Vladajuća nemačka partija smatra da bismo mogli da uspostavimo kontrolu nad kompanijama „Amazon“, „Fejsbuk“ i „Gugl“ ako bi bili primorani da podele podatke sa konkurentima i javnošću. Predloženo je uvođenje zakona koji bi mogao da obezbedi da „podaci budu dostupni svakom“ jer bi velike kompanije tad bile u obavezi da podatke koje poseduju učine dostupnim. Pošto je mlađi koalicioni partner Angele Merkel izneo predlog zakona, vrlo je verovatno da će biti prihvaćen. Naime, predlog se prvi put pojavio u jednom novinskom članku u avgustu prošle godine u kome je nova privreda koju pokreću podaci upoređena sa zlatnom groznicom i industrijalizacijom 19. veka. Tri spomenute kompanije postale su izuzetno moćne zahvaljujući podacima koje su prikupile od svojih korisnika. Kontrolu nad tim podacima koriste da ojačaju svoj monopol koji otežava stvaranje novih inovativnih kompanija i nanosi štetu korisnicima.
U sredu je Socijaldemokratska partija Nemačke pokazala da ozbiljno razmišlja o uvođenju takvog zakona jer je objavila nacrt izveštaja u kome se navodi da je demokratskom uređenju u digitalnom dobu potrebna istina i konkurentnost koje će stvoriti bogatstvo i ravnopravno ga rasporediti. Šta to znači u praksi? Što se tiče podataka SDP želi da natera velike tehnološke kompanije da podele anonimizovane i nepersonalizovane podatke koji će omogućiti i drugima da se razvijaju, umesto da ih drže pod ključem u svojim skladištima. Stavljanje podataka u javni domen – pomoću aplikacionog programskog interfejsa – moglo bi efikasno da onemoguće monopol nad podacima. Osetljive poslovne tajne i ostali podaci koji su zakonski poverljivi i dalje će biti zaštićeni.
Partija pretpostavlja da bi uz obavezno deljenje podataka, poslovni modeli prešli sa „često sumnjivih“ prikupljanja podataka na „pribavljanje podataka visokog kvaliteta“ od kojih bi mnogi imali koristi i tako bi se stvarale inovacije i podsticala zdrava konkurencija. Inovacije se u velikoj meri pokreću pomoću podataka. Velike tehnološke kompanije mogu biti mnogo inovativnije od drugih ako ih koriste za rad sa velikim podacima i za unapređenje mašinskog učenja. Autonomna vozila kompanije „Gugl“ mnogo su bolja od konkurentskih jer imaju pristup ogromnom broju podataka. Potrebno je preduzeti nešto da bi se takva situacija promenila. Digitalni kvazi monopolisti sprečavaju inovacije, uništavaju konkurenciju i onemogućavaju slobodan izbor svojih korisnika. Sve navedeno ugrožava društvenu tržišnu ekonomiju, navodi se u izveštaju.
Istovremeno, ističe se da obavezno deljenje podataka ne bi smelo da utiče na podsticaj da se podaci prikupljaju, niti na investiranje u poslovne modele koji se na njima baziraju. Podaci bi mogli da dobiju status javne svojine, kao što su recimo geo podaci. Preko „poverljivih računarskih centara“ podaci bi mogli da budu dostupni privatnim kompanijama i organizovanim društvenim grupama.
Nemački plan bi trebalo smatrati kao deo većeg napada na tehnološke gigante iz Sjedinjenih Država. Treba napomenuti da su nemačke antimonopolske vlasti nedavno napale „Fejsbuk“ zbog prikupljanja podataka i to prvo, zbog zaštite privatnosti – kompanija smatra da je to zadatak za organizacije koje se bave zaštitom podataka – i drugo zbog monopolističkog modela poslovanja koji uništava konkurenciju. Pošto je monopol nad podacima potpuno nova pojava, sasvim je prirodno da zakonodavci budu kreativni. Ove nedelje je guverner Kalifornije predložio da bi trebalo naterati „Fejsbuk“ i „Gugl“ da korisnicima plate za podatke koje su prikupili od njih, predlažući da se korisnicima koji žive u zemlji odakle je kompanija isplati takozvana „dividenda na podatke“.
Međutim, predlog partije ne odnosi se samo na obuzdavanje tehnoloških giganata. Obavezno deljenje podataka omogućilo bi razvijanje istraživanja veštačke inteligencije u Nemačkoj. U toj oblasti trenutnu dominaciju imaju Sjedinjene Države i Kina zahvaljujući dominaciji njihovih velikih firmi, a u slučaju Kine, i autoritarnim procedurama prikupljanja podataka. Za razliku od njih, Nemačka želi da pomiri inovativnu moć slobodnog protoka podataka sa njihovom zaštitom. SDP će razmatrati nacrt u četvrtak zajedno sa stručnjacima i akcionarima. Čuju se i mišljenja da je predlog dobar, ali da nije temeljno razmotren posebno u slučaju anonimizacije podataka jer se u tom procesu gubi njihova vrednost za analizu velikih podataka i unapređenje veštačke inteligencije.
Stručnjaci koji su uz SDP kažu da to ne mora da bude tačno jer sve zavisi od toga kakva se vrsta veštačke inteligencije obučava.