Si Đinping je shvatio suštinsku istinu u svojoj potrazi za pobedom u tehnološkoj trci, a to je da su sve internet kompanije zamenjive i da se bez njih može. Da li bi Zapad mogao da nauči nešto od Kineza? Ovo je priča o dva paralelna univerzuma. U zapadnom vlada neoliberalni kapitalizam. U drugom – kineskom univerzumu – predsedava sasvim drugačiji sistem. U oba univerzuma, zabrinutost vlade zbog sve veće moći gigantskih tehnoloških kompanija već neko vreme raste, i tu se završava priča o sličnostima. I dok su na Zapadu vlade i zakonodavna tela spavale za upravljačem, tehnološke kompanije su se razvijale neverovatnom brzinom. Demokratske institucije su tek u proteklih nekoliko godina, krenule u akciju, naravno sa zakašnjenjem, ili su se tek pretvarale da nešto preduzimaju. Na primer, od 2010. godine, Evropa je pokrenula više od 36 regulatornih istraga protiv velikih tehnoloških kompanija, uključujući 10 iz Evropske komisije i 26 iz pojedinih evropskih zemalja. Pored navedenih istraga, postoji još sedam koje su pokrenule američke vlasti, zatim je Uprava za konkurenciju i tržišta Velike Britanije pokrenula tri i nemačka Savezna kancelarija za kartele dve. Sve u svemu, u svetu se trenutno vodi oko 70 takvih istraga.
Najblaže rečeno, svim navedenim sudskim istragama nedostaje koherentnost i doslednost. Na primer, u julu su sudije po kratkom postupku odbacile dve tužbe protiv kompanije „Fejsbuk“ koje su podnele neke američke države i Savezna komisija za trgovinu zbog, pravno gledano, početničkih grešaka, kao što je nepodnošenje činjenica koje bi potkrepile tvrdnju da kompanija ima monopol na tržištu društvenih mreža. Što se tiče doslednosti, mogli bismo da se zapitamo šta se mota po glavama zakonodavaca. Stručnjaci koji pažljivo posmatraju šta se dešava kažu da je „Fejsbuk“ najopasniji igrač u digitalnom svetu. Poslovni model društvene mreže zasnovan je na razbijanju društva i širenju lažnih informacija u rasponu od „ukradenih“ izbora 2020. godine do antivakserske propagande. Što se tiče kompanije „Amazon“, njeno ponašanje je školski primer za uništavanje konkurencije na polju e-trgovine. Naime, kompanija uspeva da nametne svoju volju trgovcima koji su se pridružili njenom tržištu i prisiljava ih da kupuju oglase ako žele da uopšte budu vidljivi na tržištu. Možda „Amazon“ nema monopol u tradicionalnom smislu, ali, svakako poseduje retku zbirku skoro savršenih postupaka karakterističnih za opasnog grabljivca.
Stručnjaci se, takođe, pitaju zbog čega zakonodavci, bar oni u Evropi, ne uzvrate istom merom. Zašto su „Fejsbuk“ i „Amazon“ glavni akteri u upola manje istraga zbog nepoštovanja zakona konkurencije nego kompanija „Gugl“? Odlično pitanje! Svrha svih presuda protiv nepoštovanja zakona konkurencije trebalo bi da bude restrukturiranje tržišta, ali do sada su jedini ishodi takvih postupaka na Zapadu navodno bile ogromne novčane kazne (za tehnološke gigante to je bio samo sitniš) i godine dosadnih pravnih procesa.
Kako je sve to rešeno u kineskom univerzumu? Tamo su tehnološki divovi obuzdani, a neki od njihovih do sada cenjenih lidera nestali su iz vidokruga javnosti. Nekoliko njih je u zatvoru. Ogromna industrija je primorana na poslušnost. Sve transakcije „neodobrenih“ kriptovaluta sada su nezakonite. „Na kineskoj godišnjoj Svetskoj internet konferenciji prošle nedelje“, izveštava Njujork tajms, „jedan zvaničnik je signalizirao da napori da se obuzdaju internet giganti nisu završeni, upozoravajući na „neuređeno širenje kapitala“. Konferencija je nekada predstavljala izložbu moći kineskih preduzetnika, ali, ove godine, pretvorila se u događaj na kome je dato obećanje da će svi verno učestvovati u državnim nastojanjima za širenje bogatstva.“
Kad god bi se kineski tehnološki giganti zaneli i počeli da šire svoju moć, ubrzo bi saznali da niko u Kini nije veći od Komunističke partije. Recimo, kada se „Didi Čusing“ (kompanija koja je kupila Uber u Kini) okuražila da nastavi da sarađuje sa Sjedinjenim Državama, njen softver je zabranjen u prodavnicama aplikacija u Kini. Svi ostali su shvatili poruku. Naravno, ne kažemo da zbog toga treba podržati kineski režim, već da treba odgovoriti na dva ozbiljna pitanja.
Prvo je ispitno pitanje: da li razlika između nemoći Zapada u obuzdavanju sopstvenih tehnoloških divova i kineske efikasnosti u kontroli svojih navodi na zaključak da samo autoritarni režimi mogu da postave korporacije tamo gde im je mesto? Obrazložite. Nemojte da pišete na obema stranama papira.
Drugo pitanje je da li Si Đinping i saradnici shvataju nešto što izgleda nismo spremni da prihvatimo, a to je da su kompanije društvenih medija, bez obzira na to koliko su velike i naizgled moćne, na kraju zamenjive i da se bez njih može živeti. Ono što je zaista bitno je ono što Zapad još uvek ima, a Kini nedostaje, a to je sposobnost da stvori (i modernizuje) tehnološku infrastrukturu koja podupire kompanije koje, u suštini, samo smišljaju prevare koristeći staru tehnologiju, kao što je veb. Trampov bojkot tehnoloških giganata, koji je Bajden nastavio, naterao je Sija i njegove kolege da odlučno reše taj nedostatak.