Kada ste poslednji put preuzeli, otvorili, odštampali или kreirali dokument u dobrom i trideset godina starom PDF formatu? Verovatno nedavno. Prema jednoj proceni, danas postoji najmanje 2,5 biliona PDF dokumenata. Kada ste poslednji put, zapravo, razmišljali o PDF dokumentima? Ubrzane inovacije uspostavljaju tempo razvoja digitalne kulture, od koga vam se vrti u glavi. Dakle, verovatno ste pre nekoliko godina, ili, verovatnije, nikad, zastali da razmislite kako je nastao sveprisutni PDF . PDF koji u suštini teži da imitira papir u digitalnom obliku postoji od ranih devedesetih godina prošlog veka. Iako mu nedostaje glamur или sjaj, ipak je uspeo, ne samo da opstane decenijama, već i da nadživi potencijalne rivale. Čak su i nepokolebljivi programi, kao što je Microsoft Word i Powerpoint bili suočeni sa konkurentima iz kompanija „Gugl“ i „Epl“. Ipak, nije se pojavio nijedan program koji bi potisnuo i uništio PDF . U stvari, kompanija „Adobe“ iz koje je potekao ovaj format izveštava da je samo u fiskalnoj 2020. godini otvoreno oko 303 milijarde PDF dokumenata uz pomoć njene usluge Document Cloud – što je povećanje od 17 procenata tokom godine u kojoj su u tehnološkom razgovoru dominirale teme poput video konferencija, autonomnih vozila i tehnologija prepoznavanja lica.
Jasno je da neuništivost PDF formata uzimamo zdravo za gotovo. PDF je digitalni ekvivalent spajalici или hemijskoj olovci – svakodnevnom alatu toliko poznatom da nam se čini da je oduvek uz nas, ali teško nam je da zamislimo šta bismo bez njega. Naravno, nijedan od pomenutih predmeta nije nastao niotkuda. Neko je morao da ih smisli, konstruiše, napravi i usavršava kada se za to ukaže potreba. U slučaju PDF formata, ono što je bilo presudno za njegov dugoročni uspeh bila je odluka preduzeća, koje ga je izmislilo, da ga, u suštini, pokloni. Mogli bismo da kažemo da je Džon Varnok napravio PDF format. On je 1982. godine, zajedno sa Čarlsom Geškeom osnovao kompaniju „Adobe“. Njih dvojica su napustili Xerox PARC da bi napravili svoju kompaniju – naravno, u Varnokovoj garaži – i bavili se tehnologijom pod nazivom PostScript, koja je, u osnovi, jezik za lako štampanje računarskih dokumenata.
Iako je kompanija razvijala nekoliko kultnih proizvoda – Illustrator i Photoshop su poznati primeri – Varnok je bio okupiran idejom koja je, donekle, bila vrlo bliska PostScriptovom povezivanju digitalnog i analognog. Početkom devedesetih pokrenuo je projekat pod radnim nazivom Camelot, da bi napravio format datoteke koji radi u svim operativnim sistemima, a izgledao bi isto ako se štampa na bilo kom štampaču. To je bio pravi izazov u vreme kada bi dokument napravljen u MS-DOS -u или Unix -u mogao da bude potpuno neprepoznatljiv na Mac računarima i obrnuto. U zvaničnoj istoriji rada kompanije „Adobe“ piše da je cilj stvaranja PDF formata bio da obezbedi mogućnost „razmene informacija između mašina, između sistema i između korisnika, ali tako da datoteka izgleda isto ma gde da se nalazi“. Dakle, trebalo je napraviti „digitalni format za razmenu koji je sačuvao autorsku nameru“, kaže Dejvid Parmenter, direktor inženjeringa za Adobe Document Cloud, „što PDF pokušava da uradi na zaista visokom nivou“. Iza usko stručnih izraza krije se nešto prilično jednostavno. Naime, misija PDF formata je da bude digitalna verzija staromodnog papira.
Papir je, u kombinaciji sa prilično dosadnim tehnologijama, kao što je fotokopiranje i fizička isporuka, ostvario tu važnu misiju: „Ako vam pošaljem dokument, želim da se i vi i ja složimo da izgleda isto i kod vas i kod mene“, kaže Parmenter. PDF je to postigao na računarski efikasan način. Ne samo da je mogao da se koristi na različitim platformama, već je bio dovoljno mali da je mogao elektronski da se deli čak i pre tri decenije. Varnok je nameravao da PDF formatom zameni papir i tako ostvari sveopšti, ali uvek teško ostvariv san o kancelariji bez papira. I drugi su težili istom cilju, tako da je devedesetih godina prošlog veka zabeležen nalet konkurenata, kao što su DjVu, Word Perfect Envoy, Common Ground Digital Paper i drugih koji su nastojali da postanu utvrđeni standard – papir digitalnog sveta u nastajanju.
To nije bio samo intelektualni poduhvat; pobeda na tom takmičenju mogla je da donese i finansijsku korist. Kompanija „Adobe“ je najavila dolazak PDF formata na vrlo živoj tehnološkoj konferenciji 1992. godine, a sledeće godine je objavila softvere za pravljenje i čitanje dokumenata u tom formatu. Prema jednoj verziji, kompanijin prvi program za pravljenje PDF dokumenata koštao je korisnike oko 700 američkih dolara, a Acrobat čitač koštao je 50 američkih dolara. Ipak takav poslovni poduhvat nije mogao da postigne trenutni uspeh. „Svet to nije shvatio“, rekao je kasnije Varnok, dodajući da je odbor kompanije „Adobe“ hteo odmah da uništi Acrobat čitač. Osim velikih troškova, dokumenti u PDF formatu su bili glomazniji od običnog teksta i sporiji za preuzimanje preko modema tipičnih za to vreme.
