Fotografije i video zapisi na Tviteru su se 10. marta, učitavali sporije nego obično za korisnike u Rusiji. Nije bila greška u mreži ili greška servera, već namerni potez ruskog državnog regulatornog tela za internet Roskomnadzora da ograniči saobraćaj prema veb-lokaciji društvene mreže, što je, kako kažu stručnjaci, bila prva javna upotreba kontroverzne nove tehnologije koju su ruske vlasti uvele posle 2019. godine. Nadležna agencija je usporila američku platformu u znak odmazde jer, kako je napisala, društvena mreža nije uspela da ukloni hiljade objava koje „podstiču samoubistvo maloletnika i sadrže dečiju pornografiju, kao i informacije o upotrebi droga“. Mera je usledila pošto su ruske vlasti u januaru optužile Tviter i druge društvene mreže da nisu izbrisale objave koje pozivaju decu da učestvuju u antivladinim protestima.
U januaru i februaru, ruska Fondacija za borbu protiv korupcije organizovala je proteste u desetinama gradova pomoću Fejsbuka i ruske društvene mreže VKontakte zbog hapšenja njenog šefa Alekseja Navaljnog. Desetine hiljada ljudi protestovalo je u više od 100 gradova širom zemlje tražeći njegovo oslobađanje. Njegova istraga o navodnoj korupciji predsednika Vladimira Putina, snimljena i objavljena na YouTube -u, imala je desetine miliona pregleda po objavljivanju. Navaljni je osuđen 2. februara na dve godine i osam meseci zatvora zbog kršenja uslovne kazne u slučaja pronevere iz 2014. godine za koji kaže da je izmišljen.
Društvena mreža Tviter je reagovala na usporavanje saobraćaja rekavši da ne podržava nikakvo „nezakonito ponašanje“ i da je „duboko zabrinuta“ zbog pokušaja regulatora da blokira javni razgovor na mreži. Onda je, 16. marta, Roskomnadzor dao novo upozorenje da će regulator, ako Tviter odbije da se povinuje zahtevima za uklanjanje zabranjenih objava u roku od mesec dana, razmotriti potpuno blokiranje pristupa društvenoj mreži u Rusiji. Roskomnadzor, savezno izvršno telo osnovano 2008. godine, ima zadatak da prati da li mediji i komunikacije poštuju ruske zakone i izdaje upozorenja medijskim izvorima koji krše te zakone. Tviter ima samo 700.000 aktivnih korisnika mesečno u Rusiji, što je zanemarljivo mali broj u poređenju sa 68,7 miliona u Sjedinjenim Državama. Iako društvenu mrežu koriste opozicioni političari i novinari, Kremlj ga ne smatra „najopasnijom“ platformom, kaže Andrej Soldatov, ruski sajber-stručnjak. Stručnjaci kažu da su vlasti usporavale Tviter da bi testirale tehnologiju koja bi mogla da se koristi za remećenje drugih, popularnijih društvenih mreža kao što je Fejsbuk, koja, kako se procenjuje, u Rusiji ima 23 miliona aktivnih korisnika mesečno.
Postupak usporavanja Tvitera otvara novi front u ratu između vlade ruskog predsednika Vladimira Putina i otvorenog interneta. Kremlj već deceniju pokušava da kontroliše informacije na mreži cenzurisanjem ili uklanjanjem sadržaja i potpunim blokiranjem pristupa mobilnom internetu. Sada vlasti agresivno vode borbu sa platformama društvenih medija, kojima dominiraju američke kompanije. Vlada je u decembru usvojila zakon o povećanju novčanih kazni za mrežne platforme i dobavljače interneta ako ne uklone sadržaj koji poziva na ekstremističke aktivnosti, informacije o rekreativnim drogama i seksualnom zlostavljanju dece. Visina kazni se trenutno kreće od 10% do 20% godišnjeg prometa u Rusiji ako ponovo ne uspeju da uklone neprimereni sadržaj. Zakonom koji je usvojen istog meseca, Roskomnadzoru je data moć da ograniči ili potpuno blokira veb-lokacije koje, prema zvaničnicima, diskriminišu ruske državne medije.
