Navešćemo neke od veština i programskih jezika koje poslodavci traže.
Pošto se očekuje se da će nedostatak softverskih programera ozbiljno ugroziti preduzeća 2022. godine, kompanije očekuju još jedan težak period jer potražnja za programerima raste, a nedovoljno ih je na tržištu rada.
Anketa koja je obuhvatila 14.000 programera i kompanija koje traže takve kadrove i koja je sprovedena preko programerske platforme CodinGame pokazala je da se skoro polovina poslodavaca bori da pronađe odgovarajuće kandidate za tehnološka radna mesta.
Zbog toga, upravnici kadrovskih službi predviđaju da će zapošljavanje kvalifikovanih programera predstavljati najveći izazov u 2022. godini. Dakle, okolnosti se u tom smislu nisu mnogo promenile u odnosu na prethodnu godinu. Naime, ove godine nešto više od trećine (ili 35 procenata) poslodavaca se nada da će zaposliti više od 50 programera, dok ambicioznih 15 procenata namerava da zaposli više od 200, kako se navodi u spomenutoj anketi.
Međutim, iako je 53 procenta organizacija povećalo svoj budžet za zapošljavanje programera, to se kompenzuje pojačanom potražnjom za tehnološkim stručnjacima pošto digitalizacija brzo osvaja preduzeća i različite privredne grane.
Poslodavcima je posebno teško da pronađu kandidate koji bi odgovarali određenim specijalizovanim poslovnim potrebama. Ove godine, istraživanje je pokazalo da su razvoj veba, DevOps (razvoj softvera i informatičke operacije) i veštačka inteligencija/mašinsko učenje među tehnološkim veštinama koje kadrovske službe kompanija najviše traže.
Očekuje se da će kompanije najteže ostvariti planove za zapošljavanje full-stack i back-end inženjera. Iako su to uobičajena radna mesta u tehnološkoj industriji, predstavnici kadrovskih službi koji su bili anketirani rekli su da su full-stack i back-end inženjeri potrebni u toliko velikom broju da će biti teško da pronađu dovoljno stručnih kadrova, jer ponuda uopšte ne odgovara potražnji.
Kada je reč o programskim jezicima, JavaScript, Java i Python su tri jezika koja će kompanije tražiti u 2022. godini. Osim toga, anketa je pokazala da postoji potražnja i za programerima koji poznaju specifične programske jezike, kao što su Clojure i Scala. Pošto se ti programski jezici ne predaju u školi ili na univerzitetu, mnogi programeri možda nisu svesni da postoji potražnja za njima.
Te programske jezike favorizuju tehnički direktori koji žele da isprobaju nešto drugačije jer veruju u funkcionalne jezike. Postoji stav da funkcionalni jezici imaju manje „neželjenih efekata“ od drugih programskih jezika, tako da ih je lakše testirati.
Međutim, poteškoća sa takvim pristupom je u tome što kompanije koje su usvojile te tehnologije uglavnom privlače samo programere koji imaju sličan način razmišljanja.
Velika je potražnja i za programerima koji rade u programskim jezicima Go i Swift. Go se sve više koristi u okviru DevOps-a, dok je Swift programski jezik koji se sada koristi za pravljenje aplikacija za Apple iOS uređaje. Pošto je Swift relativno nov jezik, veoma su retki programeri koji ga poznaju.
Od samog početka pandemije, velika je potražnja za DevOps stručnjacima. Mnogi DevOps alati su napisani u programskom jeziku Go, ali uz nedostatak stručnjaka za DevOps, takođe postoji nedostatak programera koji poznaju Go.
Pregovaračka moć
S obzirom na to da postoji povećana potreba za softverskim sposobnostima, jer kompanije prebacuju svoju radnu snagu u oblak i uvode nove digitalne ponude, pregovaračka moć IT stručnjaka postaje sve veća.
U spomenutoj anketi je otkriveno da su kompanije povećale budžete za zapošljavanje programera u 2022. godini zbog povećane potražnje za softverskim veštinama, što, s druge strane, znači da programeri mogu da zahtevaju veće plate.
U istraživanju se navodi da se takva konkurencija dodatno pojačava masovnim zapošljavanjem, pri čemu se procenat kompanija koje bi zaposlile od 201 do 500 programera udvostručio od 2021. godine, a broj kompanija koje bi zaposlile više od 500 programera povećao se za 50 procenata.
U anketi se, takođe, navodi da se sve više poslodavaca okreće slobodnim agentima i radnicima po ugovoru da bi premostili jaz u ponudi i potražnji. Naime, 42 procenta kompanija je reklo da se sve više oslanjaju na privremene radnike tokom pandemije.
Istraživači su u okviru ankete primetili da su programeri imali „veći izbor kad je globalno usvojen rad na daljinu“, pri čemu je 66 procenata programera prešlo na takvu vrstu rada zbog kovida-19.
Mnogi od njih se nadaju da će takav trend opstati i kad se pandemija okonča. Naime, 70 procenata anketiranih programera je reklo da želi da radi na daljinu, od kojih bi 33 procenta radije radili na daljinu puno radno vreme, a 37 procenata želi da svoje vreme podeli između kuće i kancelarije.
Sve se uklapa sa onim što poslodavci nude, pokazalo je istraživanje. Dakle, jedan od tri poslodavca nudi potpuni rad na daljinu, dok 29 procenata nudi fleksibilne, odnosno, „hibridne“ opcije.
U izveštaju ankete se navodi da su takve okolnosti sasvim povoljne, jer ograničavanje rada programera na kancelariju siguran je način da se smanji sposobnost angažovanja programera i da kompanije budu manje privlačne od konkurenata.