Dobavljač tehnologije za prepoznavanje lica obećava deci u školama u Velikoj Britaniji brzu uslugu ako pristanu da svoje obroke plaćaju koristeći spomenuti sistem. Prema današnjim izveštajima, tehnologija za prepoznavanje lica koristi se u više škola u Velikoj Britaniji kako bi učenicima omogućila da plate obrok. U oblasti Škotske koja obuhvata i ostrvo Aran, devet škola će početi da naplaćuje obroke u školskoj kantini koristeći tehnologiju skeniranja lica. Nadležni organ i kompanija CRB Cunninghams , koja dobavlja i primenjuje tehnologiju, tvrde da će sistem smanjiti redove, a tako i mogućnost širenja virusa kovid-19, jer će se ukinuti plaćanje karticama ili skeniranjem otiska prsta, navodi se u današnjem izdanju Fajnenšal tajmsa.
Direktor spomenute kompanije Dejvid Swonson je objasnio kako tehnologija funkcioniše. Naime, prema njegovim rečima, kamere verifikuju identitet deteta prema „šifrovanim šablonima otisaka lica“, i kaže da će se ti šabloni čuvati na serverima u školama, odnosno u 65 škola koje su se do sada prijavile. Napomenuo je da u srednjoj školi, za otprilike 25 minuta, treba da se posluži obrok za 1.000 učenika, zbog čega je potreban brži protok potrošača. Kako je istakao, uz korišćenje spomenutog sistema prosečno vreme transakcije skraćeno je na pet sekundi po učeniku.
Veće škotske oblasti istaklo je da je 97 posto roditelja dalo saglasnost za uvođenje novog sistema, iako su neki rekli da nisu sigurni da li je njihovoj deci dato dovoljno informacija da donesu odluku. Sistem je već testiran 2020. godine, u jednoj školi u Gejtshedu u Engleskoj. Kompanija CRB Cunninghams , naizgled nesvesna kontroverzi oko tehnologije prepoznavanja lica, najavila je uvođenje svoje tehnologije u škole u junu kao „sledeći korak u bezgotovinskom plaćanju hrane“.
Prema saopštenju kompanije njena intuitivna tehnologija omogućava PoS operaterima da brzo identifikuju učenikov bezgotovinski račun, dok se plaćanja trenutno prilagođavaju na isti način kao i sve druge metode identifikacije u softveru CRB Cunninghams Fusion. Prema rečima profesora Frejzera Sampsona, komesara za nadzorne kamere pri britanskoj vladi, tehnologija prepoznavanja lica će možda morati da se reguliše na isti način kao i neke etički osetljive medicinske tehnike kako bi se osiguralo postojanje mera zaštite privatnosti i slobode ljudi.
Sampson, koji radi pri Ministarstvu unutrašnjih poslova i proverava razvoj tehnologije nadzora u Velikoj Britaniji, rekao je da je tehnologija prepoznavanja lica „područje koje se brzo razvija i da su dokazi o tome koliko je korisna neuhvatljivi, ali može biti da neki njeni aspekti o kojima svako donosi sopstveni sud predstavljaju najveći rizik za zajednice ili jednostavno izazivaju najveću zabrinutost među građanima“. Borci za zaštitu privatnosti izrazili su zabrinutost da je prebacivanje tehnologije u škole samo zbog plaćanja bespotrebna normalizacija tehnologije prepoznavanja lica. Oni kažu da nijedno dete ne bi trebalo da prolazi kroz proveru identiteta kao na graničnom prelazu samo da bi dobilo školski obrok.
Trebalo bi da živimo u demokratiji, a ne u državi koja vrši nadzor nad svojim stanovnicima. Govorimo o izuzetno osetljivim, ličnim podacima. Trebalo bi decu naučiti da te podatke štite, a ne da ih otkrivaju tek iz hira. Biometrijska kompanija odbila je da otkrije ko još može da pristupi ličnim podacima dece, što dodatno pojačava zabrinutost. Tehnologija prepoznavanja lica obično pati od nepreciznosti, posebno u slučaju žena i osoba druge boje kože i borci za zaštitu privatnosti su izuzetno zabrinuti kako će taj invazivni i diskriminatorni sistem uticati na decu. Treba napomenuti da je Švedska kaznila školu koja je koristila tehnologiju prepoznavanja lica (jer je u suprotnosti sa postavkama GDPR -a) i da je dvema srednjim školama u Nici i Marseju naloženo da prekinu upotrebu programa za prepoznavanje lica.