Izgleda da Putin smatra da su sve širi i učestaliji protesti protiv vlade početkom ove godine prevršili svaku meru. Poslednjih meseci predsednik je rekao da se tehnološke kompanije „nadmeću sa državama“ i da će se „društvo urušiti iznutra“ ako se internet ne povinuje pravnim aktima i moralnim zakonima društva. Pošto je vlada pojačala napore da kontroliše sve ono čemu građani mogu da pristupe na mreži, u planu je i nekoliko projekata za koje stručnjaci kažu da su deo strategije da se u potpunosti potisnu strane tehnološke kompanije sa ruskog tržišta. Od 1. aprila Roskomnadzor zahteva da tehnološke kompanije koje prodaju pametne telefone u Rusiji podstaknu korisnike da preuzmu aplikacije koje je vlada odobrila, uključujući pretraživače, mape i sisteme plaćanja.
Država verovatno želi da vidi i dozvoli širenje informacija koje odražavaju samo službeno vladino stanovište. Da li će u tome uspeti?
Država pokušava da preuzme kontrolu već deset godina
Za aktiviste se u ovoj godini istorija ponavlja. Otkako su pre deceniju počele masovne demonstracije protiv izbornih prevara – koje su takođe organizovale opozicione ličnosti koristeći Fejsbuk i VKontakte – država razvija pravni i tehnološki skup alata za regulisanje informacija na mreži, uvođenjem filtera sadržaja, popisivanjem blokiranih veb-stranica i kažnjavanjem ili čak zatvaranjem ljudi zbog onog što objavljuju na mreži. Rusija je 2012. godine počela da stavlja na crnu listu neke veb-lokacije i da ih uklanja sa mreže da bi navodno zaštitila maloletnike od štetnih veb-lokacija, uključujući i one koje pružaju detalje o tome kako da izvrše samoubistvo. Zakon iz 2014. godine dozvolio je Roskomnadzoru da blokira pristup medijima koji pozivaju na masovne nerede, ekstremističke aktivnosti ili učešće u nesankcionisanim masovnim javnim događajima. Na meti su oni koji kritikuju vladu. Blokiran je Live Journal, čiji je autor bio Navaljni, a koji je objavljivao istrage o korupciji u ruskoj politici. Tada su blokirane i druge političke opozicione stranice. (Roskomnadzor je rekao da su veb-lokacije zabranjene jer su pozivale ljude da nezakonito učestvuju u masovnim događajima).
Nedavno je Rusija počela da prekida rad regionalnih mreža. Ruska vlada je u oktobru 2018. godine ukinula mobilni prenos podataka u regionu Ingušetije na jugozapadu Rusije tokom političkih protesta – što je prvo takvo isključivanje interneta u zemlji. U avgustu 2019. godine vlada je blokirala mobilni internet tokom protesta u Moskvi, što je bio prvi slučaj isključivanja interneta u glavnom gradu po naređenju države.
Zatim je, u novembru 2019. godine, Kremlj napravio svoj najkontroverzniji potez do tada u vezi sa kontrolom infrastrukture interneta uspostavljajući zakon o suverenom internetu. Niz amandmana na postojeće zakone teoretski je omogućio ruskim vlastima da izoluju RuNet – nezvanični naziv veb-lokacija sa sedištem u Rusiji i sajtova sa ruskim imenima domena – od globalne mreže u nejasno definisanim kriznim vremenima, dajući ruskim vlastima kontrolu nad protokom podataka koji ulaze i izlaze iz zemlje.