Ipak, kompanija je donela važne odluke koje će odrediti budućnost PDF formata. Po njegovom objavljivanju 1993. godine, specifikacije PDF formata bile su besplatno dostupne. Iako je kompanijina određena verzija ostala zaštićena, drugi su mogli da se poigravaju s njom po svojoj volji – omogućavajući joj da postane standard“, kako je rečeno u izveštaju pregleda formata za 2018. godinu. Ubrzo je kompanija odustala od naknade za svoj softver za čitanje, usredsređujući se u potpunosti na proizvod za kreiranje dokumenata kao izvor prihoda. Smatrala je da će biti privlačniji za one koji kreiraju format, ako više ljudi može da ga pročita. U međuvremenu, brzi razvoj mreže i stalno poboljšanje brzine preuzimanja išlo je u prilog PDF formatu, da bi ga sredinom devedesetih prihvatio ključni korisnik, a to je Uprava javnih prihoda. Poreskoj upravi je slanje poreskih obrazaca za više od 100 miliona domaćinstava predstavljalo komplikovan i skup poduhvat. Postignut je ogroman napredak kad je služba mogla da napravi obrasce koji su dostupni za preuzimanje u pouzdanom formatu kao što je PDF . Ubrzo je uočena vrednost PDF formata za poslovanje, akademsku zajednicu, advokatske kancelarije, zdravstvene ustanove i druge. Veliki deo te vrednosti bila je stabilnost i univerzalnost forme – ukratko, osnovna sličnost sa papirom.
Naravno, kompanija je istovremeno radila i na tome da PDF bude bolji od papira. Tokom godina neprestano je dodavala digitalne funkcije, od podrške osnovnim hipervezama, poboljšavanja polja za odgovore, preko interaktivnih elemenata i dodataka i zaštićene tehnologije skeniranja do prilagođenih opcija digitalnog potpisa. Kompanija je, 2008. godine, preduzela odlučujući korak u utvrđivanju uloge PDF formata. Naime, dozvolila je objavljivanje specifikacija formata i kontrolu koju obavlja nezavisna i nevladina Međunarodna organizacija za standardizaciju i dodelila prava na besplatnu licencu za korišćenje или prodaju specifikacija PDF -a. Iako kompanija ima jedno mesto u odboru te organizacije i obezbeđuje tehničke savete, ona nema veću moć od bilo kog drugog člana u oblikovanju standarda formata.
Zbog toga sada postoji mnoštvo alata za kreiranje i čitanje PDF dokumenata koji nisu napravljeni u samoj kompaniji. Zato nam se čini da je format sveprisutan. Ako želite da Microsoft Word dokument sačuvate kao PDF , izbor je jednostavan jer je ugrađen u softver; ako vam neko pošalje PDF , možete ga jednostavno otvoriti u bilo kom čitaču koji ste naveli или koji je podrazumevano podešen za laptop или telefon. Rezultat je da, iako skromni PDF nije jedini elektronski format dokumenata na internetu, ipak je dominantan. Možemo reći da je to bio dobar poslovni poduhvat za kompaniju. Kad je dozvolila da format bude svima dostupan, došlo je do halo efekta, odnosno, ljudi prirodno povezuju PDF sa kompanijom „Adobe“ jer mnogi misle da kompanija i dalje poseduje format. PDF se neprestano širi, ne zato što „Adobe“ или bilo koja kompanija primorava ljude da ga koriste, već zbog toga što milioni ljudi širom sveta samo treba da završe svoj posao.
Nema sumnje da je uska povezanost sa PDF formatom bila presudna za dugoročni uspeh Acrobata, kompanijinog softvera za dokumente. Pre nekoliko godina uspešno je prešla na model oblaka/pretplate za različite poslovne jedinice, a sposobnost stvaranja i uređivanja PDF dokumenata uz sve najnovije verzije uz Acrobat je u središtu ponude Document Cloud, koja je imala prihod od 1,5 milijarde dolara u fiskalnoj 2020. godini, prema najnovijem izveštaju o zaradi. Pandemija nas je naterala da digitalizujemo kako poslovanje, tako i obrazovanje, što je samo osnažilo ulogu PDF formata i dovelo do značajnog povećanja prihoda i dobiti kompanije. Najnoviji i stalni napori kompanije koje ulaže u PDF usredsređeni su na prilagođavanje formata eri pametnih telefona. Krajem prošle godine, kompanija je predstavila, kako je to nazvala, Liquid Mode, opciju koja uređuje PDF datoteke da bi se lakše čitale na ekranu telefona. Nedavno je olakšano umetanje dokumenata u veb-lokacije, a radi se na mogućnosti uključivanja trodimenzionalnih prikaza u PDF dokumenta.
Ipak, pravi razlog dominacije PDF formata nema veze sa njegovom budućnošću nego sa njegovim korenima. Od samog početka trebalo je da bude lagan i kompatibilan sa svim platformama i u svim okruženjima na kojima bi se čitao. Kompanija kaže da čak i prva generacija PDF dokumenata može da se čita uz pomoć najnovijih programa za čitanje. To je snaga u kojoj ponovo odzvanja analogna inspiracija. Ako uzmete knjigu staru 100 godina, ne morate da preuzimate ažuriranja da biste je pročitali.