Država odlučnije štiti korisnike od tehnoloških kompanija dok vlada pojačava nadzor nad građanima. Kad je u proleće prošle godine, Mark Zakerberg govorio u Kongresu rekao je da će Sjedinjene Države početi da zaostaju za Kinom u razvoju inovacija koje se oslanjaju na prikupljanje podataka ako država počne da nadgleda prikupljanje podataka koje vrši društvena mreža Fejsbuk. U stvari, Zakerberg je hteo da kaže da pravila o privatnosti ne sprečavaju kineske kompanije da prikupljaju podatke i da će zbog toga brže napredovati naročito ako se u Americi sprovedu zakoni koji će regulisati privatnost korisnika i tako zauzdati kompanije kao što je „Fejsbuk“. Međutim, izgleda da Zakerberg neće još dugo moći da koristi stanje u Kini kao argument u svoju odbranu. Kina se trenutno nalazi u ranoj fazi uspostavljanja sistema pravila za zaštitu podataka da bi nadgledala domaću društvenu mrežu koja funkcioniše slično Fejsbuku. Kineske kompanije su svesne da su prošli dani kad su mogle da prikupljaju podatke ne obazirući se na stavove javnosti. Naime, korisnici u Kini su ustali u odbranu svojih podataka kao nikad do sad. Zbog toga su mnogi stručnjaci označili 2018. kao godinu kad je kineska javnost postala svesna da treba zaštiti privatnost.
Takav razvoj događaja je u potpunoj suprotnosti sa opšte prihvaćenim stavom o Kini kao državi u kojoj se sprovodi najobimniji nadzor nad građanima. Stav nije pogrešan jer vlada koristi tehnologiju prepoznavanja lica da bi kontrolisala i pratila svoje građane. Prema nedavno usvojenom zakonu, vlasti su omogućile policiji pristup podacima bez prethodno utvrđene procedure. Ipak, ne bi trebalo da nam promakne veoma zanimljiva situacija koja vlada u Kini. Naime, dok vlada uveliko koristi prednosti savremen tehnologije da nadgleda svoje građane, istovremeno ih iz sve snage štiti kao korisnike usluga tehnoloških kompanija. I dok vlasti u Americi ne preduzimaju ništa da bi zaštitili podatke korisnika, kineska vlada će braniti privatnost korisnika od tehnoloških kompanija, ali, u isto vreme, građani će biti izloženi sve obimnijem državnom nadzoru.
Javnost u Kini je pre nekoliko godina uspela da izmeni politiku vlade. Skoro niko se nije brinuo zbog zagađenja 2009. godine, kad je ambasada Amerike zajedno sa još nekolicinom organizacija objavljivala stepen zagađenja u Pekingu i drugim gradovima. Deset godina kasnije, situacija se promenila. Nadležni danas brinu o tome da građanima obezbede čistiji vazduh.
Nešto slično se dešava i sa problemom privatnosti na mreži. Pošto su kineske internet-kompanije godinama gradile poslovne modele koji su se zasnivali na činjenici da se javnost nije obazirala na narušavanje privatnosti, korisnici su se konačno naljutili jer kompanije zloupotrebljavaju njihove lične podatke. Svest o zaštiti podataka se probudila jer su korisnici zabrinuti da bi moglo da dođe do „curenja“ podataka što bi pomoglo prevarantima i kriminalcima da iskoriste pojedinačne korisnike koji uopšte nisu svesni šta se događa . U jednom istraživanju sprovedenom u Kini, 85% ispitanika reklo je da su njihovi podaci procureli, uključujući i brojeve telefona koji su protivzakonito prodati ili su im hakovani podaci bankovnih računa.
Nekada uvažavani osnivač najvećeg kineskog pretraživača Baidua Robin Li morao je da se brani jer je u martu izjavio da bi Kinezi menjali svoju privatnost za udobnost. Njegova opaska je izazvala žestok revolt među korisnicima interneta uznemirenih zbog toga što je gigant bezočno prikupljano njihove podatke. U medijima su objavljeni i neki komentari razjarenih korisnika među kojima je i: „Ko vam je rekao da smo pristali da se odreknemo svojih ličnih podataka?“ Vlada se nalazi u ranoj fazi stvaranja okvira sa pravilima koja će regulisati davanje odobrenja, prikupljanje podataka, njihovu upotrebu i deljenje kao i zahtev korisnika da se njegovi podaci izbrišu. Prva prekretnica u kineskom sistemu za zaštitu podataka je uspostavljanje standarda koji su nazvali Specifikacija bezbednosti ličnih informacija i stupa na snagu u maju. Iako specifikacija nije zakonski obavezujuća, zakonodavci pokušavaju raznim sredstvima da ubede kompanije da se povinuju novoj regulativi. Početkom januara, revizor u Ministarstvu za industriju i informacionu tehnologiju objavio je nazive 14 mobilnih aplikacija koje su „preterale u prikupljanju ličnih i osetljivih podataka“ bez saglasnosti korisnika. Kompanije koje su na toj crnoj listi moraju, pod pritiskom javnosti, da promene proces rukovanja podacima korisnika. Tri nedelje kasnije, četvorica inspektora zadužena za regulisanje poslovanja na internetu objavili su da će izvršiti procenu 100 mobilnih aplikacija svih vrsta i proveriti kako prikupljaju lične podatke. One koje ne budu dobile odgovarajuću ocenu, izgubiće dozvolu za rad.
Sve preduzete mere dovele su Kinu u vodeći položaj u Aziji na polju zaštite podataka ličnosti, ali pokazale su i očigledno razilaženje između zaštite privatnosti od nadzora kompanija i zaštite privatnosti od nadzora države. I dok će Kinezi imati sveobuhvatnu zaštitu od komercijalnog prikupljanja podataka, vlada će ih sve više, odnosno, u potpunosti nadzirati. I dok je kineska vlada sklona da ukori tehnološke kompanije zbog neumerenog prikupljanja podataka, uopšte ne pokazuje volju da ograniči nadzor nad svojim građanima i zaštiti ih od sebe same.