Kineski internet bi mogao da funkcioniše kao nacionalni intranet u slučaju sajber-napada ili inostranog mešanja. Struktura kineskog interneta ne liči ni na jedan državni internet u svetu, već mnogo više podseća na gigantski intranet, navodi se u prošlonedeljnom izveštaju koji su objavili stručnjaci iz kompanije „Oracle“. Država ima vrlo mali broj tačaka na kojima je povezana sa globalnim internetom, ne postoji nijedna inostrana telekomunikaciona kompanija koja funkcioniše unutar granica države, a internet veze između Kineza nikad ne napuštaju državu. Sve navedene karakteristike omogućavaju Kini da se, kad god poželi, isključi sa globalnog interneta i nastavi da funkcioniše, čak i bez bilo kakve povezanosti sa zapadnim državama.
Jednostavno rečeno, što se tiče prilagodljivosti, Kina bi bez bilo kakvih posledica mogla da se povuče iz javnog globalnog interneta i održi povezanost na domaćem terenu (pošto, u suštini, ima intranet), navodi se u izveštaju. To znači da bi ostatku sveta moglo da bude zabranjeno da se poveže na kineski internet, a isto tako bi kineskim korisnicima i kompanijama moglo da bude ograničeno povezivanje na spoljašnji internet. Najočiglednija karakteristika koja nam pokazuje da se infrastruktura interneta u Kini razlikuje od bilo koje druge države je način njenog povezivanja na ostatak interneta.
Uobičajeno je da većina zemalja omogućava domaćim i inostranim dobavljačima telekomunikacionih usluga da međusobno funkcionišu unutar granica različitih država. Te kompanije međusobno povezuju svoju infrastrukturu na fizičkim lokacijama koje se nazivaju tačke za razmenu internet saobraćaja (Internet Exchange Points (IXPs)) tako da je ceo internet ogromna mreža ravnopravnih tačaka za razmenu internet saobraćaja na koje se povezuju manje telekomunikacione mreže.
Međutim, u slučaju Kine to nije tako. Što se tiče inostranih telekomunikacionih kompanija, za njih je kinesko tržište zatvoreno. Umesto toga, domaće telekomunikacione kompanije proširuju kinesku infrastrukturu do drugih država, gde se povezuju na globalni internet. Na taj način, kineski dobavljači internet usluga formiraju čvrsto povezanu strukturu koja im omogućava da međusobno razmenjuju internet saobraćaj. Sve veze koje su potrebne da bi se došlo do inostranih servisa moraju da prođu kroz Veliki kineski zaštitni zid, dođu do tačaka za razmenu internet saobraćaja preko domaćih i odabranih telekomunikacionih kompanija („ China Telecom“, „China Unicom“, „China Mobile“) i tek onda dođu na globalni internet. Cela ta struktura više podseća na korporativni intranet i ima nekoliko prednosti.
Prvo, Kina može uvek da nametne cenzuru na internet saobraćaj i nije odgovorna nijednoj inostranoj telekomunikacionoj kompaniji koja funkcioniše unutar njenih granica niti mora da se bavi osetljivom politikom prema njihovim korisnicima. Drugo, Kina može uvek da se isključi sa globalnog interneta ako otkrije da joj preti neki napad spolja, ali u tom slučaju zadržava određeni nivo povezanosti unutar svojih granica oslanjajući se na domaće kompanije i centre podataka. Postoji još jedna prednost takve strukture. Naime, saobraćaj od jednog do drugog korisnika u Kini nikad ne napušta granice države.
To predstavlja značajnu razliku u odnosu na većinu internet veza. Na primer, korisnik iz nekog italijanskog grada koji želi da pregleda gradsku internet stranicu mogao bi se iznenaditi kad bi saznao da njegova veza ide preko servera koji se nalaze u Francuskoj ili Nemačkoj pre nego što dođe do pomenute stranice. Takvu čudnu putanju veze srećemo stalno na internetu i u mnogim državama, ali ne i u Kini, gde se lokalne telekomunikacione kompanije povezuju međusobno i imaju samo nekoliko strogo kontrolisanih veza sa spoljašnjim svetom i zbog toga nema potrebe da saobraćaj izlazi iz državnih granica.
Glavna prednost takve strukture se sastoji u tome što inostrane obaveštajne službe uopšte ne mogu da imaju uvid u kineski internet saobraćaj, osim ako se korisnici ne povežu na inostrane servise, a saobraćaj mora da pređe granice Kine. Sa stanovišta nacionalne bezbednosti, takav proces je idealan, međutim, za sada, samo je Kina uspostavila takav sistem. Za sada je kineska struktura jedinstvena jer je fizički napravljena tako da je potpuno odvojena od ostatka sveta. Neke države su počele da prihvataju teorijski pristup sajber-suverenitetu, koji Kina promoviše, navodi se u izveštaju. Država koja pokušava da kopira kineski „nacionalni intranet“ je Rusija. U martu je predsednik Putin potpisao novi zakon prema kome se državi daje veća kontrola nad internetom. U suštini, zakon primorava domaće dobavljače interneta da instaliraju uređaje koji će usmeravati ruski internet saobraćaj kroz servere koji su pod nadzorom vlade i u kojima obaveštajne službe mogu slobodno da analiziraju saobraćaj.
Štaviše, država se trenutno bavi stvaranjem lokalne rezervne kopije DNS, odnosno baznog internet servisa i već je sprovela nekoliko testova isključivanja sa ostatka interneta. Možda je Rusija nekoliko godina iza Kine, ali izgleda da Kremlj neće uspeti da ostvari svoje namere.