Nesumnjivo, agresivno uvođenje 5G mreže odvija se širom Sjedinjenih Država dok se kompanija „Epl“ priprema za lansiranje svog prvog 5G iPhone -a, ali ono što je još zanimljivije je da svaki veliki operater ima sasvim drugačiji pristup razvijanju i primeni nove bežične tehnologije. Na primer, kompanija Verizon se usredsredila isključivo na ultrabrze milimetarske talase, koji su koncentrisani samo u većim gradovima i tako ostavila one u ruralnijim, pa čak i prigradskim područjima, zaglavljene u trenutnoj 4G LTE mreži. To omogućava kompaniji da se razmeće veoma velikim brzinama, ali samo za relativno male segmente američke populacije koji imaju dovoljno sreće da žive u blizini njenih primopredajnika milimetarskih talasa.
S druge strane, kompanija T-Mobile je zauzela potpuno suprotan pristup, izbegavajući brži, ali mnogo manji opseg tehnologije milimetarskih talasa samo zbog širenja pokrivenosti 5G mrežom cele teritorije Sjedinjenih Država, što je mogla da uradi zahvaljujući talasima dužeg dometa koji imaju frekvenciju od 600 MHz . U stvari, kompanija T-Mobile je prva u decembru imala 5G mrežu (uglavnom) širom zemlje, a od juna je mogla zaista da kaže da nudi pokrivenost u svih 50 država kad je 5G mrežom obezbedila pokrivenost Aljaske.
„Samostalna“ 5G mreža?
Na osnovu prethodnih najava kompanije, poslednja njena objava o „prvoj samostalnoj i nacionalnoj 5G mreži u svetu“ može biti pomalo zbunjujuća. Konačno, zar T-Mobile već nije imala 5G mrežu širom zemlje? Da, definitivno jeste. T-Mobile nije lagala kad je govorila da je obezbedila pokrivenost u svih 50 država, ali to ne znači da bi svaki pojedinac u Sjedinjenim Državama mogao da pristupi 5G usluzi.
U stvari, originalna mreža je ponudila 5G uslugu u 5.000 gradova u decembru, da bi je proširila na oko 6.000 do trenutka kada je na svoj spisak dodala Aljasku. To čini preko 95 procenata ljudi u Americi, ali naravno, to takođe znači da još uvek treba nešto da se preduzme pre nego što T-Mobile dostigne 99 procenata koje je obećala da će ostvariti pod uslovima spajanja sa kompanijom Sprint, i ta poslednja najava je još jedan veliki korak u tom nastojanju.
Vidite, do sada je T-Mobile tek učvrstila 5G tehnologiju na svojoj postojećoj 4G LTE mreži i tako je efikasno vezala svoj 5G otisak sa postojećom 4G pokrivenošću, ali istovremeno ju je opteretila i nekim drugim ograničenjima LTE tehnologije. Jednostavno rečeno, signali iz 5G mreže raspoređeni na taj način mogli bi da idu samo onoliko koliko mogu da idu LTE signali. Međutim, tim najnovijim napretkom, T-Mobile je zbacila okove nasleđene 4G tehnologije, sa potpuno nezavisnom i samostalnom 5G mrežom koja joj omogućava ne samo da značajno proširi svoj otisak, već i skrati vreme kašnjenja da bi dostigla još bolje performanse mreže u oblastima koje su već pokrivene.
Šta to znači?
U praksi, to predstavlja povećanje pokrivenosti 5G mrežom kompanije T-Mobile za 30 procenata. Sada, kada frekvencije od 600 MHz u 5G mreži više ne zavise od kompatibilnosti sa 4G LTE tehnologijom, one mogu da ponude stotine kvadratnih kilometara dodatne pokrivenosti pomoću jednog tornja, pa čak i da prodiru još dublje u zgrade. Dalje, odvajanjem 5G od starije jezgrene mreže, T-Mobile shvata da su njeni inženjeri već primetili skraćenje vremena kašnjenja i do 40 procenata u odnosu na ono što je nudila nesamostalna 5G mreža.
To znači mnogo brže vreme reakcije mreže, koje je često daleko kritičnije od sirove brzine kada su u pitanju mobilni uređaji – u suštini, govorimo o razlici između vremena koje je potrebno da veb-stranica počne da se učitava i vremena koje je potrebno da se učita i, uglavnom, korisnike pametnih telefona na mobilnim mrežama mnogo više nervira vreme kašnjenja nego nedostatak stvarne brzine.
Zbog svega što smo naveli, kompanija T-Mobile sada tvrdi da je njena 5G mreža dvostruko veća od mreže kompanije AT&T i više od 10.000 puta veća od mreže kompanije Verizon, što ne iznenađuje, s obzirom na to da Verizon nije proširila 5G mrežu van velikih američkih gradova, pa čak se i AT&T oslanja na postepeniji pristup, mešajući ultrabrze milimetarske talase u većim urbanim centrima sa skromnijom infrastrukturom ispod 6 GHz za prigradska i ruralna područja.