Danas, 25. oktobra, u aukcijskoj kući „Kristi“ na licitaciju je stavljena slika „Portret Edmonda Belamija“. Na prvi pogled, čini nam se da ju je naslikao neki stari umetnik. Pomalo je zamrljana, ali jasno se mogu videti laki i vešti pokreti četkice, kao i neoslikan prostor oko ivice platna. Stručnjaci bi rekli da je slikar bio pravi majstor svog zanata. Ipak, izgled često može da prevari. Slika čoveka u crnoj košulji nije rad nijednog slikara, ni živog, ni mrtvog. U stvari, slika uopšte nije delo ljudskih ruku, a to se može videti po potpisu u donjem uglu. U stvari, pravog potpisa nema. Umesto njega ispisana je matematička formula.
„Portret Edmonda Belamija“ je delo veštačke inteligencije, koju su programirali članovi pariskog umetničkog kolektiva pod nazivom „Obvius“ – i prvo je umetničko delo algoritma i koje će biti na aukciji. Da bi slika uopšte nastala, tim je prvo ubacio 15.000 fotografija slika naslikanih između 14. i 20. veka u generativnu suparničku mrežu (GAN) otvorenog koda. Ta vrsta neuronske mreže sastavljena je iz dva dela: jedan generiše sliku koristeći raspoložive podatke, a drugi „kritikuje“, odnosno govori prvom delu da li je dobro obavio zadatak i da li završena slika i dalje liči na delo koje je napravila mašina. Nije nam sasvim poznato koliko slika je mreža napravila dok nije došla do željenog rezultata, ali ona koja ide u prodaju je pobedila na izboru. Članovi kolektiva su je odštampali na platno, uramili je i pustili je u prodaju.
Sad je glavno pitanje da li će je neko kupiti. Oni koji se bave umetnošću koju je stvorila veštačka inteligencija kažu da neće. Generativna suparnička mreža otvorenog koda nije ništa novo, a umetnici i kritičari kažu da je rad te grupe potpuno nevažan za svet umetnosti veštačke inteligencije. Nemački umetnik Mario Klingeman, koji redovno radi sa pomenutom mrežom, rekao je da je u prvom trenutku mislio da je sve to samo šala. Portret je uporedio sa slikama iz dečije bojanke na kojima treba povezati tačke po redu. Ipak, „Kristi“ se nada da će neko zagristi mamac i predviđa da će konačna cena biti između sedam i deset hiljada dolara. To je tek neznatna suma u odnosu na sliku Endija Vorhola koja je prodata za 324.500 dolara.
Tek mali broj kolekcionara umetničkih dela bojažljivo je krenuo u svet umetnosti veštačke inteligencije. U februaru ove godine, kolekcionar iz Francuske kupio je jedno delo pariskog umetničkog kolektiva za 10.000 dolara. Slika se nalazi pored velikih dela poznatih i cenjenih slikara (ljudskih). Kaže da se jednostavno zaljubio u sliku, što bi moglo da nas natera da se zapitamo da li bilo koje umetničko delo vredi onoliko koliko se za njega daje novca bez obzira na to ko ga je naslikao или šta ga je naslikalo.
Dopuna vesti:
„Portret Edmonda Belamija“ prodat je za mnogo više novca nego što je aukcijska kuća „Kristi“ postavila kao početnu vrednost. Naime, umetničko delo čiji je autor veštačka inteligencija danas je prodato na aukciji za 432.000 dolara.