Hiljade ljudi širom sveta primetili su jedan neobičan fenomen – iznenada se pojavljuju onlajn oglasi o stvarima o kojima ste razgovarali sa prijateljima, porodicom ili kolegama, ali nikada ih niste pretraživali. Ti mikro ciljani oglasi mogu da prikažu omiljenu marku kafe vaše majke, odredište putovanja sa kog se vaš kolega upravo vratio ili hranu za mačke otkako vam je vaš prijatelj telefonom rekao da će je sledeće nedelje uzeti iz azila. Pa kako se to, pobogu, dešava? Stručnjak za tehnologiju koja se bavi zaštitom privatnosti Robert Riv možda može da vam odgovori na neka pitanja. Nedavno je napisao niz vrlo korisnih i prosvetljujućih objava na Tviteru da bi razotkrio misteriju pomenutih oglasa, tvrdeći da „gomila ljudi govori i piše o tome, ali niko ne obraća pažnju.“
„Već smo previše otkrili o sebi“, rekao je kada je govorio o tome kako prikupljači podataka izvlače sve moguće informacije o nama. Ovaj stručnjak za tehnologiju koja se bavi zaštitom privatnost objašnjava u nizu objava na Tviteru zbog čega ljudi neprestano dobijaju oglase za stvari o kojima su razgovarali, ali nikada ih nisu pretraživali. U prvom tvitu kaže da je, pošto je nedelju dana boravio u kući svoje majke, počeo da dobija oglase za zubnu pastu koju koristi njegova majka, a koju je koristio nedelju dana dok je bio u poseti kod nje. Nikada nisu razgovarali o toj marki zubne paste niti ju je pretraživao na Guglu. U sledećim objavama, pokušao je da objasni zbog čega se to dešava.
U sledećem tvitu kaže da nas društvene mreže ne prisluškuju, a da svi koji u to veruju, u stvari, su žrtve teorije zavere, s obzirom na to da je već nebrojeno puta dokazano da to nije tačno. U suštini, društvene mreže ne moraju da nas prisluškuju jer sve ono što im dajemo bez razmišljanja mnogo im je jeftinije i mnogo moćnije. U sledećoj objavi navodi da aplikacije koje koristimo prikupljaju tone podataka sa našeg mobilnog telefona. Među njima je jedinstveni ID uređaja, zatim, lokacija, demografski podaci i ko zna šta sve još. Prikupljači podataka daju novac da bi izvlačili podatke sa svih strana, kad god koristimo karticu za popust u obližnjoj prodavnici, kad god nešto kupujemo. Sve su to skupovi podataka koji se nude na prodaju, napisao je u narednom tvitu.
Oglašavanje na mreži ne predstavlja novinu, ali u poslednje vreme mnogi ciljani oglasi postaju ličniji, nametljiviji i često dosadni. Ponekad je potrebno da samo jednom pretražite ručni sat o kome razmišljate u poslednje vreme da bi vas dosadni oglasi svuda pratili. Pojavljivaće se kad nešto pretražujete na računaru, zatim, u novostima na Fejsbuku i, naravno, na telefonu. Sasvim je jasno da uopšte nije prijatno kad vas oglasi progone na svakom koraku, ali posebno je užasno kad vas spopadaju ciljani oglasi o stvarima koje ste spomenuli u razgovoru.
Robert Riv u sledećoj objavi na Tviteru kaže da je sasvim moguće da se spoje njegova kupovina u poznatoj samoposluzi sa nalogom na Tviteru, s obzirom na to da obe kompanije imaju njegovu adresu e-pošte i broj telefona, a da se on složio da se njegovi podaci dele kad je prihvatio uslove korišćenja i politiku privatnosti. U jednoj od narednih objava, Robert spominje još jednu zapanjujuću situaciju. Recimo, ako se njegov telefon često nalazi na istoj GPS lokaciji kao i neki drugi telefon, oglašivači postaju vrlo zainteresovani i počinju da stvaraju mrežu ljudi sa kojima je on u redovnom kontaktu.
Robert dalje kaže da oglašivači mogu da uporede i povežu njegova interesovanja, istoriju pretraživanja i istoriju kupovine sa ljudima sa kojima se druži. Zbog toga se njemu prikazuju oglasi koji prate interesovanja ljudi oko njega. Zbog toga, nastavlja on, prikazuju mu se oglasi o stvarima za koje on nije zainteresovan, ali oglašivači poznaju nekoga ko je za te stvari zainteresovan, a u bliskom kontaktu je sa njim. Tako ga navedu da potpuno nesvesno počne da razgovara o nečemu, recimo, o pasti za zube. Pri tom, uopšte nije potrebno da nas neko prisluškuje, jednostavno treba samo uporediti prikupljene metapodatke.
Riv kaže da se naši podaci nalaze negde na mreži dostupni svima. Gomila ljudi ukazuje na to, ali izgleda da niko ne obraća pažnju. Jednostavno smo odlučili da naša privatnost nije vredna da se za nju borimo i zbog toga gubimo bitku. Već smo suviše otkrili o sebi. Robert u sledećoj objavi objašnjava kako ceo proces funkcioniše. Naime, u januaru 2017. godine, kad su žene organizovale marš za ostvarivanje i ukazivanje na svoja prava, primećeno je da je visoki službenik Ministarstva odbrane prisustvovao događaju. Otkriveno je da se i njegova supruga priključila maršu, ali tek kad se službenik vratio svojoj kući u Virdžiniji.
