Kompanije „Gugl“ i „Fejsbuk“ bi trebalo da nam plaćaju za korišćenje naših tajni

Prosečan radnik u Severnoj Karolini godišnje zarađuje manje od 50.000 dolara. Prosečna godišnja zarada u kompaniji „Gugl“ iznosi 200.000 dolara, a u „Fejsbuku“ 240.000. Osnivač i direktor iste kompanije, Mark Zakerberg „težak“ je 76 milijardi dolara. Sergej Brin, suosnivač kompanije „Gugl“ zauzima 13. mesto na listi najbogatijih ljudi na svetu, a Lari Pejdž, drugi osnivač, ima 54 milijarde dolara. Poslovanje u Silicijumskoj dolini svakog dana proizvodi milionere dok u isto vreme ulaže ogromne količine novca u veštačku inteligenciju, autonomna vozila, isporuku bespilotnim letelicama i u mnoge druge oblasti savremenih tehnologija, što će milione vozača kamiona, kasira, nastavnika, berzanskih posrednika i vojnih pilota ostaviti bez posla. Dakle, šta će preduzeti gospodin Zakerberg da bi rešio sve izraženiji klasni sukob koji se razbuktao zbog sve većeg jaza između bogatih i siromašnih?

U svom govoru na Univerzitetu Harvard, Zakerberg je predložio uvođenje univerzalne osnovne zarade koja će svakom čoveku garantovati platu, bez obzira na to da li je zaposlen или nije. Drugim rečima, želi da američki poreski obveznici umesto njega plate za poremećaje koje one izaziva, dok će on i dalje uvećavati svoje bogatstvo.

Oligarsi tehnoloških kompanija su sagradili svoja carstva prikupljajući i eksploatišući lične i osetljive podatke prosečnog čoveka, vrlo često bez njegovog znanja или jasnog odobrenja i, naravno, bez novčane nadoknade vlasniku podataka.

Ako korporacije moraju da plate za korišćenje našeg lika za svoju poslovnu dobit, zašto nam ne plaćaju za korišćenje naših najintimnijih tajni za svoju poslovnu dobit?

Tehnološki giganti uporno zadržavaju monopolistički profit tako što otkupljuju svakog konkurenta koji pokuša da se otme njihovoj kontroli u tehnološkom univerzumu. „Alfabet“, matična kompanija „Gugla“, uspela je da preuzme dvesta firmi, među kojima su „Jutjub“ i „Vejz“. „Fejsbuk“ je kupila 69 kompanija, uključujući „Instagram“ i „Votsap“ ( What’s App).

Nedavna studija Međunarodnog monetarnog fonda, kao glavnog krivca za sve veći jaz između zarada, navodi glavne korporacije koje su preuzele moć na tržištu. Dok je od sredine devedesetih godina koncentracija tržišta porasla za 90%, prema standardnoj meri koja se koristi u antimonopolskoj analizi, moć se sa radnika prebacila na poslodavce. Prema MMF-u, takva situacija objašnjava zbog čega plate nisu povećane iako je došlo do smanjenja nezaposlenosti i naglog privrednog razvoja.

Postoje izražene nuspojave koje prate pomeranje ka informatičkom dobu. Trenutno, mala grupa visokoobrazovanih ljudi prikuplja sva priznanja (bogatstvo), dok troškovi ostatka društva rastu velikom brzinom. Zakerbergov stav glasi: „Ono što je moje je moje, a ono što je vaše je moje!“
Milijarderi iz Silicijumske doline su posebna sorta. Iako su osnivači kompanije „Gugl“ prodali 84% svojih akcija, i dalje imaju 56% glasova. U kompaniji „Fejsbuk“ je slična situacija. Mark Zakerberg ima većinu glasova iako poseduje tek petinu akcija kompanije. Oni će vam uzeti novac, ali neće vaš doprinos i odgovornost, čime narušavaju centralni princip kapitalizma. Oholost tehnoloških giganata je tolika da bi se pred njom postideli Morgan, Rokfeler, Karnegi i Vanderbilt.

Zakerbergovo rešenje problema koga je izazvala manjina je u povećanju poreza svim obveznicima. Stavljanje malog privrednika koji otvara nova radna mesta u isti koš sa tehnološkim gigantima je, ne samo loša ekonomska politika, već je i moralno neprihvatljivo. Potreban nam je ozbiljan hirurški zahvat da bismo nešto od bogatstva tehnoloških kompanija vratili ljudima koji su najviše oštećeni zbog njih. Napravili bismo pravi korak kad bismo naterali tehnološke kompanije da nam plate za sve prikupljene podatke od nas na kojima su dobro zaradili kad su ih prodali.

4972-kompanije-gugl-i-fejsbuk-bi-trebalo-da-nam-placaju-za-koriscenje-nasih-tajni