Slična reakcija se očekuje i u Velikoj Britaniji, odnosno, uklanjanje svih biometrijskih podataka iz britanskih škola. Zakon kaže da ako možemo, moramo koristiti manje invazivne pristupe za zaštitu osnovnih prava i sloboda dece, naveli su borci za zaštitu privatnosti. Onima koji su zabrinuti za bezbednost školskih sistema koji sada čuvaju biometrijske podatke o deci sigurno neće biti lakše kad saznaju da su obrazovne ustanove postale mete sajber-napada. U martu je neprofitna dobrotvorna organizacija Harris Federation, odgovorna za vođenje 50 osnovnih i srednjih škola u Londonu i Eseksu, postala najnovije obrazovno telo u Velikoj Britaniji i žrtva napada zlonamernog softvera, pri čemu je tražena otkupnina. To je bar četvrta neprofitna obrazovna organizacija koja je napadnuta u toku jednog meseca. U međuvremenu, koledž u Birmingemu je početkom ove godine saopštio svojim studentima – kojih ima 13.000 – da će se sva predavanja izvoditi preko mreže jer je napad zlonamernog softvera onesposobio osnovne IT sisteme.
Portparol Kancelarije poverenika za informacije ( ICO) rekao je da organizacije koje koriste tehnologiju prepoznavanja lica moraju da se pridržavaju zakona o zaštiti podataka pre, tokom i posle njegove upotrebe. Osim toga, zakon o zaštiti podataka pruža dodatnu zaštitu deci, a organizacije moraju pažljivo da razmotre neophodnost i proporcionalnost prikupljanja biometrijskih podataka pre nego što to učine. Organizacije bi trebalo da razmotre upotrebu drugačijeg pristupa ako se isti cilj može postići na manje nametljiv način. Svako ko smatra da su njegovi lični podaci obrađeni na nezakonit način može podneti žalbu direktno Kancelariji. Portparol veća spomenute škotske oblasti kaže da se sklapanje ugovora sa kompanijom privodi kraju i da imaju priliku da instaliraju IT infrastrukturu koja čini njihovu uslugu efikasnijom i poboljšava iskustvo učenika pomoću inovativne tehnologije.
„S obzirom na stalne rizike povezane s kovidom-19, Veće želi da obezbedi beskontaktnu identifikaciju jer to pruža sigurnije okruženje i za učenike i za osoblje. Prepoznavanje lica ocenjeno je kao optimalno rešenje koje će zadovoljiti sve naše zahteve.“ „Osim toga, najveća zamerka je dužina vremena potrebnog za služenje obroka, što je potencijalno jedan od razloga zašto učenici odlučuju da izađu iz škole i odu na ručak. Beskontaktno plaćanje pomoću prepoznavanja lica vrlo je brzo i efikasno i omogućava učenicima da to vreme provedu sa prijateljima u nekim drugim aktivnostima.“ Prepoznavanje lica uključuje uzimanje šablona otisaka lica, što obuhvata merenje ključnih tačaka na licu, za šta je dobijena saglasnost. U skladu sa GDPR smernicama i Kancelarije poverenika za informacije, učenici u od 15 do 18 godina mogu sami da daju pristanak, dok je učenicima u od 11 do 14 godina starosti potrebna saglasnost roditelja. „Dobili smo odličan odgovor od učenika, roditelja i staratelja, odnosno više od 97 posto pozitivnih odgovora koji daju saglasnost za novu tehnologiju. Učenici često zaboravljaju svoj PIN, a neki su nažalost bili i žrtve krađe PIN-a, pa podržavaju uvođenje sistema i uviđaju prednosti koje on ima.“