Rudarenje bitkoina – proces u kome se bitkoin dodeljuje računaru koji rešava složene serije algoritama – je proces u kome se potroši električne energije koja bi bila dovoljna da podmiri potrebe jedne države.
U toku poslednjih godinu dana vrednost bitkoina je naglo porasla, ali sa njom i potrošnja električne energije koja je potrebna da bi ta valuta funkcionisala. Nedavno se vrednost kriptovalute smanjila pošto je dostigla najvišu vrednost od 50.000 dolara, ali je potrošnja energije potrebna za njeno stvaranje nastavila da raste i dostigla nivo ugljeničnog otiska Argentine, prema Kembridž bitkoin indeksu potrošnje električne energije, alatu koji koriste stručnjaci sa Univerziteta u Kembridžu kojim se meri potrošnja energije pri rudarenju kriptovalute. Nedavno interesovanje glavnih institucija sa Vol strita, kao što su JPMorgan i Goldman Saks , verovatno je dovelo do naglog porasta vrednosti te valute, a odobravanje Ilona Maska pomoglo joj je da dostigne svoj nedavni maksimum, jer su se investitori kladili da će kriptovaluta u bliskoj budućnosti postati šire prihvaćena.
Iako je nedavni pad kriptovalute umanjio Maskovo bogatstvo, bitkoin, takođe, predstavlja pretnju za misiju kompanije ka „budućnosti sa nultom emisijom štetnih gasova“ i postavlja ozbiljna pitanja vladama i korporacijama koje žele da ograniče sopstveni ugljenični otisak. „Rudarenje“ bitkoina podrazumeva rešavanje složenih matematičkih zadataka u cilju stvaranja novih bitkoina. Rudarenje se nagrađuje bitkoinima.
Na početku relativno kratke istorije bitkoina – valuta je stvorena 2009. godine – rudarenje je moglo da se obavlja na prosečnom računaru. Tvorac bitkoina (ili tvorci – odnosno, niko nije sasvim siguran ko je započeo ceo proces) postavio je proceduru rudarenja tako da je utvrdio postojanje konačnog broja bitkoina koji se mogu izrudariti, a to je 21 milion. Što se više bitkoina izrudari, algoritmi koji se moraju rešiti da bi se bitkoin stvorio postaju teži.
Sada, kada je izrudareno preko 18,5 miliona bitkoina, prosečni računar više ne može da rudari bitkoine. Umesto toga, rudarenje sada zahteva posebnu računarsku opremu koja može da podnese intenzivnu procesorsku snagu potrebnu za dobijanje bitkoina. I, naravno, tim specijalnim računarima je potrebno mnogo električne energije da bi radili. Količina električne energije koja se koristi za rudarenje bitkoina u prošlosti je bila veća od električne energije koju koriste čitave zemlje, kao što je Irska. Govorimo o više teravata, desetinama teravata godišnje električne energije koja se koristi samo za bitkoine… To je mnogo električne energije.
Pristalice bitkoina kažu da se rudarenje sve više obavlja uz podršku električne energije iz obnovljivih izvora, jer ta vrsta energije postaje jeftinija. Energija koju troše priključeni, ali neaktivni kućni uređaji samo u Sjedinjenim Državama mogla bi da omogući rudarenje bitkoina tokom skoro dve godine, prema Kembridž indeksu potrošnje električne energije. Ipak, ekolozi kažu da rudarenje i dalje izaziva zabrinutost, posebno zato što će oni koji se time bave odlaziti tamo gde je struja najjeftinija, dakle, u one oblasti i države gde se koristi ugalj. Prema organizaciji u Kembridžu, u Kini se naviše rudare bitkoini nego bilo gde na svetu. Iako se zemlja polako okreće izvorima obnovljive energije, oko dve trećine električne energije dobija se iz uglja.
Pošto ne postoji vladino telo или organizacija koja zvanično prati gde se bitkoin rudari i kakva se vrsta električne energije pri tome koristi, ne postoji način da se sazna da li oni koji se bave rudarenjem koriste električnu energiju koja se dobija iz obnovljivih izvora или fosilnih goriva. Platforme za rudarenje mogu da se premeštaju sa jednog mesta na drugo, u zavisnosti od toga gde je energija najjeftinija, zbog čega je još teže pratiti ceo proces. Centar za alternativne finansije U Kembridžu procenjuje da se godišnja potrošnja električne energije za rudarenje bitkoina kreće malo iznad 115 teravat-sati ( TVh ), dok Digikonomistov indeks pokazuje da se potrošnja približava 80 TVh .
Jedna transakcija bitkoina ima isti ugljenični otisak kao i 680.000 transakcija Visa karticom или 51.210 sati gledanja video-sadržaja na Jutjubu, navodi se na sajtu. Rad iz 2018. godine sa Instituta Ouk ridž u Ohaju otkrio je da je bitkoinu vrednom jedan dolar potrebno 17 megadžula energije, odnosno, dvostruko više energije nego što je potrebno za iskopavanje bakra, zlata i platine u vrednosti od jednog dolara. Druga studija iz Velike Britanije, objavljena prošle godine, navodi da je računarska snaga potrebna za rudarenje bitkoina učetvorostručena u 2019. godini u poređenju sa prethodnom godinom i da je rudarenje uticalo na cene na nekim tržištima električne energije i komunalnih usluga.
Zastupnici bitkoina sasvim otvoreno izjavljuju da u svesni da rudarenje bitkoina ima loš uticaj na okolinu, ali smatraju da će sam proces doneti mnogo koristi široj društvenoj zajednici. Bitkoin ne bi mogao da ispuni svoju ulogu sigurnog, globalnog sistema za prenos i skladištenje vrednosti, a da njegovo održavanje nije skupo. Računari i pametni telefoni imaju mnogo veće ugljenične otiske od pisaćih mašina i telegrafa. Ponekad je tehnologija toliko revolucionarna i važna za čovečanstvo da društvo prihvata kompromise, izjavljuju pristalice kriptovalute.
Neki su istakli da ne mora da postoji kompromis između kriptovalute i okoline. Kreatori etereuma, koji se smatra drugom najpopularnijom vrstom kripto valute posle bitkoina, obećali su da će promeniti algoritam valute kako bi njeno rudarenje bilo ekološki prihvatljivije. Neki informatičari tvrde da rudarenje kriptovaluta može biti ogromno rasipanje resursa, čak iako ne verujete da su zagađenje i ugljen-dioksid problemi. Postoje stvarni potrošači – stvarni ljudi – čija se potreba za električnom energijom zanemaruje zbog toga. Trenutno, rudarenje etereuma funkcioniše slično bitkoinu, pri čemu najmoćniji računari imaju prednost u dobijanju najviše bitkoina, jer se računari takmiče ko će prvi obaviti transakciju. Programeri etereuma rade na promeni tog sistema.
Ipak, s obzirom na to da bitkoin i dalje vlada kao glavna kripto valuta i, uz odobrenja velikih kompanija i investicionih banaka, uticaj valute na životnu sredinu biće sve veći. Što se računara tiče, njega ne zanima odakle dolazi električna energija, ali, svakako mu je potrebna da bi mogao da radi. Ipak, izvor električne energije je izuzetno važan za očuvanje životne sredine.