Pustite hakovanje računara. Neki istraživači žele da hakuju mozak da bi se stvorila ljudska superinteligencija koja bi se takmičila sa VI. Shvatite to kao jednu od ekstremnih reakcija na porast veštačke inteligencije i robotike, što je, zavisno od toga koga pitate, ili najbolja ili najgora stvar koja će se desiti čovečanstvu. Tehnološki magovi kao što su Stephen Hawking i Elon Musk izjavili su mračne opomene upozorenja o zloupotrebi tehnologije. Međutim, neki, uključujući i jedna tek osnovana grupa samog Muska, vidi priliku da koristi tehnologiju za jačanje ljudskih sposobnosti – i potencijalno partnerstvo sa VI. „Moja najveća briga je što nemamo mogućnosti da sarađujemo“, izjavio je Brian Johnson, čija kompanija Kernel razvija alate za unapređenje mozga, u intervjuu na Veb sajmu u Lisabonu prošlog meseca. „Ako sarađujemo, možemo rešiti probleme. Ono što želim je da budemo u igri rješavanja problema.“
Interfejs mozga i računara može nam omogućiti komunikaciju ne samo međusobno – to je tačno, govorimo o telepatiji – ali i o računarima. Taj interfejs bi nam teoretski omogućio da sarađujemo sa veštačkom inteligencijom kako bismo rešili najkompleksnije probleme na svetu. Ali ne misle svi da je superinteligencija nešto čega treba da se plašimo, ili čak nešto što je realna perspektiva. Noel Sharkey, emeritus profesor veštačke inteligencije i robotike i javnog angažovanja na Univerzitetu u Sheffieldu, smatra da su mašine sa inteligencijom na nivou ljudskih bića još uvek daleki san i da treba da se fokusiramo na dobro savladavanje osnova.
„Posmatranje superinteligencije je za mene kao da na autoputu gledate toliko daleko napred da udarite u automobil ispred sebe“, rekao je u intervjuu ovog meseca.
Unapređenje mozga može zvučati kao naučna fantastika, ali tehnologija je već dobro utvrđena oblast u neuro-nauci. Postoje neinvazivne forme tehnologije poput EEG- a, u kojima senzori koriste električne signale da komuniciraju sa našim mozgom i kohlearni implanti koji se povezuju sa slušnim neuronima kako bi se vratio sluh. Interfejsi mozga i računara već igraju presudnu ulogu u lečenju bolesti kao što su Parkinsonova, epilepsija i ALS, poznata i kao Lou Gehrigova bolest ili bolest motornih neurona. Što se mene tiče, dok Jonson i Musk ne dokažu da se unapređenje mozga može postići bez ikakvih fizičkih, psiholoških ili emocionalnih oštećenja, ja ću se uzdržati od volontiranja u eksperimentima.
Izvor: CNET