Jedan period u razvoju interneta je završen.
Kolačići su mrtvi. Živeli kolačići.
Kompanija „Gugl“, tehnološki gigant u oblasti pretraživanja, prošle nedelje je izjavila da nas više neće pratiti dok slobodno plovimo internetom. Obećala je da će u potpunosti ukloniti kolačiće nezavisnih proizvođača tokom sledećih dvanaest meseci i da neće koristiti nikakvu alternativu koja bi imala istu funkciju.
To, ipak, ne znači da nas sama kompanija za svoje potrebe neće pratiti i da neće prikupljati informacije direktno od korisnika kada posete veb-lokacije i koriste usluge koje kontroliše „Gugl“. To, takođe, ne znači da će nestati celokupna mašinerija na nekim drugim mestima koja identifikuje stanovnike mreže i prikazuje im oglase i druge ponude prilagođene njihovim specifičnim interesima. Međutim, to znači da se vrlo posebno i rano poglavlje u razvoju interneta bliži kraju. To poglavlje su odredili računarski zasnovani veb pregledači osnaženi nizom inovacija, pri čemu su možda kolačići prvi među jednakima. Kolačići su omogućili pregledaču da pamti svoje korisnike, što je korisnicima olakšalo kretanje po internetu. Pomogli su i popularizaciji i komercijalizaciji mreže, da bi se na kraju proširili celim univerzumom u kome je privatnost bila ugrožena, a isti oglas za predivne kožne čizme, iskačući prozori i obaveštenja pratili su korisnike kud god su se kretali.
Računarski programer Lu Montuli, koji je tada radio za nepoznatu starap kompaniju Netscape Communications Corp ., izumeo je kolačiće 1994. godine. Nazvao ih je po „magičnim kolačićima“ koje su koristili stručnjaci za obradu podataka da bi obavljali rutinske računarske operacije. Njegov blog nudi jasno objašnjenje njihovog korišćenja. Da nema kolačića, svaki put kad bi korisnik kliknuo da bi se pomerio na drugu veb-stranicu, bio bi samo još jedan slučajni korisnik koga niko ne bi mogao da poveže sa postupkom koji je obavio pre nekoliko minuta. Montuli u svom blogu kaže da to neodoljivo podseća na situaciju u kojoj razgovarate sa nekim ko pati od alchajmerove bolesti. Svaki postupak bi doveo do toga da neprestano svaki put morate da se predstavite.
Netscape pregledač, dostupan svakom ko je imao personalni računar, bio je senzacija kad se pojavio i, naravno, obeležio je početak novog razdoblja u razvoju interneta.
Kompanija „Gugl“ je u tom svetu bila dominantna sve dok nije izbila revolucija društvenih mreža u kojoj se istakla Fejsbuk kao dostojan konkurent. „Gugl“ i „Fejsbuk“ su pokupile tri četvrtine od 300 milijardi dolara prihoda od oglašavanja na internetu u 2020. godini, kako je u svom izveštaju objavio Svetski savet za istraživanje oglašavanja. Pošto su se sva regulatorna tela širom sveta obrušila na ove dve kompanije i druge tehnološke gigante zbog narušavanja privatnosti i nepoštovanja zakona o zaštiti konkurencije, kolačićima je došao kraj. Tehnološke promene, takođe, su podstakle propast kolačića. Korisnici su već godinama u potrazi za mobilnim uređajima i aplikacijama koji ne podržavaju tako efikasno praćenje na mreži zasnovano na kolačićima kao što su to nekada činili stoni računari. Safari pregledač kompanije „Epl“ i „Mozilin“ Firefox već imaju podrazumevana podešavanja koja blokiraju kolačiće nezavisnih proizvođača, pa će „Gugl“ morati nekako da uhvati korak sa njima i primeni nešto slično na svom Chrome pregledaču. Pored svega što smo naveli, moramo priznati da je internet osetio snažan potres kad je kompanija koja je procvetala od prihoda od oglašavanja zasnovanog na kolačićima odlučila da od njih odustane.
S druge strane, izgleda da kompanija uopšte nije zabrinuta zbog toga što je njen poslovni model narušen. Oglašivači se za taj trenutak pripremaju već godinama i uspeli su da razviju alternative za kolačiće koje će im omogućiti da prate korisnike koji se kreću po internetu, mada neće moći da imaju detaljniji uvid u to šta svaki pojedinac radi na mnogobrojnim veb-stranicama. Sama kompanija je već razvila digitalne alate kao deo projekta privacy sandbox, prema kome bi ciljani oglasi trebalo da budu prikazani grupama istomišljenika, a ne pojedincima.
Mnogi stručnjaci i analitičari su primetili da će moderne tehnologije veštačke inteligencije i poboljšanja u mašinskom učenju verovatno omogućiti da ciljani oglasi i dalje budu precizni i unosni. Kompanije koje ne prihvate veštačku inteligenciju nalaze se u opasnosti da nestanu, što „Gugl“ sebi neće dozvoliti. Kompanija ima alternative za prikazivanje ciljanih oglasa, koje su mnogo nenametljivije. Pri tom, treba istaći da će podaci, koje će kompanija nastaviti da prikuplja od ljudi koji koriste njene proizvode, dobiti na vrednosti pošto će biti sve manje informacija koje prikupljaju treće strane.
„Ljudi ne bi trebalo da prihvate da ih neko prati na internetu da bi iskoristili prednosti oglašavanja koje njima odgovara“, napisao je Dejvid Temkin, jedan od izvršnih direktora „Gugla“, kada je njegova kompanija najavila da će pronaći alternative za digitalno praćenje korisnika. „Ni oglašivači ne treba da prate pojedinačne potrošače na mreži da bi ostvarili prednosti digitalnog oglašavanja.“ Dakle, postupak praćenja korisnika će se promeniti, ali nije jasno da li će korisnici, i u kolikoj meri, imati kontrolu nad tim procesom.
Kolačići su mrtvi. Živeli kolačići.