Digitalna politika Sjedinjenih Država koja se razvijala posle napada od 11. septembra 2001. godine ostavila je malo prostora za privatnost или slobodu na mreži. Američka internet politika, koja se u svom stvaranju snažno oslanjala na napade izvedene 11. septembra 2001. godine, ograničila je građanske slobode dve decenije kasnije pri čemu uvek antiterorističke mere imaju prednost nad digitalnim pravima ljudi, upozoravaju pravni stručnjaci. U Sjedinjenim Državama privatnost na mreži narušena je erom masovnog nadzora i uverenjem da internet mora da bude pod stalnom prismotrom, da se sve što se pojavi na njemu mora cenzurisati i kontrolisati kako bi se sprečio terorizam, rekla je Korin Makšeri iz organizacije Electronic Frontier Fondacije (EFF).
„Prva greška koju smo napravili kada je objavljen rat terorizmu bila je ta što smo dozvolili vladi da deluje, a da joj pri tom nismo nametnuli određenu odgovornost i nismo obezbedili kontrolu njenih postupaka, što je trebalo posebno da se odnosi na internet”, rekla je Makšeri, upravni direktor grupe za digitalna prava sa sedištem u Sjedinjenim Državama. Koraci koji su napravljeni posle 11. septembar u potpunosti su oblikovali internet politiku, a prvi od njih je vrlo jasan i očigledan, a to je masovni nadzor putem interneta. I pored svih novih tehnologija koje su nas okupile, ne smemo da izgubimo iz vida naša ustavna načela i prava, rekla je Makšeri.
MASOVNI NADZOR
Pored mnogobrojnih aktivnosti, organizacija EFF više od jedne decenije vodi pravnu bitku protiv nadzora na mreži i presretanja komunikacija koje je Agencija za nacionalnu bezbednost vodila bez naloga, navodi Makšeri. Naime, posle napada od 11. septembra 2011. godine, američka vlada je počela da prikuplja sve što je mogla tako što je iskorišćavala sve načine na koje ljudi komuniciraju na internetu kako bi „usisala” što je moguće više podataka, a da je pri tom niko nije ni nadzirao ni kontrolisao. Takvi vladini postupci su u potpunosti odredili ponašanje ljudi na internetu i jasno su predočili običnim ljudima da njihove aktivnosti nisu privatne. Takvo ponašanje vlade imalo je uticaja na to kako novinari, ali i aktivisti obavljaju svoj posao.
Posle napada, američki Kongres je usvojio Patriotski zakon (engl. Patriot Act ), koji je značajno proširio ovlašćenja za prikupljanje podataka o Amerikancima, dok su špijunske agencije tajno proširile programe nadzora nad internetom, što je kasnije obelodanio američki uzbunjivač Edvard Snouden. Postupci savezne vlade imali su veliki uticaj na lokalne zajednice, od policijskih uprava koje prikupljaju podatke o ponašanju aktivista na mreži do pograničnih službenika koji snimaju objave imigranata na društvenim mrežama. Poslednjih nekoliko decenija vidimo da su institucije za sprovođenje zakona u Americi na svim nivoima ovlašćenja preuzele obavezu nadziranja na internetu kao deo svojih redovnih poslova, dakle svi od lokalne policije do pograničnih vlasti.
Američki zakonodavci često tvrde da ako se praktikuje „labavi” pristup terorističkim napadima, to može dovesti do toga da mnogi od njih ne budu otkriveni na vreme dok svi oni koji se bore za očuvanje prava građana i pojedinaca kažu da su obaveštajnim organima i organima za sprovođenje zakona na raspolaganju mnogo manje osporavane metode za istraživanje i krivično gonjenje militantnih zavera.
MODERACIJA I INOVACIJA
Pritisak da se na internetu identifikuju i sa njega uklone ekstremistički sadržaji proteže se dalje od vlade, jer se internet giganti i sajtovi društvenih medija sve više podstiču da se pozabave takvim materijalom. „Fejsbuk“, „Jutjub“ kompanije „Gugl” „Tviter“ i „Majkrosoft“ udružili su snage 2017. godine u formiranju Globalnog internet foruma za borbu protiv terorizma nakon što su američki i evropski zakonodavci počeli temeljnije da proveravaju njihove postupke. Makšeri kaže da kad vlada objavi rat terorizmu, ona imenuje platforme koje će joj u tome pomoći, ali tada svi stiču utisak da je internet u senci te borbe. Ona naglašava da je moderacija sadržaja na mreži potpuno netransparentna i da platforme nikome nisu odgovorno za greške koje naprave.
Debate o obimu vladinog digitalnog upada posle 11. septembra usredsređene su na šifrovanje i na stalno pitanje da li državi uopšte treba omogućiti pristup privatnim porukama koje se šalju između uređaja. Nakon što su se vlasti borile da pristupe šifrovanom iPhone uređaju koji je bio u vlasništvu terorista koji su izveli napad u San Bernardinu u Kaliforniji 2015. godine, zakonodavci su pojačali pritisak na tehnološke kompanije da oslabe postavke privatnosti ugrađene u proizvode. Slična rasprava se vodila prošle godine oko šifrovanog telefona koji je koristio čovek koji je u američkoj vazduhoplovnoj bazi na Floridi ubio trojicu Amerikanaca.
Dok s jedne strane institucije za zaštitu i sprovođenje zakona uvek potegnu rizik od terorističkih napada kao izgovor za pojačani uvid u postupke i sadržaje na internetu, zagovornici zaštite građanskih i ljudskih prava kažu da je šifrovanje od vitalnog značaja za privatnost. Uprkos zabrinutosti da je internet politika i dalje pod uticajem straha od terorizma, Makšeri je istakla da bi se takvom stanju trebalo odupreti pomoću digitalnih inovacija za zaštitu lične privatnosti na mreži – od šifrovanja do virtuelnih privatnih mreža ( VPN ).
„Zbog toga i dalje gajim optimizam u pogledu daljeg razvoja interneta – kao sredstva za oslobođenje i kao mesta na kome možemo da se organizujemo i povežemo”, rekla je ona. „Važno je da našu internet politiku ne organizujemo iz straha od relativno male grupe ljudi”, dodala je. „Hajde da je organizujemo oko interesa 99 procenata svih nas ostalih.”