas kao neposredni odgovor na navodni sajber-napad. Izraelske odbrambene snage su u vazdušnom napadu pogodile zgradu u pojasu Gaze pošto je utvrđeno da se u zgradi nalaze Hamasovi sajber-operativci koji su napali izraelski sajber-prostor. Odbrambene snage Izraela tvrde da su prvo zaustavili napad sproveden preko interneta da bi zatim izvršili vazdušni napad na Hamas u kome je, prema izjavama nadležnih, u potpunosti uništena Hamasova operativna sajber-struktura. Izraelske odbrambene snage su na svom nalogu na Tviteru postavile sledeću objavu: „Ugušili smo Hamasov pokušaj sajber-napada na izraelske ciljeve. Posle uspešne odbrambene sajber-akcije, napali smo građevinu u kojoj su bili smešteni sajber-operativci Hamasa. Uništili smo HamasCyberHQ.exe.“
Ovaj događaj bi mogao da promeni taktiku savremenog sajber-ratovanja pošto se nikada do sada nije dogodilo da se na jedan sajber-napad odgovori trenutnom fizičkom odmazdom. Ipak, neki stručnjaci podsećaju da su Sjedinjene Države prva zemlja koja je na sajber-napad uzvratila vojnom silom. Naime, 2015. godine, Amerika je iskoristila bespilotne letelice u nameri da izvrši atentat na Britanca Džunaida Huseina koji je bio na čelu hakerske grupe koja je bila pod okriljem Islamske države. Husein je uspeo da objavi na internetu neke lične podatke pripadnika američkih vojnih snaga.
Ipak, poslednji napad se značajno razlikuje od američke odmazde iz 2015. godine jer su Izraelske odbrambene snage reagovale odmah bez prethodnog planiranja akcije.
Obaveštajci i sajber-napadi
Rukovodilac bezbednosnog sektora u kompaniji „ AmTrust Europe“ Jan Torton-Tramp kaže: „Izrael sigurno ne bi napao zgradu i ljude u njoj da je dobio samo jednostavnu i prilično naivni poruku „sajber-napad se sprovodi iz te građevine“ od svojih obaveštajaca. Ističe da se u procesu obaveštavanja, nadzora, određivanja ciljeva i izviđanja, cilj uspostavlja i potvrđuje uz „dodatne informacije koje uglavnom ne potiču iz sajber-prostora. Uz to dodaje da deo vojne strategije obuhvata i uveravanje neprijatelja da druga strana raspolažete značajnim i mnogo nadmoćnijim sposobnostima, što je deo psihološkog rata i dobre strategije.
Akcija koju su sprovele Izraelske odbrambene snage pokazuje koliko su države zabrinute za posledice koje sajber-aktivnosti imaju na stvarni svet, kaže Filip Ingram, bivši pukovnik u Britanskoj vojnoj obaveštajnoj službi. Slaže se sa mišljenjem Tortona-Trampa i kaže da se događaj može posmatrati iz različitih uglova. „Prvo, događaj nam ukazuje na to da je Hamas uočio potencijalnu snagu sajber-prostora u borbi protiv Izraela“, kaže Ingram, „ali brzina i razorna moć izraelskog odgovora pokazuje da su izraelske obaveštajne snage odmah uočile postojanje potencijalne opasnosti i pretnje i da su već prikupile detaljne obaveštajne podatke o cilju. Pored svega navedenog, ovaj pojedinačni događaj šalje jasnu poruku svim sajber-napadačima, bez obzira na to da li deluju samostalno или pod okriljem države, da će na svaku pretnja koja se širi internetom biti uzvraćeno fizičkom silom ako to bude potrebno. To je neizbežna reakcija na svaku veoma realnu pretnju.“
Ingram ističe da operacije u sajber-prostoru nisu regulisane pravilima ratovanja. Međutim Ženevski protokol i međunarodni zakoni pokrivaju reakcije koje se dešavaju u fizičkom svetu. Bilo je pokušaja da se uvedu pravila u sajber-ratovanje kad je objavljen Talinski priručnik o međunarodnom pravu primenjivom na kibernetičko ratovanje, ali on nije ni ratifikovan niti prihvaćen ni u jednoj nacionalnoj или multinacionalnoj organizaciji.