Želite da zaštitite svoju privatnost? Zaštitni zid protiv kolačića (engl. cookie paywall) na jednoj stranici mogao bi da vas košta 75 evra godišnje.
Prilikom prve posete Špiglovom veb-sajtu, koji je najveći nemački izvor vesti na mreži, suočavate se sa izborom: kupite mesečnu pretplatu od 4,99 evra ili predajte svoje podatke.
T-Online, Bild, Die Velt i niz drugih sajtova sa vestima nude isti izbor. Želite privatno pregledanje? Platite ili podelite svoje podatke. Novi problem koji se pojavio u vezi sa privatnošću u nekim centralnoevropskim zemljama nazvan je „plaćeni zaštitni zid protiv kolačića“ i mogao bi da dovede do toga da vam pretraživanje interneta postane prilično skupo.
Verovatno ste videli veb-stranice koje vas primoravaju da prihvatite ili odbijete kolačiće pre nego što pogledate bilo koji sadržaj. Plaćeni zaštitni zid protiv kolačića predstavlja značajniju blokadu i primorava vas da platite da biste izbegli praćenje. Ta funkcija je jedan od pokušaja onlajn preduzeća da se usklade sa evropskim pravilima o zaštiti privatnosti i istovremeno ostanu profitabilna. Režim bez arhiviranja ne može da vas izvuče iz takve situacije. Pošto se naslućuje da će Amerika uskoro doneti savezni zakon o privatnosti, neprobojni zaštitni zid protiv kolačića mogao bi da bude vizija budućnosti i za američki internet, ako regulatori ne budu pažljivi.
„Veb-stranice pobeđuju u svakom slučaju. Zarađuju ili pretplatom ili prikupljanjem podataka“, rekla je Kristijana Santos, profesorka koja se bavi zakonom o privatnosti i o zaštiti podataka na Univerzitetu Utreht i koautorka je predstojećeg istraživačkog rada koji ispituje paywall kolačiće pod nazivom Your Consent Is Worth 75 Euros A Year – Measurement and Lawfulness of Cookie Paywalls (Vaš pristanak vredi 75 evra godišnje – mere i zakonitost plaćenog zaštitnog zida protiv kolačića). Rad će biti predstavljen na Radionici o privatnosti u elektronskom društvu 2022. godine u novembru.
Santos i njeni koautori analizirali su veb-stranice širom centralne Evrope. Iako kolačići i dalje nisu česti, istraživači su ustanovili da postoji izvestan broj među trinaest najpopularnijih veb-stranica koje prikazuju vesti u Austriji i Nemačkoj.
Santos i saradnici su takođe otkrili da je privatnost skupa. Njihov dokument navodi da bi korisnik morao da plati čak 728 evra godišnje ako želi da izbegne praćenje samo na tih trinaest veb-stranica. Kada su istraživači proverili austrijske novine Der Standard izračunali su da bi korisnik trebalo da izdvoji 75 evra godišnje da bi izbegao praćenje samo na toj veb-stranici. Da li biste plaćali za očuvanje svoje privatnost za svaku pojedinačnu stranicu. Koliko biste novca bili spremni da izdvojite?
Iskačući prozori kolačića koji su počeli da ometaju pregledanje veba u Evropi i Americi već su puni tamnih obrazaca (dark patterns) i trikova koji vas podstiču ili zbunjuju da donesete odluku koju možda ne biste doneli u nekom drugom slučaju. U stvari, čak i kada se potrudite da zaštitite svoju privatnost i mislite da ste u tome uspeli, možda to i nije tako. Kada odbijete kolačiće, mnoge veb-stranice vas ionako prate. Plaćeni zaštitni zid protiv kolačića dovodi sve navedene postupke do sasvim logičnog završetka. Zaboravimo sve trikove, jer oni samo pogoršavaju problem koji se rešava tako što se uključi korisnički novčanik.
Ljudi cene svoju privatnost, a neki izdvajaju određenu količinu novca da bi nabavili alate, kao što su virtuelne privatne mreže (VPN) da bi je zaštitili. Ipak, prosečnom korisniku lični podaci od početka nemaju značajniju vrednost. Studija Instituta za tehnološku politiku iz 2020. godine, pokazala je da bi većina ljudi trgovala skoro svim aspektima svoje privatnosti na mreži za manje od deset dolara. Ako je u pitanju izbor između podataka i pretplate, većina ljudi će verovatno odlučiti da uštedi novac.
„Pošto bi samo neznatna manjina platila tu naknadu za veliki broj digitalnih usluga, eksploatacija podataka bi postala podrazumevana za većinu Evropljana“, rekao je Volfi Kristl, stručnjak koji istražuje industriju podataka. „Nadam se da će regulatori, sudovi i kreatori politike prepoznati tu pretnju i obuzdati je.”
Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR), sveobuhvatni evropski zakon o privatnosti, zahteva od kompanija da dobiju vašu saglasnost pre nego što prikupe i obrađuju vaše podatke. Zakon kaže da bi pristanak trebalo da bude „slobodno dat“, ali ima dovoljno prostora za različita tumačenja tako da su regulatori u Austriji i Francuskoj presudili da model paywall kolačića nije potpuno nezakonit. Do sada se, Evropski odbor za zaštitu podataka, koji nadgleda kako se GDPR primenjuje širom Evropske unije, nije oglasio.
Trenutno, plaćeni zaštitni zidovi protiv kolačića nisu uobičajeni u Sjedinjenim Državama. Ne postoje opšti zakoni o privatnosti na saveznom nivou, pa čak ni najstroži državni zakoni o privatnosti ne primoravaju kompanije da dobiju dozvolu pre nego što vas prate. Imaju obavezu samo da vam daju način da se odlučite za izbegavanje praćenja. Većina korisnika se ne trudi da pokrene procedure koje su im na raspolaganju, tako da je kompanijama i dalje lako da unovče podatke. Ipak, to bi moglo da se promeni.
Zbog takvih okolnosti u Sjedinjenim Državama, kompanije nisu podstaknute da pređu na model koji bi korisnicima dao izbor da se slože sa kolačićima ili da plate da ne bi bili praćeni. Međutim, ako se usvoje stroži savezni zakoni o privatnosti, plaćeni zaštitni zidovi protiv kolačića bi mogli da stignu i u Ameriku.
Prateći kratku istoriju razvoja veba, možemo slobodno da kažemo da većina ljudi neće izvaditi svoje kreditne kartice da bi zaštitila svoje podatke kada zaštita privatnosti dobije određenu cenu. Takav nedosledan pristup mogao bi da potkopa suštinu i svrhu zakona kao što je GDPR.