Dakle, zaključuje on, znaju koju pastu koristi moja majka, znaju da sam proveo kod nje nekoliko dana, znaju moj nalog na Tviteru i zbog toga dobijam oglase za marku paste koju koristi moja majka. U istoj objavi nam ukazuje na to da se prikupljanje naših podataka ne tiče samo nas. Suština je u tome kako se naši podaci mogu iskoristiti u vezi sa svakom osobom koju poznajemo i ljudima koje ne poznajemo, a sve da bi se potpuno nesvesno oblikovalo ponašanje korisnika interneta. Spomenuo je i najnovije ažuriranje kompanije „Epl“ koje korisnicima pruža mogućnost da zabrane aplikacijama da ih prate, što je posebno razbesnelo Fejsbuk, koja ih je molila da ponovo uključe opciju praćenja. Savetuje nam da onemogućimo aplikacijama da nas prate jer naši podaci uobličavaju internet.
Sa setom se seća onih dana kad je internet bio zabavno mesto na kome su se ljudi sastajali, dakle, pre nego što su ga opsele velike kompanije koje su isisale su živost iz njega i kako Robert kaže, dolare iz džepova svojih korisnika. Još jedan stručnjak za digitalnu privatnost Danijel Markuson kaže da dobijamo oglase za stvari koje nikad nismo pretraživali jer nas naši uređaji prisluškuju. On ističe da 43 procenta Amerikanaca smatra da se njihovi telefonski razgovori snimaju bez njihove dozvole. Takvo verovanje je povezano je sa glasovnim pomoćnicima koji su instalirani na većini pametnih telefona i IoT uređaja, a ti programi ( Google Assistant, Siri, Alexa i drugi) napravljeni su tako da nas slušaju u svakom trenutku kako bi mogli da čuju glasovnu komandu i da nam pomognu.
Na pitanje o zaveri koja sugeriše da velika preduzeća, kao što je „Fejsbuk“, slušaju i prate svoje korisnike, Danijel je rekao da „to nije potpuno netačno“. „Okruženi smo uređajima sa mikrofonima i podrazumevana podešavanja obično im omogućavaju da snimaju i čuvaju snimke naredbi koje upućujemo našim virtuelnim pomoćnicima. Takođe, pasivno slušanje na tim uređajima može da dovede do slučajnog snimanja, kada se reči pogrešno čuju kao fraze za aktiviranje (na primer, korišćenje „OK good“ umesto „ OK google “). Neki od tih snimaka preslušavaju ljudi da bi razvili tehnologije veštačke inteligencije.“
„Većinu pametnih uređaja, u stvari, proizvode velike tehnološke kompanije, kao što su „Amazon“, „Gugl“ ili „Epl“. Te kompanije su nekoliko puta priznale da prikupljaju neke podatke od svojih glasovnih asistenata radi poboljšanja kvaliteta usluge.“ Ispostavilo se da, zapravo, ne možemo da budemo sigurni šta se dešava sa informacijama koje dajemo tim velikim kompanijama „tako da se podaci mogu koristiti za ciljanje nas, kao korisnika“, rekao je.
Na pitanje zašto oglasi na mreži postaju napadniji, ličniji i dosadniji u poslednje vreme, Danijel veruje da to ima veze sa smanjenjem raspona pažnje i marketinškim stručnjacima koji nude pametne načine kako da nam privuku pažnju. Najnovije istraživanje pokazuje da se korisnici više nerviraju što su oglasi efikasniji. Najgori su oglasi koji pokrivaju celu stranu (69%), a na drugom mestu su trepćući baneri (54%). Štaviše, oglašavanje na mreži je zbog pandemije postalo izuzetno važno oglašivačima, jer imaju mnogo manje mogućnosti da prodaju svoje proizvode van mreže, dodao je on. Zbog toga je poslovanje na internetu znatno napredovalo, što je dovelo do većeg broja onlajn oglasa i nametljivijih načina za dostizanje kupaca.
Oglasi ne samo da postaju dosadniji, već postaju i ličniji. „Da li ste se ikad zapitali koliko podataka vaš telefon zna o vama? Vaša istorija pretraživanja, vaša destinacija za odmor, ljudi sa kojima najviše razgovarate itd.“, rekao je Danijel. „Sve te informacije pomažu u stvaranju reklamnih profila koji prilično tačno predstavljaju ciljanu publiku“, objasnio je on. Stručnjaci, takođe, smatraju, da su ciljani oglasi društvenih mreža postali urbana legenda. Iznenadimo se kada dobijemo oglase o stvarima o kojima smo samo razmišljali. Algoritmi su toliko pametni i toliko dobro obučeni da znaju šta će nam biti potrebno ili šta ćemo želeti da kupimo u određeno vreme.
Podsećaju nas na dobro poznati slučaj kad je onlajn prodavnica Target shvatila da je tinejdžerka u drugom stanju pre nego što je to saznao njen otac. Tu se ogleda moć algoritama da predvide ljudsko ponašanje (u spomenutom slučaju, tinejdžerka je svoju karticu za popust koristila za ono što je, inače, potrebno ženama u drugom stanju). Često se potpuno nesvesno ponašamo tako da oglašivači veruju da smo njihove sledeće mušterije. Koristimo sva raspoloživa sredstva, kartice, uređaje i aplikacije i tako otkrivamo informacije o sebi.