Naš mozak je poslednja granica naše privatnosti. Izgleda da će je veštačka inteligencija narušiti. Kao što je većini ljudi poznato, povezivanje našeg mozga sa mašinama nije više teorijska naučna fantastika. Zapravo, to bi nam moglo promeniti proces komunikacije, pa čak i uvesti doba telepatije. Nedavna istraživanja na polju stvaranja interfejsa koji će povezati ljude i mašine naglašava prednosti, od lečenja mentalnih bolesti do sposobnosti kontrolisanja objekata, kao što su invalidska kolica или protetički udovi, umom. Uz uređaje koji su opremljeni veštačkom inteligencijom i potencijalno računarskom snagom kvantum računara, tehnologija bi mogla kognitivno da emancipuje milione, ako ne i milijarde ljudi širom sveta.Tehnologije moždano-kompjuterskog interfejsa koje pokreće veštačka inteligencija mogu ljude da naprave pametnijim tako što će im pomoći da donose pametnije odluke, unaprede radnu memoriju i efikasnije obrađuju veći broj podataka.Mozak kome je ugrađena veštačka inteligencija zaista će iz korena promeniti kako i koliko brzo učimo tako što će nam omogućiti da preuzmemo znanje iz mnogobrojnih oblasti i uskladištimo ga u mozak uključujući i one oblasti koje su visoko stručne i specijalizovane kao što je pravo, medicima, nauka, inženjerstvo. Mogao bi da poveže ljudsku kreativnost sa snagom obrade podataka koju poseduje veštačka inteligencija tako da bi svaki čovek na planeti posedovao kognitivne super-moći i otvorio novo doba u ljudskoj produktivnosti.
Dakle, šta će se desiti kad svi budemo jednako pametni? Kako ćemo vrednovati stručni rad koji je potencijalno dostupan svakome na svakom mestu? Prema tržišnoj teoriji o zaradama, količina novca koju neko dobija za svoj rad delom zavisi i od broja radnika koji su raspoloživi kao i od broja radnika koji su potrebni za taj posao, što znači da bi ta nova tehnologija mogla iz osnove da promeni postavke tržišne ekonomije. Pravnici i doktori su po pravilu bolje plaćeni od fizičkih radnika zbog relativno manje ponude pravnika i doktora, što je delimično posledica dužeg perioda obrazovanja da bi se došlo do tog statusa, kao i odgovarajuće vrednosti koje društvo pripisuje tim veštinama. Šta će se desiti kad se u jednom trenutku tržište rada suoči sa ogromnim brojem visokostručnih radnika? Ako svako može da preuzme takva znanja sa interneta i zna koliko i pravi stručnjaci zašto bi ih neko više plaćao stručnjake?
Naravno, postoje neke veštine kao što su strateško rasuđivanje i shvatanje konteksta koje je teško, ako ne i nemoguće, digitalizovati. Pa, ipak, u šahu i igru Go , obema vrlo kompleksnim igrama koje zahtevaju donošenje strateških odluka i predviđanje , veštačka inteligencija, koja je samu sebe naučila kako da igra, pobedila je neke od najboljih igrača. Tehnološki potencijali za emancipaciju i ljudski napredak su ogromni, ali preduzetnici, istraživači, stručnjaci, zakonodavci i industrija ne smeju ispustiti iz vida i opasnosti po društvo. Najveći problem sa kojom će se suočiti nova tehnologija moždanog interfejsa je bezbednost, nadzor i privatnost. Kako odbraniti mozak od manipulacija i virusa. Umesto hakovanja računara, zlonamerni igrači će moći da izmanipulišu ljude da bi stekli finansijsku, poetičku, a možda i romantičnu prednost. Mozak će kao poslednja odbrana naše privatnosti biti pod stalnim napadima. Postupcima prikupljanja mentalnih podatka или podataka iz nečijih misli moći će da se rudari po našim umovima i najdubljim željama, bile one svesne или podsvesne.