Kampusi su, da bi pojačali nadzor i sprečili širenje kovida-19, počeli da koriste raznovrsna sredstva, od jednostavnih aplikacija za praćenje lokacije do dugmadi za merenje biometrijskih podataka. Student koledža Vasar E.L. dobio je ovog meseca obaveštenje na telefonu, koje ga ljubazno podseća da uključi praćenje lokacije svog uređaja. On je jedan od 2.120 studenata koji su se ovog zimskog semestra vratili u Vasarov kampus da bi direktno pratili nastavu. Poruka koja je stigla iz zvanične aplikacije koledža odnosila se na PathCheck GPS +, aplikaciju za praćenje kontakata koja je napravljena na MIT -u, a koja se sada testira na koledžima širom zemlje. „Ako preuzmete aplikaciju PathCheck ( iOS/Android ), proverite da li ste u potpunosti omogućili usluge obaveštenja o lokaciji kada se to od vas zatraži ili ručno izvršite promenu kroz podešavanja uređaja“, glasilo je obaveštenje. Dalje u tekstu slede uveravanja da će se podaci o lokaciji čuvati isključivo na telefonu studenta, uz mogućnost deljenja sa zdravstvenim službama u slučaju da dobiju pozitivan rezultat testiranja na korona virus.
E.L. je rekao da mu je veza kampusa i aplikacije PathCheck u početku izgledala „jezivo čudno“ i podsećala ga je na „policijski nadzor“. Ipak, očekivao je da će morati da pristane na neku vrstu nadzora kao uslov da se vrati u kampus. Studenti koji su se vratili morali su da potpišu dokument kojim se obavezuju da će se pridržavati potpuno novog skupa zdravstvenih i bezbednosnih standarda. Pristali su da ne izlaze iz kampusa od 400 hektara tokom celog zimskog semestra, koji se završava 20. novembra. Ostali zahtevi uključuju nošenje maski, socijalno distanciranje od dva metra, obavezni kovid-19 test po dolasku u kampus, zatim, još jedan posle dve nedelje, a onda prema potrebi. Niko sa strane ne može da uđe u kampus, a studentima nije dozvoljeno da posećuju one koji žive u drugim studentskim domovima. „Čim smo stigli u kampus, rekao sam da mislim da nas prate, i zaista sam bio paranoičan, ali bilo mi je čudno kad se sam shvatio da se moja skoro neverovatna pretpostavka obistinila“, rekao je E.L. Prema pravilima koledža, preuzimanje aplikacije PathCheck nije obavezno, pa je E.L. se odlučio da je ne koristi. Kaže da je reakcija studenata na aplikaciju bila različita. U određenoj meri, studenti žele da budu što korisniji, čak su spremni da se odreknu nekih elemenata privatnosti samo da bi se vratili u kampus. Ipak, nikako ne mogu da se oslobode utiska da ih neko stalno prati.
Pre nego što su se studenti vratili u kampuse tokom pandemije ove jeseni, zagovornici zaštite privatnosti upozorili su da bi mogao da pojavi novi talas aplikacija za nadzor da bi studenti bili bezbedni. Postoje velike razlike u tom smislu od kampusa do kampusa, ali koledži, svakako eksperimentišu sa tehnologijom za kontrolu skupova, praćenje kontakata ili na bilo koji način kontrolišu prisustvo virusa u kampusu.
Neki fakulteti, kao što je Irvin, Univerziteta u Kaliforniji, koriste vaj-faj mreže u kampusu za nadgledanje okupljanja studenata. Pored Vasara, brojni univerziteti, uključujući Univerzitet u Arizoni i Južni metodistički univerzitet, počeli su da koriste aplikacije za praćenje lokacije i kontakata, ali studenti nisu obavezni da ih preuzmu. Univerzitetski medicinski centar Vanderbilt instalirao je 20 termalnih kamera koje mogu da detektuju temperaturu čak i kad je osoba udaljena od nje 40 metara. Nekoliko fakulteta je izabralo neko srednje rešenje. Univerzitet Alabame i Univerzitet Kalifornije u San Dijegu, koriste više aplikacija zasnovanih na Bluetooth tehnologiji za praćenje kontakata, kojima nije potreban pristup podacima o lokaciji. Univerzitet u Merilendu odustao je od planova za uvođenje aplikacije za merenje temperature zbog zabrinutosti da bi kompanija mogla da prodaje podatke o studentima trećim licima. Većina univerziteta zahteva od studenata da svakodnevno sami prijavljuju svoje simptome u aplikaciji ili na veb-lokaciji koje nadziru univerziteti, pre nego što dođu u kampus. U toj grupi se nalaze mali privatni koledži, kao što je Fort Luis u Koloradu, ali i veliki univerziteti, kao što je Pen Stejt.
