Najvažnije što trenutno treba da pratimo je mentalno zdravlje, a ne da li zaposleni povećavaju svoju produktivnost za 5 ili 10 procenata.
Dok kompanije širom sveta prelaze na model rada od kuće zbog epidemije korona virusa, poslodavci imaju na raspolaganju mnogo alata koji im omogućavaju da prate šta radnici rade. Pitanje je koliko treba da ih prate. Uobičajeni softverski alati za preduzeća, od Zoom -a do Gugl diska, generišu velike količine podataka o načinu rada zaposlenih. Mnogi alati – kao što su administratorske konzole i zapisi prijavljivanja – dizajnirani su za potrebe usaglašenosti i sigurnosti, ali mogu i poslodavcima dati uvid u to ko bi u njihovoj organizaciji mogao da zabušava. Izazov koji se postavlja pred poslodavce se sastoji u tome da se istovremeno snalaze u potrebama poslovanja i veruju i ohrabruju zaposlene da rade razumnim tempom usred povećanog stresa.
Svet alata za praćenje
Usred izbijanja pandemije, aplikacije posebno napravljene da bi se vodile beleške o „radnicima na daljinu“ doživljavaju vrhunac popularnosti. Na primer, Time Doctor , aplikacija koja beleži radne zadatke, u poslednjoj nedelji imala je više prijava nego u poslednjem kvartalu, izjavio je Liam Martin, suosnivač kompanije i glavni direktor marketinga. „Nikada nisam pomislio da će nam, kao softverskoj kompaniji, ponestati kapaciteta. Sada moram da izaberem ko može da koristi našu tehnologiju, jer naša serverska infrastruktura ne može da izdrži toliki napor“, rekao je. „Svi naši softverski inženjeri sada rade na tome da to prošire i osiguraju da se trenutni kupci opslužuju kako treba.“ Poslodavci, čak i bez alata za praćenje vremena, i dalje mogu da vode evidenciju o zaposlenima putem kontrolnih tabli i dnevnika prijavljivanja koje su omogućene u mnogim poslovnim aplikacijama.
Na primer, aplikacija Zoom , za video-konferencije, koja poslednjih nedelja beleži porast popularnosti, ima izveštaj o korišćenju koji omogućava administratorima i vlasnicima da pregledaju sastanke, učesnike i zapisnike sa sastanaka za svakog korisnika. Post na veb-lokaciji kompanije dotiče se još jedne analitičke karakteristike: „Izveštaj o neaktivnim korisnicima govori vam ko ne koristi Zoom – tako da možete da viknete na njih da Zoomiraju!“ Čak i ako zaposleni koristi aplikaciju, mogućnost praćenja pažnje učesnika može omogućiti organizatorima sastanka da vide da li korisnici aktivno gledaju sastanak. Portparol Zoom -a rekao je u e-poruci da je ta funkcija napravljena za obuku tokom deljenja ekrana i da je isključena prema podrazumevanim postavkama i ne prati audio ili video sadržaj.
Asana, alat za upravljanje projektima, ima administrativnu konzolu koja daje uvid u to, recimo, koji su najuticajniji članovi u organizaciji (akcije kao što su formirani timovi, deljeni projekti i poslati pozivi idu u procenu) i omogućava administratorima da sortiraju zaposlene po njihovoj poslednjoj aktivnosti u aplikaciji. Salesforce ima mogućnosti nadgledanja koje omogućavaju administratorima da vode tabele o tome kada se korisnik prijavio i obukama koje je preuzeo. Gugl disk ima funkciju upozoravanja putem e-pošte koju administratori mogu da postave, tako da se obaveštavaju svaki put kada neko kreira ili izbriše dokument. Dropbox ima administrativnu kontrolnu tablu koja prikazuje aktivne članove kao i datum, vreme, lokaciju i IP adresu aktivnosti kao što su prijavljivanje i uređivanje datoteka.
Iako su neki od ovih analitičkih alata stvoreni da bi se pratila produktivnost i nadzirali zaposleni, mnogi potiču iz potreba usklađenosti i bezbednosni. Ako je kompanija, na primer, uključena u sudski proces, možda će joj biti potrebno da pregleda poruke, dokumente i druge informacije, kao i precizne detalje o tome kada se ta aktivnost dogodila. Pored toga, ako je bezbednost kompanije narušena, stručnjaci za sajber-bezbednost mogu da koriste te podatke da bi pratili koji su korisnički nalozi ugroženi i kojim datotekama su hakeri pristupili.
Postoji mogućnost da se ti alati iskoriste za upravljanje kada ne možete da gledate zaposlenom „preko ramena“. Možda je i to bolje nego da rukovodilac uopšte nije u mogućnosti da proveri da li se zaposleni odmaraju umesto da rade.
Potreba za poverenjem
Postoje kompanije koje takav pristup nisu prihvatile, već ohrabruju menadžere da direktno komuniciraju sa zaposlenima, umesto da se „prikradaju i zaviruju u zapise o prijavljivanju“. Proizvođači pomenutih alata takođe su rekli da oni mogu prouzrokovati više štete nego koristi ako bi se koristili za špijuniranje zaposlenih. Izvršni direktori nekih kompanija kažu da se ne treba baviti razvojem alata za praćenje ponašanja već razvijanjem određene kulture i osnova upravljanja tako da vam praćenje nije ni potrebno. Drugi smatraju da menadžeri treba da budu saosećajni i imaju poverenja u svoje zaposlene koji možda treba da se izbore sa različitim vrstama stresa. Preduzeća moraju da veruju svojim zaposlenima da daju sve od sebe pod ovim okolnostima (a ako ne mogu, zašto su ih zaposlili?).
Postoji niz drugih aplikacija koje su namenjene za nadziranje produktivnosti zaposlenih, ali sve su napravljene tako da budu transparentne. Aplikacija Time Doctor , na primer, podatke stavlja na raspolaganje i menadžeru i zaposlenom. Većina poslodavaca smatra da je praćenje vremena najvažnije sredstvo za otkrivanje produktivnosti zaposleni koji rade na daljinu. Ipak, važno je omogućiti zaposlenima da imaju pristup svim tim podacima kako bi mogli da preduzmu određene korake i povećaju svoj učinak. Alati Velikog brata u kojima samo poslodavci mogu da vide podatke nisu korisni.
Korisno je da zaposleni vide svoje podatke i zbog toga što im to može pomoći da se odvoje od posla. S obzirom da je ljudima rečeno da ostanu unutra, oni bi mogli da počnu da rade non-stop, što može prouzrokovati dodatni stres. Ljudi moraju da znaju kad treba da se osvoje od posla.