Platforme društvenih mreža manipulišu svojim korisnicima i iskrivljuju naše shvatanje stvarnosti, baš kao što je Džordž Orvel predvideo. Džordž Orvel je u svom distopijskom romanu 1984. stvorio Velikog Brata, odnosno savršenu metaforu za današnje velike tehnološke kompanije. Orvelovi telekrani, koji ne mogu da se ugase, koji snimaju svaki razgovor i nadgledaju svaki pokret čoveka, neodoljivo podsećaju na naše pametne telefone. Baš kao što telekrani automatski nameću programe svojim gledaocima, današnji algoritmi društvenih medija odlučuju šta ćemo videti i oblikuju naše viđenje sveta. Orvelovi likovi, pod nadzorom Partije, pokušavaju da iz svog uma izbace neke ideje, baš kao što mi počinjemo da nadgledamo svoje misli i postupke koji su pod uticajem interneta.
Iako je ta metafora korisna (posebno ako imamo na umu da Kina vrlo predano radi na pretvaranju fikcije u stvarnost), dok sam ponovo ovog leta čitao roman, iznenadio sam se kako je Orvel uspeo da predvidi sve naše odnose sa društvenim mrežama. Orvel je svojim konceptom Dva minuta mržnje, dnevnim ritualom besa koji je organizovala Partija i Novogovorom, namerno dvosmislenim jezikom koji je stvoren da bi ograničio sposobnost ljudi da prefinjeno komuniciraju, otkrio kako se ljudskim mislima i osećanjima i, konačno, postupcima može manipulisati. Dinamika koju opisuje neobično odražava način na koji društvene mreže sada utiču na živote milijardi ljudi širom sveta.
Dva minuta mržnje
U Orvellovom romanu ljudi svakodnevno prekidaju svoje aktivnosti i stoje ispred svojih telekrana da bi izazivali neprijatelje i slavili Velikog Brata. Neprijatelji se redovno menjaju, ali ritual, nazvan Dva minuta mržnje, ostaje isti: U roku od trideset sekundi više se nije bilo potrebno pretvarati. Odvratna ekstaza straha i osvetoljublja, želja za ubijanjem, za mučenjem, za razbijanjem tuđih lica maljevima, počela bi da struji kroz celu grupu kao elektricitet, pretvarajući čoveka i protiv njegove volje u ludaka koji se kezi i vrišti. Pa ipak je taj bes bio apstraktan, neusmerena emocija koja se mogla skrenuti s jednog predmeta na drugi kao plamen acetilenske lampe.
Ovaj opis zvuči fantastično dok ne uzmete u obzir šta se događa na našim društvenim mrežama. Tokom skandala Gamergate 2014. godine, žena i njena porodica postali su meta masovne kampanje uznemiravanja koja je uključivala objavljivanje njenih ličnih fotografija i pretnje silovanjem i smrću. Okolnosti su od tada jednostavno postale još gore. Danas, lažni nalozi redovno promovišu besne heštegove i podvale dok ne postanu zvanični trendovi i dok ih ljudi ne prihvate, a u nekim slučajevima sve dok ih ne prihvate čak i glavni mediji. Povećava se broj uticajnih predstavnika desnice i onih koji šire teorije zavere koji propagiraju rasističke i seksističke mimove svojim sledbenicima. I sve to ne samo da je moguće, već dobija ogromnu podršku i platformi društvenih medija.
Pored tih pažljivo organizovanih kampanja širenja mržnje, svakodnevno se povećava broj slučajeva uznemiravanja i maltretiranja. Prema izveštaju istraživačkog centra Pew, 59 procenata američkih tinejdžera doživelo je maltretiranje ili uznemiravanje na mreži. Pred parlamentarne izbore Britaniji u decembru 2019. godine, istraga BBC-ja otkrila je na Tviteru porast broja slučajeva uznemiravanja i pretnji smrću upućenih parlamentarnim kandidatima. Oko 7 procenata objava na toj društvenoj mreži (odnosno, 334.000) koje su kandidati primili kategorizovane su kao nasilne.
Pre nego što pomislite da to nikad ne biste uradili, razmislite da li ste ikada učestvovali u besu na društvenim mrežama da biste se sutradan probudili i pomislili „Kako sam to mogao da uradim?“ Da li ste ikada shvatili da ste bili primorani da reagujete iako vam nisu bile poznate sve činjenice? Da li ste ikada objavili, lajkovali ili retvitovali članak sa posebno eksplozivnim naslovom, a da ga zapravo niste pročitali? Ako jeste, učestvovali ste u verziji Orvelovih dva minuta mržnje na društvenoj mreži. Iako bih voleo da možemo malo više da kontrolišemo svoje nagone na mreži, Orvelov distopijski roman podsetio me je da je stvarni problem u tome što je negodovanje koje se širi kao pošast na društvenim mrežama više od njihove slučajne odlike. To je, u stvari, njihova suština, to je ono što žele da proizvedu. One su kao megafon koji pred vas neprekidno stavlja sadržaj koji je toliko moćan, emotivan i ekstreman da mu je, kako kaže Orvel, „nemoguće odoleti“. I dok se stalno krećete po stranicama, lako pronalazite teme koje kod vas izazivaju bes jer su se algoritmi društvenih mreža Jutjub, Tviter i Fejsbuk za to pobrinuli.
Partiji u Orvelovom romanu potpuno je nebitno na šta su ljudi besni, kao što je to nebitno i društvenim mrežama danas. Važno je da su ljudi koji su besni duboko uronjeni u taj bes i da je njima je lakše manipulisati.
