Mnogi ljudi misle da su sada u potpunosti upoznati sa metodom rada od kuće. Međutim, u kompaniji „Majkrosoft“ su taj proces detaljno proučili i o svim saznanjima napisali izveštaj, koji vredi pročitati. Mnogi su ljudi upoznali zidove svojih domova mnogo bolje nego što su mislili da će ikada uspeti. Svakodnevno su zagledani u njih i nadaju se da će ideja – ili, možda, čudo – proći kroz te zidove i vratiti ih u (bolju) normalnost. Rad od kuće je nešto za šta nismo bili spremni, ali okolnosti su nas na to prisilile. Kompanija „Majkrosoft“ se nije samo prilagodila promenama, već je promenila mnogo što-šta u svom poslovanju. Osim toga, ozbiljno se posvetila proučavanju posledica takvog novog načina rada. Rezultati studije koja je napravljena u Majkrosoftu objavljeni su u časopisu Harvard Business Review i, ako je to uopšte moguće, pojačali su zabrinutost za budućnost čovečanstva.
Trebalo bi da verujemo da nas tehnologija čini efikasnijima, a naš život lakšim i boljim. U nekim oblastima to je sigurno tačno. Prema rezultatima studije, jedna od glavnih posledica rada od kuće i ostanka kod kuće je produžavanje radnog dana. Naime, stručnjaci su došli do saznanja da su u takvim uslovima zaposleni radili četiri sata nedeljno više nego da su išli u kancelariju. Dozvolite mi da postavim pitanje. Da li biste radije radili još četiri sata nedeljno? Ili više volite da se zabavljate, provodite više vremena sa porodicom, izađete u bar na pivo, odete do teretane, dakle, radite sve ono što ne možete da radite dok ste na poslu?
Stručnjaci su pokušali da otkriju zašto rad od kuće zahteva da zaposleni provedu više vremena u kućnoj kancelariji. Pretpostavili su da ljudi tokom dana prave pauze da bi obavili osnovne kućne poslove, kao što je izvođenje psa u šetnju ili pomaganje detetu u školskim obavezama. Dakle, zaposleni su počeli posao ranije, a završili kasnije. Možda biste zbog toga mogli da kažete da zaposlenima nije ništa teže iako rade četiri sata nedeljno više. Ipak, i kad ste u kancelariji, odvojite malo vremena za šetnju (i vičete na šefa), za mirni ručak (i vičete na šefa), pozovete svog dobavljača interneta (i vičete na korisničku službu) ili samo zurite u prostor (i vičete zbog besmislenosti postojanja).
Problem – a za neke šefove veliko oduševljenje i ogromna prednost – moderne tehnologije je taj što svi smatraju da su zaposleni dostupni uvek i svuda. Trebalo bi da se zapitamo, koliko ljudi najbolje funkcioniše ranije nego što su navikli ili kasnije nego što bi voleli?
Ne brinite, ubrzo ću doći do srećnijih elemenata ovog istraživanja, ali samo da spomenem još nešto. Zaposleni u „Majkrosoftu“, kad rade od kuće, sasvim sigurno provode 10 procenata više vremena na sastancima. Dakle, da zaključimo, radno vreme vam se produžilo i više vremena provodite na sastancima. Ima li nade da se nešto popravi? Pa, stručnjaci smatraju da je veći broj sastanaka bio neophodan, jer nije bilo mogućnosti za slučajne neposredne susrete, mislim na one u hodnicima i toaletima. Veruju da nada leži u činjenici da su pojedinačni sastanci bili kraći.
Zaista želim da spomenem srećnije rezultate, ali prvo, da kažemo nekoliko reči o aplikaciji Instant Messaging. Stručnjaci su primetili da se korišćenje aplikacije tokom ručka, dok su zaposleni dolazili na posao, smanjivala za 25 procenata. Njena upotreba se pri radu od kuće, smanjila samo za 10 procenata.
Kada se korišćenje aplikacije povećalo za 52 procenta? Naravno, između 18:00 i ponoći.
Ovo je svojevrsno ludilo, nastalo zbog iznenadne i ozbiljne pandemije, što nas je nateralo da se sve više oslanjamo na tehnologiju ne samo u poslu, već i u životu uopšte. U redu. Dovoljno smo govorili o negativnim uticajima. Šta je sa pozitivnim?
Pa, izgleda da se menadžeri mnogo više trude da saznaju da li je sve u redu sa zaposlenima. Naravno, najlakše je doći do takvih informacija slanjem ogromnog broja instant poruka, što je i razumljivo, ali, moramo priznati, i prilično bolno. Stručnjake je pokrenula domišljatost zaposlenih u kreiranju Virtuelnog dana pidžame, Dana upoznavanja ljubimaca i Dana napuštanja supružnika. (Žao mi je što poslednja vrsta proslave, u stvari, nije bila organizovana.)
Još jedna pozitivna posledica novih okolnosti je pojačani napor zaposlenih da održe veze sa svojim kolegama i to, naravno, organizovanjem većeg broja sastanaka nego inače. Tu uviđamo i shvatamo društveni impuls. Kako ćete inače da tračarite sa kolegom o svim stvarima koje vas nerviraju i o svim glasinama koje ste čuli na drugim pojedinačnim sastancima? S druge strane, jedan od razloga koji navodi ljude da troše energiju na uspostavljanje veze i stalno povezivanje, jeste strah. Što više ljudi poznajete (i što više njih upamti vaše ime), to je veća verovatnoća da će vam biti od koristi – izvinite, mislio sam od pomoći – ako nešto krene po zlu.
Kompanija je pokazala izuzetnu hrabrost i kolegijalnost kad je odlučila da iznese rezultate do kojih je došla, ne pokušavajući da ih pretvori u nezaboravnu pesmicu. Stručnjaci veruju da bi optimizacija neizbežnosti promena trebalo da znači pravilno rešavanje nekoliko aspekata, a ne pokušaj nekog sveznajućeg udaljenog genija da izvrši sveobuhvatne promene jednim zamahom čarobnog štapića. Srećom, dobrobit zaposlenih je prioritet. „Majkrosoftov“ inženjerski tim uspostavio je nešto što se zove Punjenje baterija petkom, što ne znači da se opijaju ceo dan. (Tako su mi bar rekli.) U svakom slučaju, petkom se ne organizuju sastanci.
Pitam se samo koliko su instant poruka morali da razmene da bi se svi složili oko toga.