Svake godine, pre obeležavanja godišnjice pokolja na Trgu Tjenanmen koji se odigrao 4. juna 1989. godine, kineska vlada počinje još više da pojačava kontrolu nad informacijama na internetu kojima ljudi mogu da pristupe. Dakle, prošlo je trideset godina od onog dana kad je protest završen tako što je vlada poslala vojne trupe da pucaju na studente, aktiviste i ostale demonstrante koji su protestvovali protiv Komunističke partije. Cenzura se pojačava i proširuje i tako potencijalno utiče čak i na naloge na društvenim mrežama van Kine. Od samog početka, vlada pokušava da kontroliše informacije o masakru, tvrdeći posle događaja da je život izgubilo 300 ljudi, iako „Amnesti internešenel“ i drugi međunarodni posmatrači tvrde da je broj poginulih mnogo veći i da dostiže nekoliko hiljada.
Zbog ograničavanja pristupa informacijama, cela generacija ne zna skoro ništa o događajima od pre trideset godina jer čak i aktivisti koji su u njima učestvovali i dalje su proganjani ili služe dugačke zatvorske kazne. Poslednjih godina, vladin sistem cenzurisanja postao je snažniji zahvaljujući tehnologiji prepoznavanja glasa i lica i mašinskog učenja koji olakšavaju proces blokiranja ili uklanjanja mnogobrojnih objava na društvenim mrežama. Jedan od zaposlenih u kompaniji za pregledanje sadržaja rekao je da je „veštačka inteligencija skalpel, a ljudi mačete“.
Ove godine, jedan od najistaknutijih primera vladinog godišnjeg obrušavanja na informacije počeo je u aprilu, kad je u Kini blokirana svaka stranica i svaki članak na Vikipediji na bilo kom jeziku koji su sadržavali osetljive podatke o Tibetu i protestima na Tjenanmenu. U maju, internet sajtovi za deljenje video-sadržaja Bilibili i AcFun prekinuli su komentare u realnom vremenu dok je popularni forum Duban, na kome se objavljuju tračevi i novosti o slavnim ličnostima i koji ima preko 600.000 članova, prekinuo servis od 30.maja do 29. juna. Svi su rekli da su primorani na takav postupak zbog „redovnog održavanja sistema“.
Vlada strogo kontroliše razgovore koji se vode na internetu i zahteva da se obavi provera imena svih korisnika kad se prijavljuju za otvaranje naloga (na primer, moraju da daju broj telefona koji je povezan sa ličnim brojem koji je izdala vlada). Diskusije na Dubanu često se bave političkim temama, što može dovesti do oštrijih restrikcija. Komentare u realnom vremenu na Bilibiliju i AcFun -u mnogo je teže pratiti i iako je vlada nedavno objavila nove smernice za nadgledanje sadržaja i komentara, zaposleni zaduženi za cenzuru i dalje pokušavaju da nađu način kako da održe kontrolu nad tim servisima.
Najnoviji primer je platforma WeChat, koja se koristi za razmenu poruka, video-igrara i kupovinu na internetu, koja je onemogućila korisnicima da menjaju profilne slike, nadimke i status na mreži What’s Up. Ovog vikenda, korisnici su počeli da prijavljuju probleme sa povezivanjem na servise virtuelnih privatnih mreža, koje se koriste da bi se zaobišao Veliki kineski zaštitni zid.
Izgleda da se uticaj uskraćivanja podataka o Tjenanmenu proširio i van granica Kine. Mnogi nalozi na Tviteru na kineskom jeziku su suspendovani iako su njihovi korisnici van Kine, uključujući i nekoliko koji su u Sjedinjenim Državama. Društvena mreža je rekla da je suspendovala naloge zbog „mešavine spamova, neautentičnog ponašanja i izbegavanja zabrane“. Kad su Tviteru spomenuli ukidanje naloga koji su sadržavali komentare o Kini, društvena mreža je tvrdila da te naloge nisu prijavile kineske vlasti, već da je to bila rutinska akcija Tvitera, u kojoj se ponekad potkradu greške. Naravno, mreža se izvinila korisnicima i napomenula da radi na ispravljanju grešaka, ali da će suspendovati sve naloge koji ne poštuju utvrđena pravila.
Iako je nekoliko naloga ponovo aktivirano, njihovi korisnici nisu zadovoljni objašnjenjem koje su dobili od društvene mreže jer se suspenzija uglavnom odnosila na naloge kineskih disidenata. Zahtevali su da kompanija ponovo ispita potencijalne uzroke koji su doveli do toga.
Istorijat cenzurisanja informacija o Tjenanmenu
Svake godine kineska vlada pokušava da uskrati informacije o Trgu Tjenanmen. Servis Foursquare je bio blokiran 2010. godine verovatno zbog toga što su se korisnici okupljali na drugačijem trgu da bi obeležili godišnjicu događaja. Kineska vlada je ograničila pristup sajtovima koji su nekad bili bar malo dostupni kao što je Tumblr koji se 2016. godine pridružio mnogim društvenim mrežama koje su zabranjene u Kini. Podaci pokazuju da je pristup društvenoj mreži Tumblr bio otežan 2014. i 2015. godine da bi 2016. bio potpuno blokiran.
Što se tiče inostranih kompanija koje žele da posluju u Kini, i one su morale da se povinuju zakonima cenzure ako su želele da nastave sa radom u toj zemlji. LikedIn, jedna od nekolicine društvenih mreža kojoj je dozvoljen rad u Kini, rekla je da je morala ne samo da spreči korisnike iz Kine da vide sadržaj koji je zabranila vlada, već i da onemogući korisnicima iz drugih zemalja da vide zabranjeni sadržaj koji je nastao Kini. Odluka je pretrpela oštre kritike naročito kad su korisnici videli da su objave povodom godišnjice masakra na Tjenanmenu bile pokrivene.
Još jedan slučaj cenzure koju sprovodi kineska vlada, a koji je uticao na korisnike iz drugih zemalja odigrao se 2017. godine, kad je servis Weibo zabranio korisnicima iz inostranstva da preuzimaju slike i video sadržaje tokom obeležavanja godišnjice. Kao i u prethodnim slučajevima, servis je tvrdio da je normalni rad bio onemogućen zbog ažuriranja sistema.