Vajber ima 250 miliona aktivnih korisnika mesečno širom sveta. Sećam se Vajbera, početkom 2010. godine, kao aplikacije koju su moji prijatelji i kolege sa koledža koristili da bi pozvali rođake u drugim zemljama. Od tada se i Vajber promenila i razvila u aplikaciju za razmenu poruka. Nakon što je aplikacija WhatsApp , inače u vlasništvu kompanije „Fejsbuk“, prošlog meseca objavila svoju novu kontroverznu politiku privatnosti, mnogo se govori o pronalaženju alternativnih aplikacija koje bi je zamenile. U većini rasprava o toj temi spominjale su se platforme, kao što su Telegram i Signal. Međutim, aplikacija Vajber je svoje snažno uporište pronašla na nezapadnim tržištima. Razgovarao sam sa izvršnim direktorom kompanije Đamilom Agauom o poslovnom modelu aplikacije, poslovanju i o tome kako planira da privuče drugačije korisnike od onih koje imaju Telegram i Signal. Možda bi najbolje bilo da se upoznamo sa istorijatom aplikacije.
Istorijat
Vajber su 2010. godine osnovali Talmon Marko i Igor Magazinik, koji su zajedno radili u izraelskim odbrambenim snagama. U početku se aplikacija fokusirala samo na pozive između korisnika da bi tako bila konkurentna Skajpu i sličnim platformama. Kompanija je 2012. godine počela da razvija aplikaciju kao program za razmenu poruka sa nekim karakteristikama, kao što su nalepnice. Japanski telekomunikacioni gigant Rakuten je, 2014. godine, kupio Vajber za 900 miliona dolara. Godinu dana kasnije, aplikacija za razmenu poruka je počela da uvodi šifrovanje s jednog kraja na drugi za ćaskanje između dva korisnika. Koristi neke koncepte protokola Open Whisper koji se koristi u Signalu, ali aplikacija tvrdi da je njen izvorni kod za šifrovanje drugačiji.
Kako Vajber zarađuje novac?
Aplikacije za ćaskanje kao što su WhatsApp i Telegram stekle su popularnost, ali nisu zaradile mnogo novca. Nove smernice WhatsApp -a imaju za cilj da to promene, a Telegram želi da eksperimentiše sa oglasima pošto nije uspeo na polju kripto-valuta. Suprotno tome, aplikacija Vajber je bila na pozitivnoj nuli u poslednjem kvartalu 2019. godine, ali zabeležila je zaradu tokom cele 2020. godine. Ima mnoštvo usluga koje nudi u jednoj aplikaciji, što je vrlo slično, recimo, kombinaciji platformi WhatsApp i Telegram. To znači da je ćaskanje između pojedinačnih korisnika šifrovano s jednog kraja na drugi, dok toga nema u ćaskanju u javnim grupama. Aplikacija, takođe, omogućava pozivanje bilo kog broja telefona – čak i onog koji ne koristi Vajber – koji ima pretplatnički paket. Agaua je rekao da najpopularniji pretplatnički paket košta sedam dolara i omogućava vam da pozovete ljude u 50 zemalja koje pokrivaju 75 procenata stanovništva sveta. Dodao je da to pokriva 40 procenata prihoda aplikacije.
Sledećih 40 procenata zarade dolazi iz kompanije Viber for Business . Firma je tu uslugu pokrenula pre četiri godine i omogućava lokalnim prodavnicama i vlasnicima uslužnih delatnosti da ćaskaju sa kupcima putem ove platforme. Trenutno je usluga dostupna u Rusiji, Ukrajini, Mađarskoj, Grčkoj i Bugarskoj, ali Vajber planira da se proširi u više zemalja. To je slično onom što „Fejsbuk“ pokušava da uradi sa WhatsApp Business aplikacijom. Prema nekim izveštajima, aplikacija već ima više od 50 miliona aktivnih korisnika mesečno, uz neka zapažena partnerstva, kao što je Reliance Jio Mart za dostavu namirnica u Indiji. Poslednjih 20 procenata prihoda kompanije Vajber dolazi od oglasa postavljenih u aplikaciji. Kompanija tvrdi da za prikazivanje oglasa koristi samo vašu lokaciju, uzrast i pol na osnovu IP adrese. Možete i da zatražite od aplikacije da ne koristi vašu starost или pol za ciljane oglase.