Objašnjavajući uvođenje novog zakona, rusko zakonodavno telo je reklo da je stvoren kao odgovor na „agresivnu prirodu američke Nacionalne strategije za sajber-bezbednost“, u kojoj su Sjedinjene Države pretile da će kazniti države, uključujući Rusiju, Kinu, Iran i Severnu Koreju ako budu koristile sajber-alate da „potkopaju“ njenu ekonomiju i demokratiju i ukradu joj intelektualnu svojinu. Rusko zakonodavno telo tvrdilo je da Rusija treba da preduzme „zaštitne mere kako bi osigurala dugoročno i stabilno funkcionisanje interneta u Rusiji i povećala pouzdanost ruskih internet resursa“. Zakon o suverenom internetu je zahtevao od dobavljača internet usluga da instaliraju opremu za duboku inspekciju paketa ( DPI ), koju su neke države, kao što je Kina, koristile za cenzuru. DPI oprema omogućava Rusiji da zaobiđe dobavljače, automatski blokira sadržaj koji je vlada zabranila i preusmeri internet saobraćaj.
Najveći ruski dobavljači internet usluga su instalirali DPI opremu, ali niko ne zna da li će i kada Rusija moći da odvoji svoj internet od globalne mreže. Ipak, sasvim je sigurno da Rusija još uvek nema tehnološki kapacitet za stvaranje Velikog zaštitnog zida u kineskom stilu. Za razliku od Kine, koja je mnogo ranije stavila dobavljače internet usluga pod državnu kontrolu, Rusija je duboko integrisana u globalnu mrežu i decenijama uživa u uglavnom slobodnom internetu. Kao što je vlada pokušala da kontroliše informacije koje dolaze iz Rusije, tako je pokušala da ograniči ono što je u Rusiji dostupno iz inostranstva. Zahtevali su od pretraživača, uključujući i Gugl, da izbrišu neke rezultate i društvene mreže radi skladištenja korisničkih podataka na serverima u Rusiji. Roskomnadzor je 2020. godine, kaznio „Gugl“ novčanom kaznom od tri miliona rubalja (41.000 dolara) zbog neuklanjanja sadržaja koji su vlasti zabranile. Roskomnadzor je blokirao LinkedIn 2016. godine i kaznio Tviter i Fejsbuk sa 4 miliona rubalja (53.000 dolara) 2020. godine jer nisu uskladištili korisničke podatke u Rusiji.
Iako su te novčane kazne samo sitniš za ogromne korporacije, neke su poklekle pod pretnjama Roskomnadzora da će ih blokirati ako se ne pridržavaju naredbi o cenzuri. Instagram u vlasništvu Fejsbuka, koji u Rusiji ima 54 miliona korisnika, udovoljio je, 2018. godine, zahtevima regulatora i uklonio objave povezane sa navodima Navaljnog o korupciji. U tvitu je Navaljni optužio Instagram da je podlegao „nezakonitim naredbama za cenzuru“. Platforma YouTube , gde Navaljni i njegova grupa postavljaju većinu svojih video-zapisa o istraživanju korupcije, odbila je da se povinuje naredbama. Međutim, kad je Rusija odlučila da preduzme ozbiljnije korake i pošto je Roskomnadzor zapretio da će optužiti društvene mreže zbog podsticanja maloletnika da se pridruže januarskim protestima, regulator je rekao da je TikTok izbrisao 38 procenata takvog sadržaja, dok su YouTube i ruska veb lokacija VKontakte uklonili polovinu.
To vlastima nije bilo dovoljno. Početkom ovog meseca, Rusija je podnela tužbu protiv Tvitera i još četiri tehnološke kompanije jer navodno nisu izbrisale dovoljan broj takvih objava. Protiv „Tvitera“, „Gugla“ i „Fejsbuka“ vode se po tri slučaja, a za svako kršenje preti im kazna do 4 miliona rubalja (54. 000 USD). Takođe su pokrenuti slučajevi protiv TikTok-a i Telegrama.
