Pomislite samo koliko bi Vudvord i Bernstin bili produktivni da su imali robote koji bi im pisali članke za „Vašington post“. Da im je bar malo pomogla veštačka inteligencija, verovatno bi skinuli Niksona sa vlasti za nekoliko dana, umesto nekoliko godina. „Mnogi ljudi i ne pomišljaju da je većina novinskih članaka koje čitamo u sve većoj meri napisala veštačka inteligencija“, rekao je Stiven Ibaraki, preduzetnik i futurista. Najnovije vesti o događajima u sportu ili, recimo, u poslovanju nisu napisali ljudi. Veštačka inteligencija, zapravo, objavljuje te informacije. Mnogi od nas provode sate nad mobilnim telefonima čitajući o najnovijim razvojima događaja i nikad ne shvate da veštačka inteligencija stvara te vesti.
Razmatranje stanja novinarstva u vezi sa „Vašington postom“ nikad nije bilo važnije. Cenjene novine sa sedištem u glavnom gradu mnogo su se izmenile od sedamdesetih godina dvadesetog veka kad su žarile i palile političkom scenom.
U to vreme glavni urednik Ben Bredli oslanjao se na dvojicu stručnjaka za pronalaženje skandala koji su kopali po Niksonovom „prljavom vešu“ da bi ga srušili sa položaja predsednika. Iako su Vudvord i Bernstin dobili pohvale za svoje izveštavanje, novine su na teži način naučile da ulaganje u ljude – čak i u dobitnike Pulicerove nagrade – ne donosi zaradu. Kao i mnoge novinske institucije, i „Vašington post“ je poslednjih godina obezvredio potrebu za ljudskim kapitalom i otpustio veći deo svojih zaposlenih.
Osnivač kompanije „Amazon“ Džef Bezos, danas najbogatiji čovek na svetu, 2013. godine kupio je novine za 250 miliona dolara. Ugledajući se na unosne algoritme zasnovane na veštačkoj inteligenciji koje „Amazon“ koristi za prodavanje svojih knjiga – a onda i svega ostalog na planeti – Bezosov „ Post“ je četiri godine kasnije počeo da koristi veštačku inteligenciju da bi pisao članke. Podržan domaćom tehnologijom, Heliografom, počeo je da stvara vesti o Olimpijadi u Riju i o lokalnim sportovima i pisao hiljade članaka. Iste godine, Bezos je u svom pismu akcionarima, kao razlog za upošljavanje veštačke inteligencije naveo je da jedino tako može da se osete čari „Dana prvog“, već poznate njegove sintagme. Tokom proteklih decenija, računari su umnogome automatizovali zadatke koje su programeri mogli da opišu jasnim pravilima i algoritmima. Tehnike modernog mašinskog učenja danas nam omogućavaju da uradimo isto to za zadatke za koje je mnogo teže opisati precizna pravila.
Do sada smo čuli mnogo izveštaja koji tvrde da će nas napredovanje veštačke inteligencije ostaviti bez posla. Naravno, prvo će biti pogođeni manuelni i jednostavni poslovi. Kad autonomna vozila postanu sveprisutna, vozači kamiona otići će u istoriju kao što se desilo konjima početkom dvadesetog veka. Međutim, malo ljudi se obazire na to koliko će kancelarijskih poslova, koji su se nekad smatrali sigurnim, nestati. Postaće suvišni zbog izuzetno složenih algoritama. Nezaposleni će biti i oni čiji posao zahteva kreativnost.
Da li ste znali da veštačka inteligencija može da pravi filmove? Dobro, možda još ne one dugometražne koji traju devedeset minuta (naglasak na „još“), ali je Votson kompanije „ IBM“ uspeo da napravi trominutnu najavu trilera „ Morgan“ 2016. godine. U pravom stilu straha od tehnologije, radnja filma se vrti oko veštački stvorenog humanoidnog robota koji potpuno poludi pošto stekne sposobnosti koje nadmašuju one koje poseduju njegovi stvaraoci. Iako možda mnogi neće biti iznenađeni činjenicom da je specijalne efekte u filmu stvorila veštačka inteligencija i da je snimateljsku ekipu navodio globalni pozicioni sistem, ipak, potpuno je neverovatna činjenica da je Votson uspeo da napravi najavu koja ne samo da poštuje pravila dobre priče, već je i potpuno zastrašujuća.
Dugo je bilo široko rasprostranjeno mišljenje da veštačka inteligencija još nije sposobna za kreativne zadatke, kao što su pisanje novinskih članaka i uvodnih najava za filmove. To nije tačno i zbog toga zaslužuje našu pažnju. „Svaka dovoljno napredna tehnologija ne razlikuje se od čarolije“, reči su pisca Artura Klarka. Međutim, ovde se ne bavimo čarolijom. Bezos je u pismu akcionarima napisao da nam savremeno mašinsko učenje omogućava da uradimo mnogo kompleksnije zadatke koje do sad nismo mogli. Da bi se napravila najava za film „Morgan“ stručnjaci u kompaniji „ IBM“ dali su Votsonu da gleda mnogobrojne najave za filmove strave i užasa pre obavljanja tehničke analize da bi razumeo koji elementi stvaraju zastrašujuću scenu. To nije čarolija, to su prefinjeni algoritmi.
Prema Ibarakiju, ipak postoje uverljivi razlozi da zauzmemo optimističan stav prema budućnosti. „Ove godine, postoje podaci koji nagoveštavaju da će se zbog povećane produktivnosti i razvoja privrede broj poslova povećati, a ne smanjivati.“ Rekao je da, iako će neka radna mesta biti zamenjena, posebno fizički poslovi, broj drugih bi se mogao povećati i to značajno u nadolazećoj Četvrtoj industrijskoj revoluciji koja će doneti i povećanje bogatstva na 16 biliona (1012) dolara do 2030. godine.
Zaključak koji možemo izvesti i Bezosovih i Ibarakijevih predviđanja je da mašinsko učenje ne mora da postepeno uništava radna mesta. Može povećati trgovinu i tako stvoriti boljitak za sve. Navikli smo da mislimo linerano – da zamišljamo samotnog novinara koji piše jednu po jednu priču, razgovara sa jednom osobom, sređuje beleške, piše članak, uređuje ga i konačno objavljuje. Ali u vremenu kad veštačka inteligencija stvara najave filmova i u doba kad su digitalni agenti sposobni da koriste emotivnu inteligenciju, isplati se da razmišljate eksponencijalno. Šta mislite o samotnoj medijskoj kompaniji koja radi u nekom podrumu i stvara gomilu članaka o najnovijim događajima, o sportu, umetnosti, finansijama i to 24 časa dnevno, 365 dana u godini?
Ako tako razmišljate, onda nije nemoguće da zamislite da će velike i senzacionalne vesti budućnosti početi u veštačkim umovima.