Stručnjaci kažu da bi Kina mogla da koristi epidemiju koronavirusa kako bi ojačala mogućnosti masovnog nadzora jer se okreće tehnologiji da joj pomogne u suzbijanju epidemije u drugoj najvećoj svetskoj ekonomiji. Komunistička partija je izgradila ogroman nadzorni sistem koristeći različite metode, a u centru svih njih nalazi se tehnologija. Kako veštačka inteligencija i upotreba podataka postaju napredniji, Peking je pronašao sve efikasnije načine za praćenja kineske populacije, uključujući prepoznavanje lica. Kina pokušava da kontroliše širenje virusa za koji se veruje da je krenuo iz grada Vuhana u provinciji Hubej i već je usmrtio najmanje 2.500 ljudi u centralnom delu Kine. S preko 77.000 slučajeva koronavirusa potvrđenih samo u Kini, vlada je mobilisala svoju mašinu za nadzor, a stručnjaci kažu da bi takva situacija mogla da ostane nepromenjena i posle obuzdavanja širenja virusa.
Bespilotne letelice i QR kodovi
Pored upotrebe tehnologije prepoznavanje lica za praćenje stanovnika, Kina, takođe, koristi nove metode zasnovane na postojećoj tehnologiji. Na primer, kineske novine Global tajms objavile su na Tviteru video-snimak na kome se vidi bespilotna letelica sa kamerom koje upozorava ljude da nose maske. Kineska vlada je takođe zatražila pomoć tehnoloških divova kao što su Tencent , inače vlasnik popularne aplikacije za razmenu poruka WeChat i podružnice Alibaba , zatim Ant Financial , koja upravlja aplikacijom za plaćanje Alipay . Na WeChat -u i Alipay -u, korisnici mogu da unesu svoje matične brojeve i destinacije do kojih su putovali. Tada će korisnicima biti dodeljen QR kod zasnovan na sistemu semafora koji ih upućuje na to koliko dugo moraju da budu u karantinu или da li mogu slobodno da putuju. QR kod je vrsta barkoda koji je u širokoj upotrebi na digitalnim platformama u Kini.
Ti kodovi mogu da se koriste za obaveštavanje ljudi u zgradama, kancelarijama или stambenim blokovima, o nedavnim kretanjima osobe. Mobilne mreže u Kini su takođe pokrenule svoje sisteme za praćenje. China Unicom i China Telecom – oba operatera su u vlasništvu države – traže od korisnika da unesu poslednjih nekoliko cifara svoje lične karte или broja pasoša, koje će se zatim koristiti za praćenje lokacije osobe. Dobiće poruke u kojima će biti navedene sve lokacije na kojima je ta osoba bila. Opet, funkcija bi mogla da se koristi ako zgrada ima stroga ograničenja za ljude koji u nju ulaze, a koji nisu bili u karantinu 14 dana, što je vremenski period koji je predložila vlada. I kineski giganti veštačke inteligencije takođe su izbacili neke nove proizvode. Početkom ovog meseca, Megvii je objavila da je počela da koristi alatku za proveru temperature stanovnika Pekinga. Ako otkrije neuobičajeni telesnu temperaturu, uzbunjuje vlasti i nadležne koji potom, mogu još jednom da provere zdravstveno stanje osobe.
Sensetime, druga kineska firma koja se bavi veštačkom inteligencijom, saopštila je da je razvila algoritam koji može da otkrije ljude koji u javnosti ne nose maske. Kineske vlasti ohrabrile su sve građane da nose maske.
„Katalizator“ za masovni nadzor
Dok je kineska vlada koristila koronavirus da opravda pojačanu upotrebu tehnologije za nadzor, stručnjaci su rekli da bi to moglo da se nastavi i pošto se obuzda širenje virusa.
Maja Vong, istraživač u organizaciji u Human Rights Watch, koja se bavi stanjem u Kini, ukazala je na Olimpijske igre u Pekingu 2008. godine, „koje su kineskoj vladi, Kineskoj komunističkoj partiji i njenom sistemu masovnog nadzora pružile dodatnu priliku za razvoj i korišćenje“.
„Partija je smatrala da je „održavanje stabilnosti“ – eufemizam za društvenu kontrolu – glavni prioritet i dala značajna sredstva bezbednosnim agencijama koje prate disidente, rasturaju proteste, cenzurišu internet i razvijaju i primenjuju sistem masovnog nadzora“, napisala je u nedavnom radu. Uz to je u jednom komentaru dodala da novi koronavirus može poslužiti kao opravdanje za takve postupke.
„Mislim da postoje naznake da epidemija koronavirusa, kao i dešavanja koja sam navela, služe kao katalizator i podsticaj za razvoj sistema masovnog nadzora u Kini“, rekla je Vongova. „Kad se ti sistemi uspostave, oni koji su uključeni u njegov razvoj – posebno kompanije koje na tome treba da ostvare zaradu – zalažu se za njihovo širenje i masovniju upotrebu. Ono što je u početku bio sistem za suzbijanje kriminala – što je već dovoljno sumnjivo i nejasno opravdanje da se obuhvate politički zločini u Kini – sada se koristi u druge svrhe, uključujući borbu protiv epidemije koronavirusa.“
I drugi stručnjaci smatraju da će Komunistička partija Kine „udvostručiti postojeće tehnike društvene kontrole i slobode izražavanja“, koristeći pojavu virusa kao izgovor da pojača svoje alate za nadzor. „Za nas će to izgledati kao patološko učenje, ali režimu koji je pre svega usredsređen na očuvanje moći, činiće se logičnim“, rekao je jedan stručnjak. „Jednom kada se prašina slegne, sve će se pregledati i obaviće se prilagođavanja. Mislim da im neće biti potrebno više mogućnosti nego što već imaju, ali svakako će želeti da ih što bolje usavrše i potrude se da obezbede veću integraciju sistema.“