Kompanija ulaže sve veće napore da se izbori sa lažima o korona virusu dok strahuje da će se na mreži proširiti sadržaj koji odvraća ljude od vakcinacije. Tviter proširuje upotrebu oznaka upozorenja na tvitovima koji sadrže obmanjujuće detalje o vakcinama protiv korona virusa. Potez, koji je najavljen u blogu u ponedeljak, osmišljen je da ojača postojeće smernice na društvenoj mreži u vezi sa kovidom-19, što je dovelo do uklanjanja više od 8.400 tvitova i izdavanja upozorenja za 11,5 miliona naloga širom sveta. U decembru je platforma počela da prikazuje povećani broj oznaka koje pružaju dodatni kontekst tvitovima sa spornim informacijama o pandemiji. Sada se kompanija sve više usredsređuje na objave o vakcinama i počinje da sprovodi sistem izdavanja određenog broja upozorenja koji „određuje kada je neophodno preduzeti dodatne mere u skladu sa utvrđenim pravilima ponašanja na društvenoj mreži“.
Platforma je takvu odluku donela jer se sadržaj koji ljude odvraća od vakcinacije sve više širi na društvenim mrežama. Zbog toga je odlučeno da u početku ljudi označavaju neprimerene objave, što će pomoći automatizovanim sistemima da ubuduće otkrivaju sadržaj koji se kosi sa utvrđenim pravilima. Posle prve opomene, protiv korisnika se neće sprovoditi dodatne mere. Dve opomene dovešće do dvanaestočasovnog zaključavanja naloga, uz dodatnih dvanaest sati posle trećeg prekršaja. Sedmodnevno zaključavanje naloga biće sprovedeno posle četvrte opomene, nakon čega sledi trajna suspenzija za pet или više opomena.
Kompanija će takav postupak sprovoditi prvo na sadržaju na engleskom jeziku i kaže da će vremenom proširiti takav sistem sprovođenja mera i na druge jezike i kulturne kontekste. U kompaniji veruju da će sistem opomena pomoći u obaveštavanju javnosti o pravilima ponašanja na platformi i da će doprineti daljem smanjenju širenja potencijalno štetnih i obmanjujućih informacija na Tviteru, posebno ako se nekoliko puta umereno или ozbiljno krše ta pravila. Uspeh takvog procesa zavisi od dosledne primene pravila, kao i od funkcionisanja postupka podnošenja žalbi. Na primer, društvena mreža Fejsbuk donela je posebne propise o određenim temama, uključujući dezinformacije o politici i vakcinaciji, ali pretrpela je ozbiljne kritike po pitanju sprovođenja tih propisa. Neki su zamerili kompaniji da ne primenjuje pravila na dezinformacije konzervativaca da je ne bi optužili za političku pristrasnost.
Prema novim pravilima, korisnici ne mogu da prijave druge korisnike samo zbog dezinformacija o kovidu, iako je takva vrsta sadržaja zabranjena na platformi. Umesto toga, korisnici koji misle da određeni tvit krši pravila kompanije o sadržaju o pandemiji, morali bi da ga prijave zbog nekog drugog prekršaja – kao što je „nasilni sadržaj“ – i da pomoću okvira za tekst dodaju da je to zabranjena dezinformacija. Platforma Tviter je uvela nova pravila pošto je društvena mreža Fejsbuk u potpunosti zabranila dezinformacije u vezi sa vakcinama još početkom februara i sprovela sličan postupak opomena koji suspenduje one korisnike koji objavljuju lažne tvrdnje i trajno uklanja naloge onih korisnika koji više puta prekrše pravila. Fejsbuk se posebno bavi stranicama i grupama koje objavljuju sadržaj koji nije direktno povezan sa pandemijom kovida, ali jeste sa lažnim tvrdnjama da vakcine uzrokuju pojavu autizma, što je uobičajeni i pogrešan stav mnogih koji su protiv vakcinacije uopšte.
Mnoge društvene mreže, uključujući Tviter, Fejsbuk, Instagram i TikTok, još su na početku pandemije dodavale veze i oznake ka informacijama o kovidu-19. Na Fejsbuku, Instagramu i TikToku, čak i kad biste samo spomenuli kovid-19 u objvi, dobili biste poruku zajedno sa upozorenjem i vezom ka ispravnim informacijama na stranici Centra za prevenciju i kontrolu bolesti. Rasprostranjenost dezinformacija i postupci koji se koriste na tim platformama da bi se dezinformacije kontrolisale naglašavaju suviše veliki uticaj koji ogromne privatne kompanije imaju na rešavanje zdravstvenih problema, na demokratiju i na pitanja slobode govora, mišljenje je mnogobrojnih stručnjaka.
Uz to se ističe da bi Amerika, kao demokratska država, trebalo da se zapita i, svakako, zabrine, kako to da te privatne kompanije imaju toliku moć da kontrolišu slobodu govora, a da, pri tom, nemaju nikakvu demokratsku odgovornost. Država bi, isto tako, trebalo da ukaže na to da mnogi zakoni i pravila koje te kompanije uspostavljaju i sprovode nisu u skladu sa suštinom Prvog amandmana.