Recimo, Univerzitet Okland u Mičigenu zamolio je studente, nastavnike i osoblje da nose BioButton , mali uređaj koji neprekidno nadgleda puls, temperaturu i brzinu disanja korisnika. Korisnici, početkom svakog dana, od uređaja dobijaju status „odobreno“ ili „nije odobreno“. Uređaj, takođe, koristi Bluetooth da bi lakše pratio kontakte i tako omogućio univerzitetskom zdravstvenom centru da identifikuje sve korisnike koji su bili udaljeni manje od 4,5 metara od nekoga ko je imao pozitivan test. Pošto su studenti u peticiji izrazili zabrinutost zbog narušavanja privatnosti, univerzitet je objavio da korišćenje uređaja nije obavezno, iako i dalje preporučuje da ga svi studenti, nastavnici i osoblje nose. „Prestravljen sam… ovo je kao loša parodija na epizodu serije Crno ogledalo (engl. Black Mirror)“, rekao je Albert Foks Kan, izvršni direktor Projekta kontrole nadzorne tehnologije, komentarišući BioButton . Dodao je da ga nije utešilo ni to što je univerzitet tvrdio da uređaj šifrira Bluetooth podatke koje prikuplja i čuva u oblaku. „Kao stručnjak za privatnost, nemam pojma šta ta rečenica znači. Ništa nam ne govori o tipu oblaka koji se koristi, relevantnim sigurnosnim procedurama i snazi njihovog šifrovanja“, rekao je Kan.
Ipak, nije svaka tehnologija nadzora koja se koristi u pokušaju usporavanja širenja kovida-19 u univerzitetskim kampusima nova ili posebno neobična. Porast broja masovnih pucnjava u obrazovnim institucijama i sve veći broj studenata tokom protekle decenije napravili su od kontrole bezbednosti u školama industriju vrednu više milijardi dolara, a mnogi američki koledži već su dobro upoznati sa veštački inteligentnim kamerama, aplikacijama za beleženje prisustva koje prate lokaciju i tehnologijama za prepoznavanje lica. Kao što je Vašington post objavio je 2019. godine, neki već koriste svoje bežične mreže za praćenje kretanja studenata. Još u januaru, grupa za digitalna prava Fight for the Future objavila je spisak kampusa koji koriste tehnologiju za prepoznavanje lica. Iako su se neke visokoškolske ustanove, kao što je Harvard i Univerzitet Virdžinija, obavezale da neće koristiti tu tehnologiju, veći broj javnih i privatnih univerziteta, kao što su Univerzitet Južne Kalifornije i Univerzitet Viskonsin, već je koriste. Mnogi drugi su rekli da bi to mogli da razmotre u budućnosti.
Sve to znači da univerzitetima nije nužno potrebna tehnologija specifična za pandemiju da bi pratili studente. Umesto toga, mnoge od ovih tehnologija se preuređuju i prilagođavaju za doba pandemije kovida-19. Firma Avigilon, koja se bavi nadzornim tehnologijama, i u vlasništvu je kompanije Motorola Solutions , već prodaje koledžima proizvod pod nazivom Appearance Search, koji može da pregleda sate snimaka sigurnosnih kamera da bi se student identifikovali po imenu i da bi se pratilo njihovo kretanje kroz kampus. Avigilon je u dokumentu detaljno objasnila kako njena postojeća nadzorna platforma može da funkcioniše u uslovima pandemije. Ako se utvrdi da je profesor zaražen, kompanija može da generiše izveštaj o svim vratima koja je dodirnuo pomoću podataka sa njegovih pristupnih kartica.
Motorola Solutions je rekla da neće otkriti imena ili broj škola koje planiraju da koriste njen proizvod u ovoj pandemiji. Takvi visokokvalitetni alati za nadzor nisu neophodni da bi se jednostavno nadgledali ljudi koji se kreću pešice. Barovi, prodavnice i druga preduzeća godinama upotrebljavaju senzore popunjenosti kapaciteta koji ne koriste tehnologiju prepoznavanja lica. Duga kompanija, Density , prodaje sistem za praćenje popunjenosti kapaciteta koji koristi senzore za nadgledanje broja ljudi u prostoriji. Kaže da je potražnja za njenim proizvodom Safe povećana, jer ga zbog pandemije masovno koriste koledži i univerziteti. Uglavnom se nadgledaju trpezarije, fitnes centri, biblioteke i druga velika mesta okupljanja u kampusu. Sve veći nadzor u obrazovnim ustanovama već dugo izaziva zabrinutost zbog narušavanja privatnosti, jer bi privremene mere nadzora mogle ubrzo da postanu trajne i da bi škole mogle da ih koriste za rešavanje problema u ponašanju. Mnogi aktivisti koji se bore za zaštitu privatnosti upozoravaju da bi pojačani nadzor mogao biti na pomolu tokom letnjeg semestra, kada kampusi očekuju da se vrati još više studenata.
Nema naznaka da je sav taj nadzor koristan u usporavanju širenja kovida-19. Iako Univerzitet u Sirakuzi ima kampus sa preko 1.100 sigurnosnih kamera, to nije sprečilo grupu od preko 100 brucoša da organizuju zabavu usred kampusa, samo nekoliko stotina metara od školske kancelarije za javnu bezbednost. Kan kaže da je zabrinut zbog svih tehnologija za nadzor koje se koriste, prvenstveno zbog toga nemaju odobrenje vladine agencije, a drugo zbog toga što su zdravstvene vlasti upozorile da neki od tih nadzornih alata nemaju odgovarajuće specifikacije za otkrivanje pravih simptoma kovida-19. Takvo mišljenje deli i Svetska zdravstvena organizacija.
Kako je onda moguće osigurati bezbednost studenata tokom pandemije bez narušavanja njihove privatnosti?
Mišljenje je da je to moguće uraditi korišćenjem niskotehnoloških metoda za praćenje kontakata koji se oslanjaju na poverenje zajednice i na svest ljudi o tome da treba da zaštite sebe i ljude koji se oko njih nalaze.