Tehnologije prepoznavanja lica brzo se šire od aerodroma do toaleta. Distopija počinje sa 59,94 cm toalet papira. Toliko ćete dobiti iz kutije na ulazu u javni toalet u Nebeskom hramu u Pekingu, a sve u sklopu programa koji uključuje skenere za prepoznavanje lica – koji je deo predsedničke „revolucije toaleta“, dakle plana da se javni toaleti modernizuju. Treba vam još papira? Nemojte ni da pokušavate. Ako odete do skenera pre nego što prođe devet minuta, prepoznaće vas i vrlo kratko posavetovati: „Molim vas, pokušajte kasnije.“ Kina je preplavljena tehnologijom skeniranja i prepoznavanja lica koju jedino nadmašuje serija „Crno ogledalo“. Ne pokušavajte da pređete ulicu na nedozvoljenom mestu ako vas put nanese u Đinan, glavni grad provincije Šandong. Prošle godine, saobraćajna policija je počela da koristi tehnologiju prepoznavanja lica i postavila kamere na pedeset najprometnijih gradskih raskrsnica. Kad kamera uhvati nesavesnog pešaka, snimi nekoliko fotografija prekršioca i video sadržaj nedozvoljenog prelaska ulice. Fotografije se pojavljuju na ekranu koji se nalazi iznad raskrsnice tako da prekršilac može da vidi da je uhvaćen, a fotografije se dalje šalju u Upravu saobraćajne policije. U roku od dvadeset minuta, na ekranu se vidi lični broj i adresa prekršioca koji može da bira između tri opcije: može da plati kaznu od 20 juana (oko 3 dolara), presluša polučasovni kurs o saobraćajnim pravilima ili 20 minuta pomaže policiji u regulisanju saobraćaja. Policija ponekad pošalje ime i fotografiju prekršioca na društvene mreže.
Izgleda da sistem funkcioniše jer od maja prošle godine broj nedozvoljenih prelazaka ulice na jednoj od glavnih raskrsnica u Đinanu smanjio se sa 200 na samo 20 dnevno. Gradovi u provincijama Fuđijan, Điangsu i Guangdong takođe koriste tehnologiju prepoznavanja lica da uhvate i ponize one koji nepropisno prelaze ulicu.
Širom zemlje, sve je veća primena savremenih tehnologija u različite svrhe. Ponekad su od velike pomoći, ali ponekad i vrlo uznemirujuće. Zahvaljujući „pametnom sistemu ukrcavanja“ – tehnologiju je razvio gigant Baidu – proces prijavljivanja na aerodromu traje jedan sekund skeniranja lica; restoran brze hrane KFC u Pekingu je „pametni restoran“ jer se skenira lice svakog gosta koji stoji u redu (Baidu je partner u kreiranju tog sistema), posle čega dobija predlog jelovnika koji je napravljen na osnovu njegovih godina, pola i izraza lica. Recimo, za dvadesetogodišnjeg mladića ručak bi mogao biti hrskavi pileći hamburger, pečena pileća krilca i Koka-kola, dok bi za sredovečnu ženu najbolje bilo da pojede ovsenu kašu i sojino mleko za doručak. Jedan univerzitet koji pohađaju samo devojke koristi sistem za prepoznavanje lica da bi sprečio ulazak u spavaonicu onima koji nisu tu prijavljeni.
Mnogobrojne pogodnosti ove tehnologije sakrivaju mračnu činjenicu. Brzo i bez mnogo buke, sistem za prepoznavanje lica doveo je Kinu na vrh svetske liste država koje imaju najrazvijeniji nadzor nad svojim stanovnicima. Vlada je pokrenula vrlo ambiciozni program i nazvala ga „društveni kreditni sistem“ koji treba da sakupi do sad neviđene skupove podataka od svih stanovnika Kine. Sakupljaju se svi podaci od brojeva bankovnih računa preko sudskih i policijskih dosijea do istorije pretrage na internetu. Na osnovu svih podataka, svakoj osobi će se dodeliti određen broj poena koji se može povećati ako se osoba dobro ponaša i dobije nagradu zajednice, a poeni se mogu i oduzeti za nedolično ponašanje kao što je odbijanje da se plati kazna za saobraćajni prekršaj. Cilj programa je, kako je navedeno u dokumentima vlade, da „dozvoli onima od poverenja da se slobodno kreću pod vedrim nebom, a onim neposlušnim onemogući da naprave jedan korak“.
U novi program će se ubacivati sve vrste podataka, ali prepoznavanje lica će (zajedno sa analizom hoda i prepoznavanjem glasa, koji napreduju zahvaljujući mašinskom učenju i računarstvu u oblaku) omogućiti programu da jednog dana postane nešto kao sveznanje. Kineska vlada i komercijalni sektor stalno sarađuju što im omogućava da sakupe neograničeni broj podataka. Pošto kompanije imaju pristup velikom broju podataka korisnika, stručnjaci smatraju da će ubrzo kineski program za prepoznavanje lica biti još precizniji. Kompanije na zapadu možda koriste istu tehnologiju za prepoznavanje lica, ali nijedna nije toliko brza kao Kinezi.
Prema rečima članice azijskog odeljka Organizacije za zaštitu ljudskih prava Maje Vong, kinesko nadgledanje stanovnika mnogo je naprednije nego što Kinezi misle da jeste. Mnogi smatraju da mogu slobodno da kažu šta misle i slobodno da žive, ali varaju se jer ne znaju skoro ništa o postupcima koje preduzima država da bi nadgledala svoje stanovnike.