Aplikacije kao što su Gugl mape, Pronađi moje prijatelje i slične obećavaju nam da ćemo biti mirni i spokojni jer ćemo svakog trenutka znati gde se nalaze nama drage osobe. Međutim, praćenje naših najbližih ubrzo postaje uznemirujuće i neprijatno iskustvo. Pola dva je ujutru i sasvim sam siguran da je moja devojka mrtva. Odmah posle posla izašla je sa prijateljima jer je neko od njih slavio rođendan. Odlučio sam da ostanem kod kuće i odem na spavanje u neko pristojno vreme jer sam sutradan ujutru morao da odem na posao i jer sam pomalo lenj. Ipak, budan sam u ove sitne sate i netremice posmatram mali kružni znak na ekranu telefona i čekam da se pomeri. Naime, znak se nalazi u aplikaciji Gugl mape, koja vam omogućava da svoju lokaciju podelite sa drugim ljudima. Moja devojka i ja smo živeli zajedno oko godinu dana kad mi je dozvolila da neograničeno pratim njeno kretanje. Tad je to izgledalo vrlo bezopasno, znate već kako se kaže „u slučaju da se nešto desi“. Od tada moja aplikacija prati njeno kretanje sve vreme i prikazuje ga u obliku balona za dijaloge u stripovima – krug sa strelicom koja iz njega izlazi i pokazuje tačnu lokaciju osobe. Trenutno mi pokazuje da je moja devojka zaglavljena u nekoj slepoj ulici u centru San Franciska. Nije se odatle pomerila već sat vremena. Ikonica je siva i pokazuje da njen telefon nije povezan na internet.
Očigledno je leži ubijena u nekoj mračnoj uličici, a ja u pidžami ležim kod kuće. Kretanje ljudi se prati mnogo duže nego što postoje mobilni telefoni, ali zahvaljujući modernoj tehnologiji taj proces nikad nije bio jednostavniji. Još 2000. godine postojao je servis za praćenje pod nazivom Dodgeball, koji je omogućavao korisnicima da objavljuju svoju lokaciju prijateljima pomoću tekstualnih poruka. „Gugl“ je preuzela kompaniju o kojoj se ništa nije čulo sve do 2017. godine kad je servis postao standardna „Guglova“ aplikacija. U međuvremenu, pojavile su se i mnoge druge aplikacije, Pronađi moje prijatelje (engl. Find My Friends), Snepčetove mape (engl. Snap Maps) i slične. Mogućnost deljenja lokacije polako se uvlačila u naše živote.
„Pošto neki ljudi smatraju da je privatnost precenjena, pomenute aplikacije za njih predstavljaju odličan način da se izbore sa usamljenošću i izolacijom“, kaže Bret Kenedi, klinički psiholog i stručnjak za digitalne medije i zavisnost od tehnoloških uređaja. „One im omogućavaju da budu u kontaktu sa osobom i da znaju gde se ona nalazi. Ako se oboje slože da otkriju svoje lokacije, to može da bude zabavan i zanimljiv način povezivanja.
Ako na stranu stavimo sve opravdane brige zbog narušavanja privatnosti u Orvelovom stilu i potencijalnih mogućnosti za pojavu porodičnog nasilja, glavna svrha deljenja lokacije je da vam obezbedi spokoj i liši vas zabrinutosti. Samo pritisnite ikonicu i aplikacija će se otvoriti uveravajući vas da vaša voljena osoba ne leži mrtva na dnu reke. Ako je, ipak, u opasnosti или ako primetite da ne bi trebalo da bude tamo gde jeste, brzom reakcijom joj možete spasiti život.
Čak i onda kad tehnološke inovacije koristite pravilno nešto može da krene naopačke. Čim ste dozvolili tehnologiji da posreduje u odnosima sa vama najbližim osobama, ne zaboravite da se ona oslanja na ograničeni protok podataka i svoje ograničene algoritme. Kad smo moja sadašnja devojka i ja prvi put izašli pre četiri godine, ona je svoju lokaciju podelila sa najboljom prijateljicom u slučaju da se ispostavi da sam neki serijski ubica. Kasnije smo pratili jedno drugo na koncertima i festivalima gde je bilo mnogo ljudi. Ponekad smo koristili istoriju lokacija da bismo se prisećali šta nam se dogodilo nekog dana pre nekoliko meseci. Mape pregledam skoro svako jutro da bih se uverio da je bezbedno stigla na posao. Nemojte da pomislite da pratim njeno kretanje sve vreme. Tehnologija mi je sama ponudila aplikaciju koja se uvukla u moj telefon kao podsvojstvo drugih servisa. Trenutno koristim oko pet aplikacija koje mi omogućavaju da pratim lokacije, ali i da moje kretanje neko prati. Poruka, koju najčešće šaljem onima koji prate moju lokaciju, je „Živ sam, stao sam da uzmem gorivo.“
Kad god još jedan deo života učinimo vidljivim, javlja se mogućnost da preterano zabrinemo one koji prate naše kretanje. Često se pitamo da li je bolje da ne znam gde je osoba čije kretanje pratim или je bolje da se zabrinem što se ne pomera или možda postoji neko srednje rešenje. Moramo da shvatimo da današnja tehnologija ne može da ispuni sva obećanja koja nam je dala jer se oslanja na mašine, a mašine se kvare. Tada počinjemo da strepimo. Moram da napomenem mi nije prvi put da uspaničeno hodam po stanu u pidžami ubeđen da je neko koga volim ubijen u mraku. Zovem je, šaljem joj poruke, osvežavam aplikaciju, svestan da se moje ponašanje graniči sa proganjanjem. Znam da joj se ispraznila baterija na telefonu, da je sve u redu i da se odlično provodi okružena ljudima koji brinu jedni za druge. Ipak sam zabrinut, iako mi mogućnost da pratim gde se nalazi ne umanjuje strepnju.
Deljenje lokacije treba koristiti u razumnim granicama. Ako aplikaciju uključite da radi neprekidno, smestićete sebe u stanje stalne strepnje i zabrinutosti. Posle jednogodišnjeg korišćenja aplikacije, navikao sam da se oslanjam na taj mali okrugli znak na Gugl mapama koji me uverava da je sve u redu. Međutim, čim izgubi boju, moj osećaj za bezbednost i kontrolu se izgubi kao i osoba koju više ne mogu da pratim. (Ko zna šta ću da radim kad postanem roditelj?)
Rešenje za takav problem je jednostavno. Mogao bih da onemogućim praćenje lokacije или da jednostavno obrišem aplikaciju. Dobro bi bilo kad bi strepnja mogla tako lako da se umiri. Ako imate mogućnost da proverite opravdanost svojih najvećih strahova, iskušenju je teško odoleti.
Sedim na krevetu, svetla u stanu su upaljena, grčevito stiskam telefon, a moja devojka dolazi kući oko petnaest do dva. Umorna je i malo pripita, ali srećna i čitava. Priključuje telefon na punjenje jer mu se baterija potpuno ispraznila, kaže da sam ludi paranoik i izvinjava mi se što mi se nije javila. Konačno, ostavljam telefon, gasim svetla i ležem pored nje. Tek tad počinjem normalno da dišem. Naravno, ponovo sam preterao. Bezbedna je. Sve je u najboljem redu. Bar za sada.