Novogovor
Isto toliko zastrašujuće je kako u 1984., Partija koristi Novogovor kako bi iz jezika izbacila značenje, i tako onemogućila ljudima da imaju određene misli. Smanjivanje broja reči dostupnih ljudima sprečava ih da imaju odgovarajuća osećanja i ideje i zbog toga teže obrađuju i razumeju svet. Kada jezik izgubi svoje značenje („rat je mir, sloboda je ropstvo, neznanje je snaga“), Partija kontroliše ono što se smatra stvarnošću. Činjenice i nezavisne misli, zapravo, više ne postoje: Do 2050. godine – a verovatno i ranije – Starogovor će se potpuno izgubiti. Cela književnost prošlosti biće uništena. Čoser, Šekspir, Milton, Bajron – svi će oni postojati samo u novogovorskoj verziji; ne samo izmenjeni, nego okrenuti u svoju suprotnost. Čak će se i književnost Partije izmeniti. Čak i parole. Kako da se održi parola kao što je ’sloboda je ropstvo’ kad neće postojati čak ni pojam slobode? Cela klima mišljenja će biti drugačija. Mišljenja, u današnjem smislu te reči, u stvari neće ni biti. Biti ideološki ispravan znači ne misliti – nemati potrebe da se misli. Biti ideološki ispravan znači biti nesvestan.
Naš jezik postaje sve skučeniji i jednostavniji, a sve zbog ograničenja broja znakova u porukama na društvenim medijima i upotrebe heštegova za isticanje i promociju dopadljivih i lako razumljivih ideja, događaja i trendova. Na tim platformama nijansirano izražavanje ne predstavlja prednost. Društvene mreže nam otežavaju razumevanje naše stvarnosti čim dozvole bilo kom mišljenju da (bez obzira na to koliko je marginalno) dobije karakter činjenice.
Jednostavna rešenja
Orvelova knjiga se završava tako što glavni junak Vinston, potpuno prihvata vlast Partije, u potpunosti učestvuje u ritualnih Dva minuta mržnje i veruje da je dva plus dva jednako pet. Ne moramo da budemo Vinston, ali, što je još važnije, velike tehnološke kompanije ne moraju da se ponašaju kao Partija. Ono što me obeshrabruje je to što postoji nekoliko jednostavnih postupaka koji se već dugo zagovaraju, a koji bi, ako ne u potpunosti rešili problem, bar bi značajno pomogli u tome.
Recimo: Dodati poruku upozorenja. Društvene mreže pokušale su da eliminišu svaki slučaj kod koga bi moglo da dođe do trvenja između korisnika kako bi proširile obim komunikacije i angažovanja na svojim platformama. Ali šta bi se desilo kad bi primenili drugačiji pristup? Šta bi se dogodilo ako bi korisnika koji je hteo da objavi nešto neprimereno prekinula poruka koja bi ga, recimo, pitala: „Jeste li sigurni?“ Instagram je 2019. primenila nešto slično da bi ograničila grube reakcije u komunikaciji. Iako takav pristup neće sprečiti svakog da objavi neprimereni sadržaj, nateraće mnoge od nas da zastanemo i razmislimo pre nego što to učinimo.
Prestati sa prikazivanjem predloženih objava ili video-zapisa samo da bi se korisnici zadržali na platformi pregledajući sadržaj čak i kad su videli sve što su objavili ljudi koje prate. Platforma Jutjub je pokrenula svojstvo AutoPlay 2015. godine, servirajući svojim gledaocima niz neprekidnih reprodukcija predloženih video-snimaka. Ta karakteristika se u velikoj meri smatra glavnim pokretačem širenja ekstremnog sadržaja. Društvena mreža Instagram, koja je do sada odolevala, promenila je svoju politiku u avgustu i počela da uključuje predložene objave u novosti korisnika.
Agresivno se boriti za činjenice. Kada neko napiše da je „dva plus dva jednako pet“, potrudite se bar da prestanete da širite laž, bez obzira na to koliko je to uzbudljivo za vaše korisnike. Ovo će biti neverovatno teška i verovatno beskrajna bitka. Grešaka će biti, ali iz njih se uči. Dosadašnji napori bili su suviše slabašni; ulaganja u ogromne timove i procese provere činjenica moraju drastično da se povećaju. Stručnjaci se i dalje ne slažu oko toga da li je postavljanje poruka upozorenja uz lažne informacije efikasno u ograničavanju njihovog deljenja. Neki su zaključili da bi to moglo da odvrati korisnike od deljenja, dok drugi nisu videli da to ima neke rezultate. Ipak, vredi pokušati. Neumorna identifikacija i isključivanje naloga, stranica i foruma koji promovišu mržnju. Studija o rezultatima zabrane koju je 2015. godine postavila platforma Reddit dvema zajednicama koje su promovisale mržnju pokazala je da je „gašenjem ovih odjeka mržnje, Reddit naterala ljude koji su tim zajednicama pripadali da napuste lokaciju ili dramatično promene svoj način izražavanja“. Drugim rečima, nivo mržnje se značajno smanjio, čak i kada su isti korisnici nastavili da koriste Reddit i pridružili se drugim forumima.
Sva ta rešenja svode se na jednostavnu ideju: Poslovanje, istinski okrenuto čoveku – ono kome je cilj da poboljša čovečanstvo – trebalo bi da podržava dobre strane svojih korisnika, umesto da koristi njihove slabosti. Iako naš današnji svet možda liči na onaj iz Orvelove 1984., još uvek imamo vremena da napišemo drugačiji kraj.