Francuska i Britanija prave planove kako bi oporezovali prodaju, a ne zaradu, kompanija kao što su „Fejsbuk“ i „Gugl“, koje prodaju svojih proizvoda obavljaju prvenstveno u sajber-prostoru. Uvođenju digitalnog poreza potencijalno će se pridružiti još nekoliko evropskih zemalja da bi izvukle novac iz kompanija čije multinacionalne zarade obično izbegnu oporezivanje zahvaljujući rupama u zakonu i virtuelnoj prirodi njihovih proizvoda. Planiranje uvođenja takvog poreza izazvalo je reakciju Sjedinjenih Država koje prete da će koristiti trgovinske mere da bi uzvratile.
1. Šta je digitalni porez?
Planovi koji se spremaju u Evropi trebalo bi, generalno, da oporezuju prodaju oglasa na internetu, elektronskih podataka i usluga posrednika kao što je kompanija „Uber Technologies“ i „Airbnb“, koje povezuju korisnike sa tim proizvodima. Oporezivanje će se primenjivati u zemlji u kojoj se korisnici servisa na mreži nalaze, a ne tamo gde su kompanije smestile svoje evropske ispostave ili gde prijavljuju svoju zaradu. Francuski zakon, koji očekuje konačno odobrenje i primenjivaće se retroaktivno od 1. januara 2019. godine, propisuje porez od 3% kompanijama koje ostvaruju prodaju od najmanje 750 miliona evra na globalnom nivou i digitalnu prodaju od 25 miliona evra u Francuskoj. U tom slučaju, biće oporezovano oko trideset kompanija. Većina njih je iz Sjedinjenih Država, ali neke su iz Kine, Nemačke, Velike Britanije, pa čak i Francuske.
2. Zašto države misle da im je potreban takav zakon?
Francuska nije jedina država u Evropskoj uniji koja smatra da internet kompanije ne doprinose dovoljno u kasnu javnih prihoda. Pošto su uglavnom prijavljene u drugim državama – uključujući i one koje imaju malu stopu poreza kao što su Irska i Bermudska ostrva – i vrlo lako prebacuju novac preko granica, kompanije koje prodaju obavljaju na internetu, lako izbegavaju plaćanje poreza u državama u kojima obavljaju značajnu prodaju. Što je još važnije, Francuska tvrdi da se struktura globalne privrede promenila i da se zasniva na podacima zbog čega je poreski sistem 20. veka zastareo. Prema podacima iz 2018. godine do kojih je došla Evropska komisija, globalne tehnološke kompanije u proseku plaćaju 9,5% poreza, dok tradicionalne firme plaćaju uobičajeni porez od 23,2%.
3. Zbog čega se ne oporezuje zarada?
Jednostavno, lakše je oporezivati prodaju. Kad bi se oporezovala zarada, trebalo bi prvo utvrditi gde je zarada ostvarena, što je izuzetno teško utvrditi za svaku globalnu kompaniju, a još teže u digitalnom sektoru. Mogli biste, recimo, da rezervišete taksi-vozilo u Londonu, a plaćanje se lako može obaviti u Amsterdamu. Političari, takođe, podržavaju oporezivanje prodaje jer je to najbolji način da se izvuče novac iz kompanija kao što je „Amazon“ koja prijavljuje veliku prodaju, ali malu zaradu. Ipak, nije baš lako utvrditi koja je prodaja povezana sa kojom državom. Da bi se to uradilo kako treba, francuski poreznici predlažu da se internet kompanije oporezuju proporcionalno njihovom digitalnom prisustvu u jednoj zemlji u odnosu na ostatak sveta,
4. Da li neke druge države imaju digitalne poreze?
Mnogo pre nego što je Francuska počela da razmišlja o uvođenju svojih odredbi, pokušala je da nagovori Evropsku uniju da uvede sličan porez, ali bezuspešno pošto su četiri države, Švedska, Finska, Danska i Irska, odbile da potpišu sporazum. Velika Britanija je najverovatnije sledeća država koja će uvesti takvu vrstu poreza. Naime, planira da nametne porez od 2% pretraživačima interneta, platformama društvenih mreža i internet- prodavnicama koje zarađuju na građanima Velike Britanije, prema nacrtu zakona koji je objavljen 11. jula. Planira se da se zakon uvede do aprila 2020. godine. Austrija, Italija, Španija i Belgija razmatraju uvođenje digitalnog poreza.
5. Kakav je stav američkih kompanija?
Sjedinjene Države tvrde da francuski zakon nepravedno pogađa američke kompanije. I dok se datum uvođenja zakona približavao, predstavnik američkog ministarstva za trgovinu počeo je sa sprovođenjem istrage da bi utvrdio da li je mera diskriminatorna i neopravdana i da li opterećuje ili ograničava trgovinu Sjedinjeni Država. Istraga, koja bi mogla da traje i godinu dana i odobrena je pod Članom 301 Zakona o trgovini Sjedinjenih Država iz 1974. godine. Isti zakon je koristio i predsednik Tramp da bi uveo dodatne tarife na kinesku robu zbog navodne krađe intelektualne svojine. Ako Amerika glasa protiv francuskog zakona o oporezivanju, to može dovesti do recipročnih mera i uvođenja dodatnih tarifa ili ograničavanja trgovine ili čak do toga da se koristi odredba u zakonu o oporezivanju prema kome Sjedinjene Države mogu da kazne francuske kompanije i državljane u Americi.
6. Da li zakon došao nenadano?
Rat oko oporezivanja preko Atlantika nije ništa novo. Pre tri godine Evropska komisija je donela odluku da kompanija „Epl“ mora da plati zaostali porez u iznosu od 13 milijardi evra, koju je Tim Kuk nazvao „političkom budalaštinom“. „Starbaks“ i „Najki“ su takođe bile u procesu ispitivanja zbog poreza. Evropska unija kaže da se ne obrušava na kompanije zbog toga što su američke, već zbog toga što koriste složene pravne strukture i licenciranje privatne svojine da bi ograničile plaćanje poreza.
7. Kako uzvraćaju tehnološke kompanije?
Porez je samo jedan deo mnogo veće akcije Evropske unije protiv velikih tehnoloških kompanija. Internet kompanije su u centru pažnje zbog problema koji počinju od zaštite privatnosti pa idu sve do dominacije na tržištu, a protiv toga se bore lobiranjem i sudskim procesima. „Gugl“ je dobio pravnu bitku u slučaju nametnutog francuskog poreza u aprilu u iznosu od 1,2 milijarde dolara. „Epl“ i „Amazon“ biju sudske bitke protiv oporezivanja u evropskim sudovima, a pravna pobeda bi zaustavila poreske krstaše. Neke kompanije bi mogle da promene poresku strukturu ili da svoj prihod izmeste iz Evropske unije.
8. Kako bi to moglo da se reši drugačije?
Francusko-američka pat pozicija mogla da bude potpuno neproduktivna. Multilateralni pregovori su u toku u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj u Parizu da bi se usaglasili globalni porezi na digitalne servise. Francuska je zauzela optimističan stav da bi do sporazuma moglo da dođe do kraja ove godine i kaže da će odustati od svog zakona ako se izglasa zakon o oporezivanu na globalnom nivou. Sastanak ministara finansija Grupe sedam u Francuskoj u julu mogao bi da pokaže da li postoji dovoljno političke volje da se ustanove globalni standardi za uvođenje digitalnog poreza.