Ruske aplikacije za ruske korisnike interneta
Vlasti sada preduzimaju mere, ne samo da smanje uticaj stranih tehnoloških kompanija, već i da ih nateraju da promovišu ruske usluge – kao što je to slučaj sa novom uredbom prema kojoj na svim novim pametnim telefonima moraju biti instalirane aplikacije koje je odobrila vlada. Kompanija „Epl“ je pristala na to, što znači da će kompanija prvi put ponuditi korisnicima mogućnost instaliranja spoljnog softvera na svoje uređaje prilikom podešavanja. Sasvim je razumljivo to što se kompanija složila sa zahtevom jer je to „blaga“ politika zaštite ruskih aplikacija koje već koriste Rusi. Ipak, iza toga se krije namera da građani odustanu od korišćenja inostranih društvenih mreža, kao što je TikTok, koje su mnogi Rusi morali da koriste tokom protesta Navaljnog. Ako imate 200.000 politički aktivnih ljudi koji dele video snimke o Navaljnom, to je ništa, ali ako vam se pridruže milioni običnih Rusa, to je pretnja, izjavio je jedan od aktivista.
Zbog toga ruske kompanije prave alternative inostranim uslugama. Gazprom Media Holding, podružnica državnog energetskog giganta Gazprom, pravi aplikaciju sličnu TikTok-u. Očekuje se da se ruska Vikipedija pojavi 2023. godine kako bi Rusima obezbedila pristup detaljnijim i pouzdanijim informacijama o svojoj zemlji. Tanka je granica između usklađivanja sa blagim protekcionističkim politikama, kao što je „Eplov“ popis ruskih aplikacija, i poštovanja zahteva za uklanjanjem osetljivih sadržaja, kao što su navodi o korupciji. Svaka kompanija bi trebalo da utvrdi kako će postupiti kad joj se obrati bilo koja državna vlada, a ne samo ruska, a sve u skladu sa svojim unutrašnjim moralnim kodeksom.
Vlada takođe radi na zakonu koji ima za cilj da ruskim službama bezbednosti omogući neograničeni pristup komunikacijama putem šifrovanih veza i mogućnost da vide koje veb-lokacije ljudi posećuju. Zakon će, verovatno, biti usvojen, ali malo je verovatno da će ga tehnološke kompanije poštovati. Nisu se odazvale pozivima agencija za sprovođenje zakona širom sveta da omoguće pristup šifrovanim informacijama kako bi se pomoglo u određenim krivičnim istragama. Taj zakon je deo „strategije za istiskivanje stranih tehnoloških kompanija uz promociju ruskih kompanija.
Kako borci za digitalna prava uzvraćaju
Obični građani u Rusiji sve više traže metode koji će im omogućiti da se sklone od državne kontrole nad internetom. Roskomsvoboda sa sedištem u Moskvi i Centar za zaštitu interneta su među grupama za digitalna prava, a njihovi aktivisti čine sve kako bi pomogli Rusima da zaobiđu nova ograničenja. Na veb-lokaciji Roskomsvobode nalazi se spisak svih mrežnih resursa blokiranih u Rusiji, uputstva o tome kako se zaobilaze zabrane na mreži i vesti o internet regulativi u zemlji.
Grupa takođe vodi javni popis pouzdanih virtuelnih privatnih mreža ( VPN ), koje korisnicima omogućavaju pristup blokiranim veb-lokacijama. Međutim, vlada je zahtevala od nekih popularnih dobavljača interneta da blokiraju pristup veb-lokacijama sa crne liste. Aktivisti koji se bore za slobodan internet nastavljaju da istražuju nove načine za demokratizaciju tehnologije. Organizuju sastanke i događaje da bi pronašli tehnička rešenja za zaštitu prava i ostvarivanje interesa građana u digitalnom okruženju.
Ideja i projekata ima mnogo. Jedna od njih je i Security Addon aplikacija, koja može da spreči pristup informacijama na uređaju koji je hakovan ili ukraden. Druga je aplikacija Deep Silent, koja pomaže korisnicima da preuzimaju informacije na svoje telefone, čak i ako je signal ograničen. Roskomsvoboda, osim što pomaže programerima da naprave svoja tehnička rešenja, izrađuje i sopstvene alate. Prošle godine je predstavio Censor Tracker, proširenje za Google Chrome, koje može da pomogne korisnicima da otkriju i zaobiđu internet ograničenja. Možemo reći da se spremaju za suočavanje sa suverenim Runetom koji je sve bliži.