I sasvim slučajno, odlično sažeo razloge.
Poverenje.
Ta je onaj neuhvatljivi oslonac koju ljudi neprestano pokušavaju da pronađu i uglavnom kad misle da su ga pronašli, shvate da su se prevarili.
Kad izgubite poverenje u nekoga ili nešto, to obično ostavlja gorak ukus u ustima. Kad nekog smatrate izuzetnom i pouzdanom osobom, a na kraju se ispostavi da se ne razlikuje od mnogih u koje se ne možete pouzdati, razočarenje je uvek veoma bolno.
Šta me je navelo da o tome razmišljam?
Naime, upravo sam se upoznao sa najnovijom poetskom upotrebom reči kompanije Microsoft ili, u zavisnosti od ugla posmatranja, izvrtanjem jezika da bi se izrazio već istrošeni ideal.
Kompanija nam je nedavno predstavila nešto što se zove Copilot. To je izuzetno svestrana veštačka inteligencija koja je očigledno obučena za zadatak koji joj je dat, a to je da nam omogući da ne opterećujemo mozak razmišljanjem.
Postoji da bi vas pravim putem usmerila prema odredištu. Postoji da biste imali više vremena da se posvetite sopstvenom životu i, konačno, postoji da bi vam pomogla da pronađete svoja prava interesovanja i da postanete bolji, autentičniji i cenjeniji.
Međutim, postoji jedna razlika između Microsoftovog Copilota i, recimo, kopilota avio-kompanije American Airlines.
Osvrnimo se još jednom na reči Microsoftovog potpredsednika za moderne radne i poslovne aplikacije Džareda Spataroa: „Ponekad će vam Copilot pružiti pravi odgovor i rešenje. Ponekad će vam dati korisno pogrešnu ideju koja nije savršena, ali koja će vam svakako pomoći.ˮ
Pitam se samo koliko je vremena bilo potrebno nekom da smisli koncept „korisno pogrešnogˮ.
Recimo, siguran sam da ne biste želeli da, volan vašeg automobila bude korisno pogrešan. Potpuno sam ubeđen da ne biste želeli da vaš električar bude korisno pogrešan.
Međutim, prema Spataroovim rečima, svako bi trebalo da bude oduševljen činjenicom da deo veštačke inteligencije koji je (na brzinu) ubačen u nečije najosnovnije poslovne alate može potpuno da pogreši.
Liči pomalo na one autoispravke i predloge reči dok kucate poruke na telefonu, zar ne?
Korisno pogrešno.
Složićete se da to nije problem samo u slučaju Microsoftovog Copilota.
Kompletna tehnološka industrija je izgleda izgrađena na oholom stavu da, šta god da radi, unapređuje svet u kome živimo. Takav stav se održava čak i onda kad se, posle nekoliko godina upotrebe nekog proizvoda, ispostavi da nam je unazadio život.
Sve inovacije u tehnološkoj industriji, od samostalnih vozila do Facebook-a, dočekuju se rečima hvale kao sledeći, najveći korak ka neobjašnjivo udobnoj i ispravnoj budućnosti, to jest, sve dok se ne otkrije da su potpuna budalaština ili, možda još gore, nešto što u velikoj meri nanosi štetu ljudima.
U vezi sa tim bismo mogli da se zapitamo: Da li je ondašnji izvršni direktor Microsofta Stiv Balmer korisno pogrešio kada je ismejavao prvi iPhone? Možda i jeste.
Suviše često, podstrek za stvaranje nečeg novog – vođen podstrekom za ostvarenje što veće zarade – onemogućava inovatorima da shvate kada treba da se zaustave, razmisle i zapitaju kakav uticaj njihove inovacije mogu da imaju na čovečanstvo.
Ljudi su patetični slabići. Neverovatno su povodljivi. Bez oklevanja grabe nove igračke, nadajući se da će im te igračke učiniti život boljim, bogatijim i vrednijim.
Tek kasnije ili suviše kasno, neki otkriju da su im te nove igračke samo zagorčale život, dok su se kompanije koje su napravile te igračke obogatile.
Naravno, sve te kompanije – među njima i Microsoft – tvrde da vrlo odgovorno pristupaju kreiranju svojih novih ponuda.
Kad već govorimo o odgovornosti, samo da vas podsetimo da je kompanija, pre dve nedelje, otpustila tim za etiku i društvo u sektoru za veštačku inteligenciju.