Ako pogledamo brojke, Vajber je verovatno jedna od pet najboljih aplikacija za razmenu poruka na svetu ako posmatramo broj korisnika. Agaua je rekao da ima 240-250 miliona aktivnih korisnika mesečno i 170 do 180 miliona aktivnih korisnika dnevno. Poređenja radi, WhatsApp ima više od 2 milijarde, a Telegram više od 500 miliona aktivnih korisnika mesečno. Vajber aplikacija je u velikoj meri ostavila pečat u nezapadnim zemljama. U Ukrajini, Belorusiji, Grčkoj, Bugarskoj, Crnoj Gori i Srbiji, kompanija tvrdi da ima više od 90 procenata tržišnog udela u aplikacijama za razmenu poruka; u državama, kao što su Rusija, Irak i Mjanmar ima između 40-50 procenata udela na tržištu. Kompanija je rekla da iseljenici iz ovih zemalja takođe koriste Vajber da bi se povezali sa porodicama kod kuće.
Kritike na račun Telegrama, WhatsApp -a i Signala
Aplikacija Vajber je pokušala da se što više distancira od „Fejsbuka“. Prošle godine povukla je sve svoje oglase sa Fejsbuka i Instagrama. Takođe je uklonila integraciju sa GIF platformom za pretraživanje GIPHY , koju je kompanija „Fejsbuk“ kupila prošle godine. Kompanija veruje da ima bolji skup karakteristika od WhatsApp aplikacije i može dobro da posluži svojim korisnicima bez prikupljanja gomile podataka. Agaua mnogo više poštuje Signal, ali brine ga održivost aplikacije. Kaže da je Signal dobar proizvod koji je dobro napravljen i da poštuje njegovu tehnologiju. Prema njegovim rečima aplikacija je vrlo direktna i poseduje sve potrebne osnovne karakteristike. Međutim, ključno pitanje te kompanije je održivost.
Trenutno aplikacijom upravlja neprofitna fondacija, a finansijski je podržana donacijama, uključujući 50 miliona dolara koje je dao suosnivač WhatsApp aplikacije, Brajan Ekton. U članku koji se pojavio prošlog meseca ističe se da je nekoliko bivših i sadašnjih zaposlenih u Signalu zabrinuto zbog postupka moderacije, dezinformacija i održivosti, jer aplikacija stiče mnogo korisnika. Međutim, ne možemo reći da su izvršni direktori kompanija Vajber i Telegram u najboljim odnosima. Agaua kaže da aplikacija nije alternativa WhatsApp -u kada je u pitanju privatnost. Prema njegovim rečima, na Telegramu možemo da tražimo stvari, kao što su kokain i heroin. Takav sadržaj ne prolazi kroz proces moderacije niti je zabranjen. Rasisti, takođe, koriste Telegram za organizovanje nemira. Kaže da bi dozvolio svojoj deci da koriste WhatsApp , ali ne i Telegram.
Važno je napomenuti da Vajber ima sličnu funkciju u pogledu javnih grupa. Administratori će morati posebno da vas pozovu u grupu da biste mogli da se pridružite grupnom ćaskanju. Međutim, ne možete da pretražujete aplikaciju da biste pronašli grupe. Pored toga, kompanija tvrdi da koristi veštačku inteligenciju da bi zabranila sadržaj koji se odnosi na drogu, pornografiju, oružje или govor mržnje. Međutim, evidencija o moderaciji koju obavlja veštačka inteligencija nije savršena i vrlo lako je možete prevariti tek neznatnom izmenom reči. Agaua priznaje da Vajberova veštačka inteligencija nije savršena, ali kaže da kompanija svake godine troši milione dolara da bi poboljšala tu tehnologiju.
Kakav je put daljeg napretka?
Vajber aplikacija je postavila realne i ostvarive ciljeve razvoja. Kaže da bi, iako je zabeležen porast preuzimanja u raznim delovima sveta, aplikacija morala da sačeka nekoliko meseci da vidi da li će joj ti korisnici ostati verni. Umesto da se proširi u nekim drugim zemljama, kompanija želi da uvede nove usluge u onim regionima sveta u kojima je već dominantna. Na primer, uvođenje usluga slanja novca u Nepalu, Mađarskoj i Ukrajini. Kompanija planira da pokrene i slanje novca preko državnih granica, tako da ljudi koji žive u drugim zemljama mogu novac da pošalju kući koristeći aplikaciju. U poređenju sa WhatsApp -om, Telegramom i Signalom, Agaua kaže da je Vajber bezbednija platforma, da je kompanija održivija i da nudi sve usluge koje druge aplikacije za ćaskanje ne mogu. Možda navedene aplikacije nisu direktni konkurenti Vajberu na većem broju tržišta, ali kompanija je zadovoljna što napreduje svojim putem.