Agencije za proveru činjenica, njih osamdeset, koje marljivo rade širom sveta od početka pandemije, objavile su pismo u kome se navodi da platforma ne preduzima odgovarajuće mere u borbi protiv širenja neistina.
Jutjub je glavni kanal za onlajn informacije i pogrešne informacije širom sveta i ne sprovodi odgovarajuće mere kao bi se uhvatio u koštac sa širenjem neistina na svojoj platformi, navodi se u pismu globalne koalicije organizacija za proveru činjenica. U pismu koje je potpisalo više od 80 agencija, uključujući Full Fact u Velikoj Britaniji i Fact Checker Vašington posta, navodi se da video-platforma hostuje sadržaje grupa, uključujući Doktore za istinu, koje šire dezinformacije, i video-snimke koji podržavaju priču o „prevari“ tokom predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama.
„Jutjub omogućava beskrupuloznim učesnicima da koriste njegovu platformu kako bi varali i iskorišćavali druge i sami organizovali i prikupljali sredstva. Sasvim je očigledno da su mere koje se sprovode nedovoljne i neadekvatne“, navodi se u pismu izvršnoj direktorki Jutjuba, u kojem se Jutjub opisuje kao „glavni kanal“ za širenje neistina.
U pismu se poziva Jutjub, koji je u vlasništvu kompanije „Gugl“, da izvrši četiri promene u svom radu: da se posveti finansiranju nezavisnih istraživanja kampanja širenja dezinformacija na platformi; da prikaže veze do sadržaja koji pobijaju ono što se pojavljuje u video-snimcima koji šire dezinformacije i pogrešne informacije; da spreči svoje algoritme da promovišu one korisnike koji su nekoliko puta prekršili pravila i smernice i da se više potrudi i da se uhvati u koštac sa neistinama u video-snimcima koji nisu na engleskom jeziku.
„Nadamo se da ćete razmotriti primenu ovih ideja za javno dobro i da ćete od Jutjuba napraviti platformu koja zaista daje sve od sebe da spreči da se dezinformacije i pogrešne informacije koriste kao oružje protiv korisnika i društva u celini“, navodi se u pismu. Dezinformacija je namerna distribucija lažnih informacija sa namerom da se nanese šteta, dok pri širenju pogrešnih informacija ne postoji namera o nanošenju štete.
U pismu agencija za proveru činjenica, koje proveravaju tvrdnje domaćih vlada, onlajn objava i medijskih organizacija, navodi se da je neuspeh Jutjuba da se pozabavi dezinformacijama i pogrešnim informacijama posebno izražen na globalnom jugu, termin koji se koristi za narode u Latinskoj Americi, Aziji i Africi. Fransis Haugen, uzbunjivačica sa Fejsbuka, više puta je spominjala zabrinutost za bezbednosne kontrole na tržištima gde se ne govori engleski kao ključni faktor u svojoj odluci da javno objavi probleme u kompaniji društvenih medija.
Potpisnici, među kojima su agencije za proveru činjenica u Indiji, Nigeriji, Filipinima i Kolumbiji, posebno ističu primere lažnog sadržaja o vladavini bivšeg filipinskog predsednika Ferdinanda Markosa – čiji se sin kandiduje za tu funkciju – i pojačavanje govora mržnje protiv manjinskih grupa u Brazilu.
Potpisnici potiču iz više od 40 zemalja i imaju različite izvore finansiranja. Među njima su: Full Fact, dobrotvorna organizacija u Velikoj Britaniji, Fact Checker Vašington posta, koju finansiraju istoimene novine, španska Maldita, fondacija za proveru činjenica; i India Today, jedinica u privatnom vlasništvu TV Today Network.
Jutjubove smernice zajednice navode da su „određeni tipovi obmanjujućih ili lažnih sadržaja koji mogu da nanesu ozbiljnu štetu“ zabranjeni na platformi, što uključuje promovisanje štetnih lekova ili tretmana i mešanje u izbore. Jutjub takođe ukazuje na to da se među prvih deset zemalja iz kojih su uklonjeni određeni video-snimci uglavnom nalaze one države u kojima se ne govori engleski jezik, kao što su Vijetnam, Indija i Brazil.
Jutjub je preduzeo mere da suzbije dezinformacije i u oktobru 2020. godine, ubrzo nakon što je mreža Fejsbuk preduzela slične korake na svojoj platformi. Godinu dana kasnije, rekao je da će ukloniti video-snimke koji šire dezinformacije.
Odgovarajući na pismo, portparolka Jutjuba Elena Hernandez je rekla da je kompanija uložila velika sredstva u procedure, kao što je smanjenje širenja „graničnih“ dezinformacija, termina koji se koristi da se označi sadržaj koji je blizu – ali ne prelazi granicu – kršenje smernica platforme.
„Već nekoliko godina, ulažemo značajna sredstva u procedure i proizvode u svim zemljama u kojima poslujemo kako bismo povezali ljude sa proverenim sadržajem, smanjili širenje graničnih dezinformacija i uklonili video-snimke koji krše zakon“, rekla je Hernandezova. „Svedoci smo izuzetnog napretka, jer smo uspeli da održimo korišćenje graničnih dezinformacija znatno ispod 1 procenta svih pregleda na Jutjubu, a samo oko 0,21 posto svih pregleda je sadržaj koji krši smernice, a koji kasnije uklanjamo. Uvek tražimo razumne načine za poboljšanje i nastavićemo da jačamo naš rad sa zajednicom koja proverava činjenice.“